Odjeci prominulih „Čkaljinih dana“: Falila je stolica više

Sa kraja marta, Kruševac je bio više od grada. Postao je pozornica, utočište, mesto susreta, zagrljaja, smeha i dubokih, katkad bolnih istina. U tih sedam dana, Međunarodni festival akademskih predstava „Čkaljini dani“ koga je pozorište „Čkalja“, u saradnji sa Kulturnim centrom Kruševac, organizovalo po drugi put, okupio je sedam akademija — iz Skoplja, Cetinja, Sarajeva, Beograda (FSU), Kosovske Mitrovice, Novog Sada i Banja Luke. Svako veče bilo je praznik. Svako jutro novi početak. A kad se ugase reflektori, zvuci kahona su oživljavali ulice, dvorišta, bašte, kafiće, svirke i žurke

Piše: Ognjen Milićević

Foto: Miloš Veselinović

Koncept Festivala zasnovan je na činjenici da se u Kruševcu više od četiri decenije neguje dramski pedagoški rad sa talentovanim mladim ljudima koji su prve korake napravili u rodnom gradu kroz aktivnosti ustanova kulture, amaterskih pozorišta, školskih festivala i neformalnih umetničkih grupa. Zbog toga su učesnici Festivala studenti dramskih i umetničkih akademija iz zemlje i regiona, među kojima su i Kruševljani koji su svoje talente razvijali u gradu u kome su ponikli. Svojim angažmanom, zajedno sa kolegama sa klase, afirmisaće naš grad kao kulturni rasadnik talenata, koji je inače poznat kao grad glumaca.

Ovo je jedini festival akademskih predstava na ovim prostorima, južno od Beograda, koji ima veliku perspektivu i značaj za grad, ali i međunarodnu saradnju.

Stručni žiri drugog Međunarodnog festivala akademskih predstava „Čkaljini dani“ u sastavu: glumica Ana Sofrenović (predsednica žirija), reditelj doc. dr. Nemanja Savković (član žirija) i reditelj Miodrag Dinulović (član žirija) je nakon odgledanih sedam akademskih predstava doneo odluku da se specijalna nagrada za kolektivnu igru dodeli ansamblu predstave „Ćelava pjevačica“ Akademije scenskih umjetnosti iz Sarajeva.

Nagrade za glumačko ostvarenje dodeljene su: Vuku Vučiniću za lik Mustafe u predstavi „Sedam dana“ Fakulteta dramskih umjetnosti sa Cetinja, Nedimu Šuvaliji za ulogu vatrogasnog kapetana u predstavi „Ćelava pjevačica“ Akademije scenskih umjetnosti iz Sarajeva, Dušanu Tomiću za ostvarenje Tuzenbaha u delu „Tri sestre“ Akademije umetnosti iz Novog Sada i Adriani Salahović za ulogu Natalije takođe u komadu „Tri sestre“. Nagrada za glumačku bravuru „Čkalja“ dodeljena je Mileni Radovančev za ulogu Beti u predstavi „Debela dama“ Fakulteta umetnosti Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.

Glumac Stefan Marković prepričava nam svoje, još sveže, utiske: – Iako nas nisu zaobišle neke nepredviđene okolnosti, Bog, dobra energija i ljubav prema sceni prevagnuli su na našu stranu. Svako veče bilo je praznik. Svako jutro novi početak. A kad se ugase reflektori, zvuci kahona su oživljavali ulice, dvorišta, bašte, kafiće, svirke i žurke. Lično sam imao tu čast da svako veče sednem za kahon i muzikom nastavim ono što je predstava započela. Tokom festivala sam prešao 1960.1 kilometar autom, goneći goste, dobru energiju i scensku magiju. I nijedan kilometar mi nije bio težak. Jer vredelo je — svaka replika, svaki zagrljaj, svaki aplauz. Posebnu radost čini nam to što su akademije iz Sarajeva i Banja Luke već drugi put tražile da dođu, jer, kako kažu „prošle godine je bilo malo“. A i ostali već planiraju da nas ugoste u svojim gradovima — i tu počinje nova priča. I zato sada, kada se zavesa spustila i svetla utihnula, želim da kažem veliko hvala ekipi Čkalje, koja je svaku ideju pretvarala u delo. Hvala onima koji su pomagali, a nisu hteli da se ističu — vaši koraci su čuvali ritam svega. Hvala svim sponzorima, što ste stali iza kulture kada je to najviše trebalo. I, naravno, hvala Gradu Kruševcu, našem domu, koji nas je podržao i pokazao da ima sluha i srca za kulturu i mlade umetnike.

