Odsek tehničko-tehnoloških studija u Kruševcu: Od industrijske tradicije do digitalne budućnosti

Odsek je nastao kao Viša hemijsko-tehnološka škola 1961. godine na inicijativu tadašnjih giganata kruševačke hemijske industrije. Od tada ova visokoškolska ustanova prati potrebe domaće privrede što danas podrazumeva i praćenje najnovijih tehnologija u vidu digitalizacije, zelene agende i zaštite životne sredine. S tim u vezi, danas su studentima na raspolaganju smerovi: informatika i računarstvo, inženjerstvo zaštite životne sredine i zaštite na radu i inženjerstvo tehnologije u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji

Priredio: Nikola Lazić

Na pomenutim studijskim programima trenutno je preko 220 studenata koji po završetku školovanja stiču zvanje strukovnog inženjera. Zavisno od smera koji su završili, postaju strukovni inženjer elektrotehnike i računarstva, strukovni inženjer zaštite životne sredine i zaštite na radu, odnosno inženjer tehnologije. Ove godine se upisalo preko 60 studenata u prvu godinu, od ukupno 100 mesta koliko je bilo na raspolaganju.

– Nismo do kraja zadovoljni tom brojkom, ali moramo biti i realni sa našim okruženjem. Iako se mi kao profesori trudimo i postižemo određeni kvalitet, jer se svi bavimo strukom, a pored toga ne zanemarujemo ni nauku, jer se bavimo naučnim radom i daljim usavršavanjem, ipak postoje problem odlaska najboljih studenata iz Kruševca. Generalno, to je jedan od problema koji svi imamo i suočavamo se sa tim. Ipak, nadamo se da ćemo pronaći rešenje kroz saradnju sa Biznis inkubatorom i nekim inovativnim idejama koje studenti mogu da provomišu i čak budu nagrađeni nekim novčanim sredstvima. Takođe, izgradnja budućeg Regionalnog industrijsko-tehnološkog parka pokazuje da naša društvena zajednica prepoznaje problem, pa očekujem da time možemo da zadržimo najkvalitetnije studente. I sada imamo dosta kvalitetnih đaka, ali kažem problem postoji da nam veliki broj studenata odlazi i ne vraća se u svoj rodni grad – naveo je dr Bojan Milosavljević, rukovodilac Odseka i profesor strukovnih studija iz oblasti informatike i računarstva.

Odsek funkcioniše u kontinuitetu od 1961. godine kada je kao Viša hemijsko-tehnička škola obrazovao kadrove za hemijsku industriju, ali i za mašinsku, metalsku i drvoprerađivačku struku. Početkom ovog milenijuma javila se potreba za stručnjacima iz oblasti zaštite životne sredine i zaštite na radu, da bi od 2012. godine na Odseku tehničko-tehnoloških studija formiran i smer informatike i računarstva.

Odlukom Vlade avgusta 2022. godine, Odsek je prebačen pod okrilje Akademije vaspitačko-medicinskih strukovnih studija u Kruševcu, a do tada se nalazio u okviru Akademije Šumadija iz Kragujevca.

Raspored budžetskih mesta se vrši na osnovu određenih istraživanja, odnosno interesovanja studenata pre samog upisa kroz onlajn pretprijave na sajtu Odseka, a predviđeno je finansiranje 75 studenata iz državnog budžeta, ističe naš sagovornik.

– Što se tiče samog interesovanja, dosta se razlikuje od godine do godine. Zbog određenih uslova koji su na tehnološkom smeru on je malo manje interesantan, ali nam tu dolaze veoma kvalitetni studenti, kada odluče da se time bave. Imamo čak primer da nam je došao student iz Crne Gore, jer se bavi tehnološkom strukom, ali nije imao zvanično zvanje. Nije želeo da otkriva svoje recepture drugim tehnolozima koje bi morao da primi, a nije naišao na takvu školu od Podgorice pa sve do Kruševca. Hoću da kažem da imamo kvalitet, ali da su objektivne okolnosti takve da ne možemo da dobijemo dovoljan broj studenata. Uostalom i državni fakulteti u Beogradu iz tih struka kubure sa brojem studenata. Nažalost je tako, iako je tehnologija jedna od bazičnih struka, naročito u državnoj agendi zelene tehnologije je značajna zajedno sa ekologijom i zaštitom životne sredine.

Praktična nastava je predviđena za studente treće godine koji imaju oko 90 časova praktične nastave u firmama koje se bave strukom za koju se oni školuju.

