Mere zaštite izvorišta pitke vode za Rasinski okrug: jezero Ćelije – uslov opstanka regiona

U okviru Programa „Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu pridruživanja Evropskoj uniji”, koji uz finansijsku podršku vlade Švedske sprovodi  Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) u partenerstvu sa Švedskom asocijacijom lokalnih vlasti i regiona (SALAR), Kruševac je jedan od tri grada u Srbiji  koji je dobio priliku da kroz ovu podršku unapredi oblast zaštite životne sredine, pre svega zaštitu jezera Ćelije. Reklo bi se u pravi trenutak, jer naše regionalno izvorište već decenijama trpi mnoge štetne uticaje

– Kruševac je 2017. godine konkurisao za jedan projekat koji je raspisala Vlada Švedske i Asocijacija regiona i lokalnih samouprava SALAR, to je bio poziv „Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu pridruživanja Evropskoj Uniji – unapređivanje kvaliteta usluga, dijaloga zainteresovanih strana i efikasnosti lokalne administracije – precizira za GRAD inicijatorka za podnošenje ove projektne aplikacije, Olivera Drenovac, pomoćnica gradonačelnice za ekologiju, održivi razvoj i energetiku.

Kroz projekat bi trebalo da se  unapredi efikasnost lokalne administracije, uvećaju kapaciteti JKP Vodovod za buduću ulogu upravljača jezerom, da se inoviraju i implementiraju postojeće studije zaštite jezera, te da se uspostavi dobra komunikacija sa građanima i građankama u smislu unapređenja svesti o značaju očuvanja vode i prirodnih resursa, kao osnov za održivo korišćenje jezera Ćelije.

– Taj konkurs je raspisan krajem 2016. godine a mi smo ušli među 10 izabranih lokalnih  samouprava u kojima će se sprovoditi. Grad Kruševac je konkurisao u oblasti ekologije, odnosno zaštite životne sredine, mada je bilo više različitih grantova. Tako se Kruševac,  uz Zrenjanin i Opštinu Čajetina našao među tri lokalne samouprave koje će implementirati ekološke projekte kroz ovaj program. Za nas jezero Ćelije je bilo logičan izbor jer je ono za nas u regionu, uslov opstanka – dodaje naša sagovornica.

Realizacija projekta je započela, održan je niz radionica na kojima su urađene analiza postojećeg stanja, analiza zainteresovanih strana, plan komunikacije, a pokrenute su i konkretne aktivnosti. – S obzirom na činjenicu da je projekat fokusiran na jezero Ćelije, na poboljšanje upravljanja i zaštitu jezera, naravno, Vodovod je tu glavni akter, ali su tu i zaposleni u Gradskoj upravi, kao i zaposleni u Javnom komunalnom preduzeću – objašnjava Olivera Drenovac.

Projekat traje 18 meseci, a cilj je, prema njenim rečima, da se obezbedi dugoročno snabdevanje pijaćom vodom iz jezera Ćelije za sve građanke i građane. Da bi se do njega stiglo, zadatak je, između ostalog, da se u integralno upravljanje jezerom uključe lokalne samouprave regionalnog sistema viodosnabdevanja, te da pre svega da zaposleni u JKP Vodovod, kao regionalnom distributeru,  budu maksimalno edukovani, angažovani i posvećeni očuvanju jezera i integralnom upravljanju tim vodnim resursom.

– Želimo da unapredimo upravljanje jezerom Ćelije i da se u JKP Vodovod formira posebno odeljenje koje će se baviti time, da se napravi vodič za integralno upravljanje otpadom i regionalni plan upravljanja vodnim resursima – najavljuje Drenovac. Plan je, takođe, da se podigne svest građana, pošto se uvidelo da naši građani nemaju izgrađenu svest o tome koliko je jezero važno za naš opstanak na ovim prostorima.

– Mi ne možemo bez jezera Ćelije da živimo ovde u Kruševcu jer nemamo alternativni izvor vodosnabdevanja, tako da je to za nas zaista od najvećeg mogućeg značaja. Na žalost, naši građani često nisu svesni koliko je to važno – zaključuje Drenovac.

Šta najviše ugrožava jezero?

Funkcija jezera Ćelije menjala se od njegovog nastanka. Izgrađeno kao deo sistema zaštite od zamuljivanja Đerdapa, jezero je 1984. godine postalo izvorište za snabdevanje pitkom vodom građana i građanki Kruševca. To je zahtevalo i izmenu režima njegove zaštite, ali se stare navike teško menjaju.

