Narodna kuhinja Kruševac – Nada, spas i jedini obrok većini korisnika

Na četiri punkta u različitim delovima grada Kruševca svakodnevno se dešava tiha, ali enormno značajna humanitarna akcija

Narodna kuhinja, koja već godinama posluje u ovom gradu, postala je sinonim za solidarnost i podršku. Redovno, šest dana u nedelji vrata ove kuhinje otvaraju se kako bi nahranila stotine ljudi, pružajući im ne samo obrok, već i osećaj topline, razumevanja i zajedništva. U vreme kada mnogi građani osećaju teret ekonomske nestabilnosti, Narodna kuhinja predstavlja svetionik nade, mesto gde su humanost i briga za bližnje i osobe u teškoj situaciji, na prvom mestu postepeno menjajući živote kroz pružanje hrane, dostojanstva i snage za bolju budućnost

Piše: Jovana Stefanović

Ustanova na koju se oslanjaju sva deca, odrasla i ostarela lica koja se nalaze u stanjima potrebe za podrškom je svakako Centar za socijalni rad koji delatnost ostvaruje kroz primenu zakona, podzakonskih akata, realizacijom programskih dokumenta kojima se definišu funkcije i poveravaju zadaci.

Po Zakonu o socijalnoj zaštiti, Centar se zalaže za ostvarivanje prava i korišćenje usluga socijalne zaštite koje obezbeđuje Republika Srbija i jedinica lokalne samouprave, te obezbeđuje pomoć u kući, dnevni boravak, jednokratne pomoći, usluge edukativnog centra, rešavanje stambenih potreba i mnoge druge usluge među kojima se visoko kotira i besplatni obrok, odnosno pomoć Narodnoj kuhinji i Crvenom krstu.

Nakon što je Centar za socijalni rad u aprilu ove godine Crvenom krstu Kruševac dostavio nove spiskove sugrađana kojima je potrebna pomoć, broj korisnika Narodne kuhinje se povećao sa 650 na 700 ljudi, tako da više ne postoje liste čekanja za prijem. Činjenica da se veliki broj građana oslanja na usluge Narodne kuhinje za obezbeđivanje osnovnih životnih potreba redovno postavlja nove izazove pred volontere i organizacije zadužene za ovaj humanitarni rad.

– Već treću deceniju od ponedeljka do subote, bez ijedne pauze tokom godine, Narodna kuhinja na četiri punkta raspodeljuje obroke svojim korisnicima i to u naseljima Marko Orlović i Panjevac i u prostorijama Mesnih zajednica „Car Lazar“ i „Prvoj Mesnoj zajednici“. Satnica se razlikuje za svaku lokaciju, ali traje pola sata po punktu u periodu od 10:30 do 12 časova. Kuvani obrok i jedna polovina vekne hleba sleduju svim prijavljenim sugrađanima – objasnila je Emina

Todorović, sekretar Crvenog krsta Kruševac.
Korisnici Narodne kuhinje su osobe različitih uzrasta i životnih situacija. Među njima su pripadnici društveno osetljive grupe poput socijalno ugroženih, nezaposlenih ljudi, radno nesposobnih, beskućnika, osoba sa raznim vrstama ometenosti, Roma, višečlanih porodica koje se bore da obezbede osnovne potrebe za svoje ukućane, kao i oni sa najnižim prihodima koji nisu dovoljni čak ni za izmirenje redovnih mesečnih dažbina. Za mnoge od njih, ovo mesto koje ne pravi razlike na osnovu rase, pola, dobi ili statusa, predstavlja jedini izvor toplog obroka i neophodne podrške tokom celog dana. Svako ko je u nevolji dobrodošao je da dobije ručak i potporu.

– Lista korisnika se formira na osnovu rešenja Centra za socijalni rad, a njihov uzrast je različit. Deca, odnosno mladi ispod osamnaest godina čine 30 odsto od ukupnog broja, a penzioneri stariji od 65 godina nekih 20 odsto, dok su ostali srednjih godina, a svi dolaze iz grada i okoline. Pri svakom dolasku pokazuju zadovoljstvo i zahvalnost jer je većini to jedini obrok za ceo dan, što smo saznali zahvaljujući anketama koje sprovodimo i činjenici da se obroci pripremaju po nutricionističkim standardima za zadovoljenje svih potreba odraslog čoveka – rekla je Emina.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obezbeđuje sredstva za potrebe Narodne kuhinje, odnosno za nabavku deset osnovnih namirnica za devet meseci u toku godine. Sredstva se dodeljuju Crvenom krstu Srbije koji potom nabavlja namirnice na najpristupačnijim mestima, a ostatak se finansira iz budžeta Grada Kruševca koji je u svakoj (ne)prilici tu za svoje sugrađane. Hranu dalje priprema kuhinja „Pionir“ o čijem kvalitetu brinu iskusni nutricionisti Predškolske ustanove „Nata Veljković“, isporučuje je, zahvaljujući ugovoru o javnoj nabavci, „Agrofinans“, tj. bivše mlinsko-pekarsko preduzeće „Branko Perišić“, dok se konkretna raspodela organizuje u saradnji sa Mesnim zajednicama, čiji članovi pomažu kuvarima da se proces ubrza kako bi potrebe gladnih bile što pre podmirene.

– Kruševac se izdvaja od drugih manjih, ali i većih gradova Srbije jer neprekidno obavlja raspodelu obroka, što je bio slučaj i za vreme pandemije Korona virusom i vanrednih situacija kada su volonteri distribuirali hranu i druge namirnice direktno na adrese starijih korisnika kojih je bilo preko 60, dok su ostali isto kao i uvek dolazili na punktove u skladu sa tada aktuelnom epidemiološkom situacijom. Maksimalno ulažemo sve svoje napore da odgovorimo na izazove koji se postavljaju pred nas, a sve sa ciljem da ublažimo ljudsku patnju – rekla je Todorović.