– Na časovima se trudimo da kroz računske i labaratorijske vežbe praktično primenimo znanje, ali i pored toga planom i programom kao obaveza za akreditaciju postoji određeni fond časova praktične nastove koji se uglavnom odvija za studente treće godine. Oni imaju negde oko 90 časova ukupno praktične nastave u firmama koje se bave strukom za koju se i oni školuju. Za neke informatičke predmete praktična obuka se vrši u samoj školi, a određene kolege uključuju studente kroz neke svoje projekte, čak i sa nekim širim društvenim preduzećima i institucijama na nivou Republike Srbije. Pored Biznis inkubatora, imamo saradnju i sa nekoliko firmi iz određenih struka gde naši studenti odlaze na praktičnu nastavu.

Kako ističe naš sagovornik, zahvaljujući saradnji sa privrednim organizacijama Rasinskog okruga i mnogim firmama koje posluju u ovom kraju, a i zainteresovanosti samih studenata, u planu im je akreditacija master studija.

– Prvenstveno nam je u planu akreditacija master studije iz informatike i računarstva, a zatim i iz inženjerstva zaštite životne sredine i zaštite na radu. Težimo tome, jer imamo dosta studenata koji žele da se dalje školuju. Mnogi su kao zaposleni u mogućnosti da finansiraju te studije, jer one uglavnom idu kao samofinansiranje i zato nam se čini da smo uspeli da postignemo određeni kvalitet jer se dosta studenata interesuje i za nastavak obrazovanja i na tom nivou studija.

Po okončanju školovanja, posao najbrže pronalaze strukovni inženjeri tehnologije i računarstva, dok njihove kolege iz oblasti tehnologije nailaze na određene izazove prilikom zaposlenja.

– U praksi, firme izbegavaju da ispune svoje obaveze, pa ne zapošljavaju dovoljno tehnologe. U njihovoj struci svaka firma koja se bavi proizvodnjom kozmetičkih i prehrambenih proizvoda u obavezi je da ima svog tehnologa. Zbog toga bi trebalo da imaju prohodnost u firmama, pogotovu u našem okruženju. To je problem koji imamo i razlog što nekad nemamo svih 20 upisanih studenata na tom smeru, zato što je takva klima u državi. Mislim da tome dosta doprinose i strane firme koje sa sobom donose svoje tehnologije i svoja tehnološka rešenja, pa naši studenti verovatno ne mogu doći dovoljno do izražaja. Razvojem tehnologije i informatike, odnosno mašinama koje se koriste, a koje imaju dovoljno inteligencije da zamene nekadašnje pogonske inženjere koji su nam bili ono što smo školovali u prethodnim decenijama postojanja našeg Odseka. I tu treba tražiti razloge tog slabijeg zapošljavanja u tim strukama. Sa druge strane, diplomirani studenti sa zaštite na radu i zaštite životne sredine mogu se zaposliti u agencijama koje od njih kasnije regrutuju lica za zaštitu na radu u svakoj firmi.

Tehnolozi koji su usmereni na prehrambenu i farmaceutsku industriju imaju mogućnost da uplove i u preduzetničke vode, s obzirom da poseduju dovoljno znanja iz određenih oblasti poput internet marketinga, a imaju i mogućnosti da se edukuju u tom smislu i dalje, kao i ostali studenti, navodi dr Bojan Milosavljević.

– Najveće mogućnosti imaju informatičari koji mogu da rade od kuće kao frilenseri, dakle kao samozapošljeni na projektima na posebnim sajtovima za dobijanje tih poslova. Naravno i u firmama koje sve više omogućavaju da se radi od kuće, pogotovu za informatičku struku. Svima njima koji izraze interesovanje za neku oblast, s obzirom da je smer opšteg naziva – informatika i računarstvo, omogućavamo i upućujemo ih na dodatne izvore i naša stručna iskustva koja imamo iz tih oblasti. Ono što znamo iz kontakata sa svršenim studentima, jeste da imaju dosta uspešne karijere na svim poslovima koji su uključeni u toj širokoj oblasti informatike.

Na nivou Akademije postoje i međunarodni projekti koji omogućavaju studentima saradnju i razmenu znanja sa inostranim studentima.

– Nedavno su studenti išli u Bugarsku preko nekih projekata. Dobijali su određeni broj poena koji im se računao kao deo dodatne nastave ili su bili u mogućnosti da zamene neki od predmeta ukoliko su tamošnji usklađeni sa našim studentskim programima. Verujem da je to značajno iskustvo za naše studente da mogu da nauče neke od stručnih predmeta i na drugim institucijama u okolini, pre svega sa evropskog obrazovnog prostora.