Sanja Milenković, profesorka srpskog jezika i književnosti dodala je: – Ovaj festival slavi mlade ljude, zaljubljenike u teatar, zalaže se za elitnu kulturu van Beograda, za razvoj našeg pozorišnog života, za širenje ljubavi u regionu, za moderan pristup pozorištu, za menjanje ustaljenih pravila, za jedno novo i bolje sutra svih nas. Živeo teatar!

Lidija Užarević, urednica programa u KCK-u:

– Ideja da nastane jedan ovakav Festival potekla je od mladih, studenata, svršenih akademaca koji su prve „umetničke korake“ načinili u kruševačkim ustanovama kulture, u okviru umetničkih formalnih i neformalnih grupa, školskom i srednjoškolskom teatru. Mladi su želeli da se na svoj način „oduže“ velikom zavičajcu Čkalji i organizuju glumački festival umetničkih akademija koji je jedinstven u ovom delu Srbije. Ovim poduhvatom obuhatili su i region jer je glumac sa „dušom deteta“ – Miodrag Petrović Čkalja, bio jugoslovenski glumački bard. S druge strane ovo je prilika da studenti sa ovih akademija prikažu svoje kolokvijume, ispitne i diplomske predstave koje, u većini slučaja, imaju jedno do dva igranja. Učešće na ovom Festivalu, kao i prve glumačke nagrade, motivišu ih da imaju više izvođenja, ali čini i čast da ponesu nagradu sa Čkaljinim imenom. Ovakav Festival, sa glavnim i pratećim programima, spaja, umrežava zemlje, gradove, fakultete, sabira mlade ljude, akademske građane, razvija empatiju, solidarnost i čini dostupnim umetnički proces, stvaralaštvo, umetnost. Takođe pronosi ime našeg grada, Grada glumaca, ali afirmiše i rad mladih Kruševljana, koji sa kolegama sa drugih i svog fakulteta, promovišu Kruševac i razvijaju kulturni turizam našeg kraja. Utisak nakon drugog Festivala je da ON „raste“, širi se i u zemlji i regionu. Već je upisan na nekoj „mapi aktivnosti“ umetničkih fakulteta kao obavezno učešće, kako dosadašnjih učesnika tako i onih koji nisu mogli da dođu u Čkaljin rodni grad. Za dve godine stekli smo i „miljenike“, mislim na nas iz organizacije, pa smo smislili da nakon završetka studija budu učesnici nekog revijalnog programa. A Grad? Priznajem – „primio se!“ Nije izostala podrška Grada, ustanova, donatora, pojdinaca, ali pre svega publike. I falila je stolica više.

Ivan Bogićević, producent Pozorišta ,,Čkalja” i idejni tvorac festivala:

– Ovogodišnji festival se razlikuje po tome što je programski bogatiji, to je evidentna razlika i jako važna za sam festival – ove godine imali smo dve predstave više kao i bogatiji prateći program. Moj utisak je da je umetnost opet u gradu. Za tih osam dana videli smo neopisivu energiju, ljubav, radost, nasmejane ljude u publici, srećne i zadovoljne… mladost koja nosi sve pred sobom svojom iskrenošću, talentom i lepotom. Pored Beograda, Novog Sada, Osijeka i Banja Luke ovo je jedini festival ovog tipa na prostoru bivše nam zemlje. Ja bih voleo da ovaj festival postoji na mnogaja leta, što je san osobe koja je i dala ideju za njega. Bela sala KCK je bila krcata što je još jedan svetli detalj u ovom mozaiku.