Najavljeno kompletno ispitivanje svih javnih česama – zaokret u odnosu prema izvorištima?
Postavljeno: 15.11.2020
Nakon konstantnog insistiranja našeg lista da nadležni objasne zbog čega su prirodna izvorišta na teritoriji grada Kruševca zanemarena, pre nepunih mesec dana, a nakon sedam godina pauze, urađena su prve analize kvaliteta vode na javnim česmama, te najavljeno i kontinuirano praćenje ovih izvorišta. U međuvremenu, sredstva su obezbeđena i za ispitivanje uzroka koji su doveli do toga da nekada mikrobiološki i hemijski ispravna točeća mesta danas to više nisu
Šta smo sve mogli a nismo uradili, pokazaće ispitivanja koja će po nalogu grada Kruševca, kao nadležna ustanova obaviti Zavod za javno zdravlje, a sa kojim bi trebalo da se započne najverovatnije do kraja godine.
Najavljenom ispitivanju koje će pokazati na koja će sve izvorišta građani ubuduće eventualno moći da računaju, prethodila je kontrola kvaliteta vode sa osam od ukupno 23 javne česme na teritoriji grada Kruševca, o čemu je naš portal već pisao.
Ta analiza urađena je pre nešto više od mesec dana, a pokazala je da na šest voda nije za piće i pripremanje hrane. Mikrobiološka i hemijska ispravnost potvrđena je tada na točećem mestu kod Famove kapije i na česmi Pčela u Šancu, dok su neispravne bile česma Cara Lazara u Jastrebačkoj ulici, Zulina i Uroševa česma u Jug Bogdanovoj, Lazarička u ulici Nade Marković, te dva točeća mesta na česmama kod crkve Presvete Bogorodice, na ulazu u Parunovac.
Očigledno je da zatečeno stanje na kontrolisanim izvorištima nije za pohvalu, posebno ako se ima u vidu da se prirodna izvorišta, kojih makar u Kruševcu ima dosta, mogu koristiti kao alternativni izvori vodosnabdevanja.
Kao takve, a ne samo kao ukras, Grad ih je video upravo u vanrednoj situaciji koja se dogodila pre nekoliko godina (tačnije 2017. godine), a kada su zbog opsežnih radova na vodovodnoj mreži bez vode danima bili svi korisnici priključeni na regionalni sistem vodosnabdevanja. Od Zavoda je tada zatraženo da obavi ispitivanja i da preporuku koje bi to javne česme eventualne mogle biti sanirane i privedene nameni.
– Ispravnost je tada pokazalo pet javnih česama sa vodom za piće nemineralnog svojstva- česma kod Famove kapije, “Pčela” u Šancu, kao i česme u Pakašnici, Kapidžiji i Jablanici. Neispravnost u pogledu hemijskog i mikrobiološkog odstupanja, ili u pogledu pojedinačnih odstupanja, a čija neispravnost se može otkloniti čišćenjem rezervoara, dezinfekcijom, kao i redovnim hlorisanjem vode u rezervoaru, pokazale su javne česme u selima Dedina, Gaglovo, Kaonik, Pasjak, te javna česma kod škole u Jasici – kaže Slađana Stanić, specijalistkinja higijenu u kruševačakom Zavodu za javno zdravlje.
Navedene preporuke Zavoda, međutim, ostale su samo mrtvo slovo na papiru. Do danas, nijedna od česama koje su prepoznate kao one gde se nepravilnosti eventualno mogu otkloniti, nije sanirana. U međuvremenu, neke su samo “našminkane”, druge su ostale zapuštene a neke su presušile, dok o pojedinim brinu sami građani.
– Jedna od česama koja je u periodu kada se radilo ispitivanje redovno pokazivala i hemijsku i mikrobilošku ispravnost, a sa koje se vodom za piće snabdeva veliki broj građana, je česma Pčela u Šancu. O ovom izvorištu brine meštanin Šanca koji već godinama unazad redovno čisti prostor oko česme i hloriše rezervoar– kažu u Zavodu, dodajući da su se, što se tiče ostalih pojedinačnih inicijativa, tokom prethodnih godina one uglavnom svodile na to da su građani, u želji da saznaju da li je voda sa pojednih izvorišta ispravna, sami plaćali Zavodu tu analizu.
Novo ispitivanje koje bi trebalo da pokaže koje bi česme možda mogle da se saniraju i privedu nameni, prema rečima nadležnih, planirano je za naredni period. Nadležni navode i to da će se nastaviti i sa kontinuiranim praćenjem kvaliteta vode sa javnih česama, te da će se monitoring nadalje vršiti dinamikom koju preporuči Zavod za javno zdravlje.
Kako je česma Vučja glava kod glavne Autobuske stanice jedna od onih koja je u kontinuitetu bila ispravna, a nalazi se na mestu gde je frekvencija ljudi velika, nadamo se da će nakon najavljenih ispitivanja i ova česma ponovo biti u funkciji.
Naime, “Vučja glava”, inače voda dubinskog porekla, presušila je pre dosta godina. Da li je uzrok tome presečena vodna žila ili nešto drugo, nikada nije ispitano. Tek, ova česma je godinama “suva” , na razočaranje brojnih putnika koji nakon izlaska iz autobusa pohitaju ka njoj, kako bi se rashladili i popili čašu vode.
D.P.
Analize od pre nepunih mesec dana pokazale su da je voda i mikrobiološki i hemijski ispravna na česmi kod Famove kapije i česmi Pčela u Šancu kraj Kruševca. Neispravna je bila voda sa dva točeća mesta kod crkve Presvete Bogorodice koja oduvek ima nitrate, a najnovije analize su pokazale i mikrobiološku neispravnost. Istu neispravnost pokazala je i česma Cara Lazara u Jastrebačkoj ulici koja takođe nije za piće i pripremanje hrane, kao i Uroševa česma u Jug Bogdanovoj ulici, te Zulina česma koja je i ranije povremeno imala nitrate na donjoj granici, a mikrobiloški je periodično bila loša. Inače, česma Cara Lazara nikada nije bila ispravna i oduvek se koristila samo kao tehnička voda, a građani ovde uglavnom dolaze kako bi oprali tepihe. Problem sanacije mikrobiološke neispravnosti Uroševe česme je to što je voda sa više izvorišta i sliva se u rezervoar koji je nepristupačan. Zulina česma, ukoliko bi se saniralo njeno izvorište, kako kažu u Zavodu, možda bi i mogla sa se privede nameni.