Minimalna plata – poslodavci profitiraju na radničkoj zaradi?

Institut minimalne plata, koja bi trebalo da se isplaćuje kada preduzeće loše posluje ili za najjednostavnije poslove za najnižim obrazovanjem, neretko je zloupotrebljen. Za minimalac se često radi u firmama i preduzećima koja dobro posluju, a takvu platu, bez obzira na stručnu spremu, primaju mnogi u tim kolektivima. Prema gruboj proceni kruševačkog Samostalnog sindikata u Kruševcu trećina radnika ima minimalac

Nakon što je godinama radila u jednom kruševačkom ugostiteljskom objektu za minimalac, sugrađanka, koja je želela da ostane anonimna, ispričala je za GRAD zašto je odlučila da potraži drugo zaposlenje.

– Najpre sam bila konobarica. Podrazumevalo se da radim za minimalac, jer su ovakvi poslovi toliko plaćeni.  Gazda je nakon nekoliko meseci odlučio da otpusti kolegu, pa sam osim konobarice postala i šankerica, sve za istu platu. Naravno ostajala sam na poslu znatno duže od osam sati…Kada je nedavno bez posla ostala i čistačica i ja preuzela i taj deo posla, bez povećanja plate, počela sam da tražim novo zaposlenje – ispričala je ona za GRAD.

U kruševačkom Samostalnom sindikatu potvrđuju da takve situacije nisu retke. U tom sindikatu nemaju  podatke o broju ljudi koji u Kruševcu rade za minimalac, odnosno po Zakonu o radu za oko 22 hiljade dinara mesečno, ali kažu da je,  prema gruboj proceni, to oko trećina radnika.

– Pitanje minimalne plate veoma je diskutabilno, podložno manipulacijama, jer pojedini poslodavci radnike prijavljuju na minimalac, a na ruke im daju veću platu. Takođe, ima firmi gde zaposleni primaju minimalac, a deo novca vraćaju. To se dešava u trgovinama, pekarama. Naša je gruba procena da oko trećina radnika u Kruševcu radi za minimalac – kaže Mihajlo Milenković, predsednik kruševačkog Samostalnog sindikata.

Najveći deo zaposlenih kod preduzetnika, kako je za GRAD rekao Mirko Miladinović, predsednik Udruženja preduzetnika Rasinskog okruga, radi za minimalac. Podaci pokazuju da su u Kruševcu na kraju prošle godine radile 3.883 preduzetničke radnje, odnosno da je preduzetnika i zaposlenih kod njih tada bilo 5.735.

– Nekada su plate radnika bile zakonom regulisane na osnovu stručne spreme – podseća Miladinović dodajući da su se tokom prethodne dve decenije privredne okolnosti promenile kao i zakonska regulativa te da  sada svako odlučuje pod kojim uslovima će zaposliti radnika, a radnik da li će prihvatiti ugovorne obaveze.

Pitanje minimalne plate veoma je diskutabilno, podložno manipulacijama, jer pojedini poslodavci radnike prijavljuju na minimalac, a na ruke im daju veću platu. Takođe, ima firmi gde zaposleni primaju minimalac, a deo novca vraćaju

Napominje da radnici moraju da budu stručni da bi mogli da traže veću platu.

– Rešenje bi bilo da se radi po stručnoj osposobljenosti, odnosno stručnoj spremi koja je potrebna za taj rad, ali onda doprinosi moraju da se smanjuju u meri koju država u ovom trenutku može da izdrži. Moramo ih oboriti i pristupiti kategorizaciji obrazovnih profila, a to se može desiti kada država ekonomski ojača – zaključuje on.

 Kada se prima minimalac

Zakon o radu predviđa da se opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrđuju razlozi za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade, a da je nakon šest meseci poslodavac dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade.

To u praksi znači da bi minimalnu platu trebalo da isplaćuju samo oni poslodavci koji jedva opstaju, te da bi takva mera trebalo da bude privremenog karaktera. Mnogi poslodavci, međutim, minimalnu platu isplaćuju bez obzira što uspešno posluju.

– Godinama sam radio u računovodstvu jedne male firme, koja je dobro poslovala. To nije sprečilo poslodavca da većini zaposlenih isplaćuje minimalnu platu, odnosno platu koja je za stotinak dinara viša od minimalne. Na taj način on je papirološki bio „pokriven“, odnosno nije morao da donosi odluku o uvođenju minimalne zarade niti da traži saglasnost sindikata, koji smo ionako imali samo na papiru. Mi smo svakako primali bedne plate dok je njemu posao cvetao i to je ono što nas je najviše vređalo – ispričao je za GRAD naš sugrađanin. Iako je radio kao visokoobrazovan njegova plata je tek za nekoliko hiljada dinara bila viša od minimalne.

Minimalna zarada u ovoj godini se kreće od 20.328 dinara do 22.264, u zavisnosti od broja radnih sati u mesecu

Inače, minimalna plata se utvrđuje na osnovu minimalne cene rada koja se, prema odredbama Zakona o radu, utvrđuje odlukom socijalno-ekonomskog saveta. Pritom se polazi od egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe, kretanja stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta bruto domaćeg proizvoda, kretanja potrošačkih cena, kretanja produktivnosti i kretanja prosečne zarade. Minimalna cena rada utvrđuje se najkasnije do 15. septembra tekuće godine, a primenjuje se od 1. januara naredne godine i ne može biti niža od prethodne.

Minimalna zarada u ovoj godini se kreće od 20.328 dinara do 22.264, u zavisnosti od broja radnih sati u mesecu, a obračunata je na osnovu minimalne cene rada koja je iznosila 121 dinar po satu. U narednoj godini minimalna cena rada po satu će biti 130 dinara. Istovremeno, prosečna potrošačka korpa u septembru je, prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i ugostiteljstva bila 67.995 dinara, a minimalna 35.307 dinara, što jasno govori o stepenu nemaštine u kojoj žive ljudi koji rade za minimalac.

Niži porezi – više zarade?

I u Uniji poslodavaca Srbije navode da ne postoji zvaničan podatak o tome koliko zaposlenih prima minimalac, odnosno kažu da takav podatak  nisu dobili ni od Poreske uprave, a ni od Republičkog zavoda za statistiku.

– Međutim, prema našim procenama oko 300 hiljada zaposlenih u Srbiji prima minimalnu zaradu – kaže Aleksandra Kovačević, iz PR službe Unije poslodavaca Srbije.

Prema našim procenama oko 300 hiljada zaposlenih u Srbiji prima minimalnu zaradu

Ona navodi da su na minimalcu uglavnom zaposleni u školstvu i zdravstvu koji rade  na održavanju higijene, kao i zaposleni u nekim buticima, kafićima, prodavnicama, u niskoproduktivnim granama kao što je tekstilna industrija, ali i oni u mikropreduzećima koja ne isplaćuju veću zaradu od minimalne ne zato što neće, nego zato što nemaju.

– U cilju povećanja zarada neophodno je najniže zarade rasteretiti visokih poreza i doprinosa kako ne bismo dolazili u situaciju da se minimalac uplaćuje na račun, a da se još deset ili petnaest hiljada dinara isplaćuje u kešu, na ruke i to samo zato što ni zaposleni ne želi da 65 odsto njegove zarade odlazi na poreze i doprinose – smatraju u Uniji poslodavaca.