Održan protestni Svetosavski čas

Na Trgu mladih prisutnima su se obratili neki od nastavnika i prosvetnih radnika koji su obustavili rad i tako pružili podršku studentima, da bi nakon toga usledila protestna šetnja do Lazarice gde su građani prisustvovali večernjoj službi

Prema nezvaničnim procenama, večeras se okupilo između 3,5 i 4 hiljade ljudi koji su pružili podršku prosvetarima i studentskim zahtevima. Među njima je bio prisutan veliki broj učenika, studenata, prosvetnih radnika, roditelja sa decom, kao i ostalih građana Kruševca.

Himnu Svetom Savi je otpevala Milena Popović profesorka u Muzičkoj školi istakavši tom prilikom važnost podrške studentima i značaj zajedništva u borbi za istinu i pravdu.

Nakon nje, obratila se Aleksandra Miletić, profesorka srpskog jezika i književnosti u Ekonomsko-trgovinskoj i Politehničkoj školi ,,Milutin Milanković”. Navela je da se obraća u ime većih delova kolektiva ove dve škole koji su u petak stupili u obustavu rada.

– Mi Čarapani ne samo da se dičimo Slovom ljubve našeg despota Stefana Lazarevića, već duboko verujemo njegovom stihu ,,Ljubav sve prevashodi”. Zato našu ljubav dajemo deci i mladima, jer su oni so zemlje, a ako so izgubi ukus, ko će joj ga vratiti, pitaju naši stari mudraci. Ne kolebajte se, podržimo mlade koji se bore za najveće vrednosti – pravdu i slobodu. Setite se da Kruševac ima Slobodište na mestu gde su streljani borci za slobodu. Setite se i zapamtite – sloboda je glagol.

Dragana Stevović, seoska učiteljica već 35 godina, rekla je da je biti nastavnik na selu prava privilegija, te pozvala buduće studente da upisuju učiteljske fakultete kako bi u budućnosti odbranili i podigli dostojanstvo prosvetnih radnika na viši nivo.

Tatjana Jocić Siketić, profesorka srpskog jezika i književnosti u osnovnoj školi, poručila je da nisu samo plate problem prosvetara.

–  Samo ujedinjeni i vođeni idealima jednakosti i pravde, istinoljublja i slobodoljublja možemo stvoriti pravednije društvo. Društvo u kome politički moćnici neće moći da ponižavaju i ucenjuju dugačke redove gladnih hleba i kakve-takve sigurnosti. Mi, prosvetni radnici, ne borimo se samo za plate, borimo se i za to da broj časova bude razuman, da ne raste iz dana u dan, kao i broj udžbenika koji ni malo nisu jeftini. Gradivo, koje naši učenici moraju da savladaju prepuno je drveća od kojih se ne vidi šuma. Jasno je ko tu gubi – naša deca, naša budućnost.

Potom su se okupljeni uputili ka Lazarici gde su u dvorištu crkve, u miru i tišini, prisustvovali večernjoj službi.

N. L.