Narodna verovanja na Peobraženje
Postavljeno: 19.08.2016
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju danas praznik posvećen Preobraženju Gospodnjem
Ova svetkovina se u pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika, a posvećena je sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor u Svetoj zemlji (Izraelu) kada on najavljuje svoje potonje stradanje i slavu.
Kako trojica evanđelista izveštavaju, Hristos se sa nekolicinom svojih učenika povukao na molitvu na Tavorsku goru. U jednom momentu se preobrazio, zasjao kao sunce, a uz njega su se pojavili starozavetni proroci Mojsije i Ilija. S nebesa je dopirao jasan glas “ovo je sin moj mili, koji mi je po volji, njega poslušajte”.
“Tada se Hristu i apostolima javio Mojsije i Ilija koji su govorili sa Gospodom o njegovoj smrti u Jerusalimu”, piše u verskim knjigama.
Praznična trpeza bogata vinom i ribom
Ikona Preobraženja nalazi se često na ikonostasima. Na njoj je predstavljen Hristos na gori, okružen svetlošću, sa sagovornicima Ilijom i Mojsijem, dok trojica apostola, Petar, Jakov i Jovan, uplašeni leže na zemlji.
Narodna verovanja na ovu svetkovinu
Za Preobraženje se vezuju i mnogobrojna narodna verovanja i običaji.
Prema rasprostranjenom verovanju, na Preobraženje ne valja preko dana spavati, jer ko tog dana odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti – pospan.
Smatra se da nije dobro plakati na Preobražanje, jer će taj plač preći u naviku.
Isto tako ne valja da ljudi ceo dan provedu u kafani – da im ne pređe u naviku i da ne postanu raspikuće.
Preobraženje pada u gospojinskom postu koji su, uglavnom, žene postile, ali tog dana je običaj da niko, bez izuzetka ne mrsi.
U nekim krajevima u Srbiji na Preobraženje se beru lešnici i preko cele godine čuvaju za lek, kad nekoga zaboli uvo. Verovalo se da će, kada se bolesniku daju takvi lešnici da ih pojede, on ozdraviti.
Bio je običaj da devojke i žene tog dana odrade od svakog ženskog posla pomalo, kako bi cele naredne godine bile vredne.
U nekim delovima Srbije su na Preobraženje žene deci vezivale crvenim koncem paricu oko vrata ili na kapu kačile desnu šapu od krtice – da ih čuvaju od uroka.
U narodu se obično kaže da od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina.
Na Preobraženje se preobražava i list u gori i kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda se “preobražava”, tačnije postaje hladnija, pa nije za kupanje.
U pravoslavnim hramovima se na Preobraženje iznosi i blagosilja novi rod grožđa, koje se prema pravoslavnom srpskom običaju, prvi put jede na ovaj praznik.