Mesna zajednica Botunja: bez vode u letnjem periodu

Botunja je nekada imala 140 domaćinstava, a sada je taj broj sveden na 80 aktivnih u koje su uračunata i staračka. U njoj živi oko 400 stanovnika. Zbog malog kapaciteta seoskog vodovoda, u letnjim mesecima vode nema ni za ljude ni za stoku

Meštani Botunje bave se poljoprivredom, u prvom redu voćarstvom i vinogradarstvom, a u srećnija vremena bilo je i nekoliko farmi bikova u saradnji sa ZZ „Kopaoničanka“ iz Brusa. Sada su objekti prazni i propadaju, a stoke ima u malom broju, jer stari ljudi ne mogu više da rade.

Selo ima dva stočara sa po desetak krava muzara, jedan mleko isporučuje mlekari „Savić“ u Brusu, a drugi „Lazaru“ iz Blaca. „Vinarija Popović“ ima jako dobra i kvalitetna vina i rakije, a vinovu lozu gaji na površini od oko tri hektara. Meštani najviše gaje maline i kupine, zatim višnje, kao i drugo voće i povrće.

Botunja je još 1968. godine dobila vodu sa željinskog vodovoda i uvela u svoje domove pre Aleksandrovca obezbedivši učešće od tadašnjih 30 miliona dinara. U međuvremenu broj korisnika se povećao, a kapacitet vode ostao isti, pa u letnjim mesecima dolazi do čestih nestašica. U julu i avgustu ove godine selo nije imalo vodu ni za piće, a da ne govorimo o ostalim potrebama.

–Veliki problem imamo i sa JKSP „Aleksandrovac“, koje treba da rekonstruiše vodovod. Dobili smo plastične cevi, prečnika 100 mm i svi meštani su se priključili. Ovo preduzeće je bilo u obavezi da nam uradi bazen na ulazu u Botunju na brdu „Vojvolica“ ali do sada to nije urađeno. Letos kap vode nismo imali, a računi su stigli kao da smo trošili od 20-30 kubika po domaćinstvu. Cisterne za vodu za piće iz Aleksandrovca nije bilo a iz Brusa je bila samo jedna – kaže Radoje Lukić predsednik Saveta Mesne zajednice Botunja.

Prema njegovim rečima azbestne cevi iz 1968, koje su dobili od SO Brus, a jednu količinu su i sami kupili, još uvek nisu zamenjene plastičnim.

Svi sokaci u selu su asfaltirani, a postavljena je i ulična rasveta, koja je rekonstruisana pre mesec dana. U prva četiri razreda osnovne škole idu četiri đaka, a iduće godine biće ih šest.

U selu postoji zdravstvena ambulanta, ali bez doktora i medicinske sestre. Doktor je ranije dolazio ponedeljkom, ali je ta praksa prekinuta, pa su građani prinuđeni da se leče u Domu zdravlja Brus. Medicinska sestra Vera Popović koja živi u Botunji, a radi u Domu zdravlja Brus, svakodnevno posle radnog vremena pomaže meštanima dajući inekcije i svu ostalu negu, a na zahteve ljudi donosi lekove iz Brusa i sve ostalo što im treba.

– I naš veterinar Dejan Katančević radi u Veterinarskoj stanici u Brusu, ali u svako doba dana i noći dolazi na pozive i pomaže meštanima – ističe Lukić.

U selu rade dve prodavnice, jedna u vlasništvu preduzeća „Župa Zenit“, a druga je privatna, koje kvalitetom i kvantitetom roba zadovoljavaju potrebe svojih potrošača. Selo ima uvedenu fiksnu telefoniju i internet i asfaltni put koji je povezan sa magistralnim putem Vitkovo – Brus.

Poljski putevi se redovno održavaju, a urađen je i put do groblja. U zimskom periodu sneg čiste sami meštani, jedan komšija obezbeđuje prohodnost puteva, a opština Brus plaća gorivo.

U Botunji planiraju izgradnju igrališta za decu i omladinu u školskom dvorištu, a treba da se opremi i jedna zgrada za potrebe mesne zajednice. Njena unutrašnjost je sređena, a nedostaje struja i sitna doterivanja.

U seoskom polju nalazi se sveto mesto – spomen česma palim borcima iz Prvog svetskog rata. Selo nema svoju crkvu, pa koristi postojeću na Dubu, zajedno sa Malom Vrbnicom i Šljivovom, koja je posvećena Svetoj Petki.

–Razmišljamo da podignemo crkvu u polju oko jednog kilometra od sela kod spomen česme. Tu se održavao veliki narodni sabor, a prostor oko česme je uređen. Arhitekta Miki Radulović iz Botunje, koji živi u Kruševcu, besplatno je uradio projekat za crkvu. Očekujemo podršku Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva zbog mogućih arheoloških iskopavanja na tom mestu, kao i blagoslov od Eparhije kruševačke – objašnjava Lukić.