Potrebe za besplatnim obrokom su često veće od trenutnih kapaciteta i mogućnosti, a imaju izuzetan značaj za građane jer ovi obroci nisu samo pitanje udobnosti, već osnova opstanka. Besplatna hrana omogućava ljudima da se fokusiraju na prevazilaženje drugih životnih izazova, kao što su zdravstveni problemi, nedostatak zaposlenja ili socijalna ugroženost, bez da dodatno opterete svoj budžet. Važno je napomenuti da bez kontinuirane podrške donatora, Narodna kuhinja ne bi mogla da funkcioniše na ovom nivou. Donatori igraju ključnu ulogu u obezbeđivanju sastojaka i resursa neophodnih za pripremu ručka.

Njihova pomoć omogućava da se zadovolje rastuće potrebe i da se održi visok kvalitet usluge koju Narodna kuhinja pruža. Svako, bilo da je pojedinac, firma ili organizacija, može doprineti i pomoći na različite načine.

Ulaganjem u ovu humanitarnu aktivnost, donatori ne samo da pomažu u obezbeđivanju obroka, već i doprinose izgradnji jačeg i solidarnijeg društva.

– Donatori su uvek dobrodošli. Javljaju se sporadično sa ciljem da se redovni obroci obogate dodatnim namirnicama, to su i fizika i pravna lica jednako, ali uvek je potrebno da ih bude više. Neke donacije su stvarno velike, premašuju 100.000, a ima i onih, npr. od 1.000 dinara koje je jedna sugrađanka donela uz obrazloženje da toliko može da izdvoji i to treba da bude primer drugima. Većina donatora želi da ostane anonimno, a najaktivniji su za vreme velikih verskih praznika, tako da su korisnici za Vidovdan dobili dodatni obrok u vidu pečenog pilećeg bataka, kao i za Božić, Uskrs, Svetog Savu i slično, u skladu sa mogućnostima – navodi sekretar.

Narodna kuhinja predstavlja još jednu značajnu i humanitarnu aktivnost koju Crveni krst Kruševac realizuje u sklopu redovnog godišnjeg programa rada. Osim toga, oni redovno organizuju akcije dobrovoljnog davanja krvi na koje se Kruševljani rado odazivaju, a tu je i prikupljanje garderobe, realizovanje obuka za volontere, teorijskih i praktičnih predavanja za prvu pomoć i spasavanje u kritičnim situacijama.

Raspodela hrane

Narodna kuhinja u Kruševcu ne samo da pruža tople obroke onima koji su u nuždi, već ima i sistem za racionalno korišćenje svih resursa koji su na raspolaganju. Kada korisnici ne dođu po svoje obroke ili kada se pojave viškovi hrane, osoblje kuhinje preduzima važan korak u njihovoj raspodeli. Hrana se sistematski dodeljuje svim prisutnim osobama što osigurava da svaki obrok bude iskorišćen. Ova praksa ima dvostruko pozitivan efekat – pomaže u smanjenju otpada i osigurava da svi koji su prisutni u tom trenutku dobiju još malo hrane. Na ovaj način, osim što su zadovoljene potrebe sugrađana demonstrirana je i efikasnost u upravljanju resursima i odgovornost prema čitavoj zajednici.

Zadovoljstvo korisnika

– Ja već 20 godina dolazim ovde po hranu i to mi pomaže da živim, jedino mi je problematičan sam put dovde jer imam problema sa kičmom. Leti dolazim biciklom i uspevam u tome, ali zimi mislim da će to biti nemoguće. Sva kuvana hrana mi se sviđa, najviše volim kupus i paprikaš, a najmanje makarone, to nije baš jelo za starije, a i ne najedem se, ne bude mi dovoljna količina – istakla je Jelena Savić, korisnica Narodne kuhinje.

– Hrana koju dobijamo je preukusna, neka jela ni mi, starije žene, ne bismo umele tako dobro da spremimo. Ranije su obroci bili lošiji, ali sada sam prezadovoljna. Živim samo sa bolesnom dvadesetsedmogodišnjom ćerkom za koju uvek ponesem višak hleba koji ostane, a nekad i nešto kuvano kada dođem na red. Volela bih da se ništa ne menja jer nam svima previše znači – rekla je korisnica Snežana Simović.

– Penzioner sam, ranije sam radio u firmi „Miloje Zakić“ i nisam loše živeo, a sada mi je penzija samo 21.000 dinara i imam bolesnu ženu, tako da dok platim račune i lekove, za hranu ne ostane ništa. Dve decenije koristim ove besplatne obroke, dolazim prvi, uzimam svoje što mi sleduje i žurim kući, ne ostajem za viškove skoro nikad. Hrana mi mnogo znači, ukus nije loš, dobro je sad za razliku od toga kako je bilo nekad – objasnio je sedamdesetjednogodišnji Slaviša Dekić, najstariji korisnik.

– Ova hrana je najlepša na svetu, svakim danom sam sve teža i teža zahvaljujući Crvenom krstu i donatorima koji nam ponekad obezbede i pileće batake. Nešto ponesem kući pa mi ostane i za kasnije, samo kupim još neki hleb na akciji i to mi je dovoljno. Uskoro ću izdati knjigu koja govori samo o Narodnoj kuhinji i osobama koje su nam to omogućile, da pokažem svima koliko mi znači – uzbuđeno je prokomentarisala sugrađanka Rada Mutavdžić.