Naučna konferencija o značaju ruske pomoći u oslobađanju Balkana od Turaka

Danas je u Narodnom muzeju Kruševac organizovana naučno-publicistička konferencija o temi „Uloga ruskih dobrovoljaca u oslobađanju Balakana od Turaka“ te podsećanje na 145 godina od herojske pogibije pukovnika Rajevskog. 

Posetioci mogu da vide pisma i slike iz druge  polovine 19. veka, period za koji se veže konačno oslobađanje od turske vlasti, te dobijanje nezavisnosti i državnosti. Na slikama su ruski dobrovoljci koji su se borili na teritoriji Srbije u srpsko-turskim ratovima, potom pisma, portreti i skice zajedničke borbe.

Od oslobađanja Srbije od Turaka, te ponovnog uspostavljanja državnosti neprestano se spekuliše o značaju ruske pomoći u tom periodu.

-Ovo je prilika da naša naučna saznanja podelimo i približimo ih široj javnosti. Ova tema jeste stara i poznata, ali bilo bi pogrešno reći da o njoj nema šta novo da se kaže. Najnovija istraživanja koja vršimo pokazuju da kompleksnost i složenost srpsko-ruskih veza i odnosa treba istraživati i dalje, te privući mlade istraživače i naučnike koji moraju da na najbolji način ožive istorijske ličnosti i da im daju pravi značaj koji su oni imali u prošlosti. Srbi su na rusku podršku računali oduvek, naročito od obnove državnosti, te iz pijateta prem svim žrtvama moramo da se ponašamo odgovorno – rekla je dr Suzana Rajić, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Narodni muzej Kruševac je pre četiri godine organizovao sličan skup, kada je centralna tema bila Berlinski kongres. Na taj način, današnja konferencija je neka vrsta nastavka i ponovni osvrt na dešavanja u 19. veku.

-Ova konferencija je važna jer nas podseća na bitan period naše istorije. Pored velikog broja ruskih dobrovoljaca, važno je spomenuti i pukovnika Rajevskog koji je takođe direktno učestvovao u ratovima i poginuo za oslobođenje i obnovu srpske države – ističe direktor Narodnog muzeja Kruševac, Goran Vasić.

Za Rajevskog se vezuju brojne priče, poput one da je upravo on inspirisao Lava Tolstoja za lik Vronskog u romanu „Ana Karenjina“.

Kruševac je poznat kao grad bogatog istorijskog nasleđa, te kao jedna od ključnih tačaka srpske istorije.

-Drago mi je što se danas ova konferencija događa u ovom gradu. Beograd je trenutno prenatrpan brojnim događajima. Kruševac je grad neverovatne važnosti za srpsku istoriju. Za nas je posebno važan vaš  grad jer je su u Kruševcu i njegovoj okolini ginuli naši heroji – naglasio je direktor Ruskog doma u Beogradu, gospodin Baranov.

Organizaciju konferencije su podržali Fondacija „Ruski mir“ iz Moskve, Amabasada Ruske Federacije u Srbiji, Ruski dom iz Beograda, Eparhija kruševačka, Rasinski upravni okrug, Grad Kruševac i Srpsko odeljenje Međunarodnog fonda jedinstva pravoslavnih naroda u Beogradu.

Konferencija traje do 12. oktobra, a nakon njenog završetka biće štampan zbornik radova.