Na pitanje šta su najveće opasnosti po kvalitet vode u jezeru, Olivera Drenovac navodi:

– Ono što najviše ugrožava jezero jeste ulivanje otpadnih voda iz Brusa i Blaca, a mi smo i u tom delu bili aktivni. Kad kažem mi, mislim na Gradsku upravu grada Kruševca koja se aktivno uključila onoliko koliko je mogla i koliko je bila pozvana, da podrži projekat izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Brusa i Blaca.

Pored tih problema koje imamo sa tim velikim količinama otpadnih voda, naravno, jezero Ćelije ugrožava i neadekvatno upravljanje čvrstim komunalnim otpadom.

Zatim, imamo čitav niz neadekvatnog ponašanja na jezeru, od korišćenja pesticida u oblasti poljoprivrede, nekontrolisanog izlivanja kanalizacije i osoke kod seoskih domaćinstava na obali jezera, ribolovaca koji nekontrolisano hrane ribu, korišćenja motornih čamaca, saobraćaj …

Dakle, reč je o veoma kompleksnom problemu koji moramo rešavati i zato mi ovim švedskim projektom želimo da pokrenemo čitav taj mehanizam, kako da to rešimo.

Rad na „tri fronta“

Kao odgovor na sve opasnosti koje jezero Ćelije vrebaju, grad Kruševac, kaže naša sagovornica, pokušava da odgovori na različite načine. Nazivajući to borbom „na tri fronta“, od kojih je projekat koji se realizuje uz podršku Vlade Švedske jedan, pokrenut je i postupak za izgradnju regionalne deponije, čime bi trebalo da se reši i pitanje zagađenja jezera čvrstim komunalnim otpadom.

– Kruševac je u projektu koji finansira Republika Srbija kroz aranžman sa KFW bankom (deo će biti finansiran i iz sredstava lokalne samouprave), za izgradnju regionalnih sanitarnih deponija u Vranju i Kruševcu. U toku je izrada Studije izvodljivosti, ona bi trebalo da bude završena do maja naredne godine i nakon toga će se krenuti u realizaciju. Očekuje se da će oko 10 miliona eura biti vrednost investicije za svaki region, tako da smo i tu na dobrom putu da rešimo upravljanje čvrstim komunalnim otpadom, a time i još jedan problem koji imamo i kada je jezero Ćelije u pitanju.

Regionalna deponija obuhvatiće lokalne samouprave Rasinskog okruga, ali s obzirom na to da Kruševac sa opštinom Blace ima odličnu saradnju, Olivera smatra da je moguće uključiti i Blace u ovaj projekat.

– Pored ta dva fronta na kojima se borimo za jezero Ćelije otvoren je i treći front. Mi smo, sticajem srećnih okolnosti, iako sam se tek u januaru obratila Zavodu za zaštitu prirode, ipak uspeli da uđemo u njihov program zahvaljujući podršci Ministarstva za zaštitu životne sredine i pokrenuli smo ponovo postupak da jezero bude proglašeno predelom posebnih odlika.

Sada bi, navodi Olivera, trebalo uraditi reviziju Studije koja je rađena još 2007., a stručnjaci Zavoda za zaštitu prirode tokom leta rade rekognisciranje terena. Očekivanja su da u prvoj polovini naredne godine ceo postupak bude završen i da će jezero, posle više pokušaja prethodnih godina, biti stavljeno i pod taj vid zaštite.

– Ovog puta ćemo uspeti zato što sam predložila da se smanji obuhvat jer je prošli put preveliki obuhvat od oko 4 hiljade hektara, od čega veliki deo na području Brusa, izazvao negodovanje ove lokalne samouprave.  Sad je predlog da se to svede na manju teritoriju, a uporedo sa tim mi dogovaramo i taj politički momenat da i njihova skupština donese tu odluku.

 Uz predeo posebnih odlika –  i upravljačka prava

– Proglašenje jezera predelom posebnih odlika bi bilo jako dobro i zato što bi, po našem predlogu, JKP Vodovod bilo upravljač tim zaštićenim prirodnim dobrom, tako da bi oni sada dobili ne samo deklarativne, već i suštinske ingerencije. Imali bi i pravo i mogućnost da formiraju čuvarsku službu, imali bi mogućnosti finansiranja, i iz budžeta grada Kruševca, što mislim da je neophodno, ali isto tako i iz budžeta Ministarstva  zaštite životne sredine – objašnjava Olivera Drenovac.

Status predela izuzetnih odlika podrazumeva i određene stepene zaštite, šta može, šta ne može da se radi na određenim područjima. U svakom zaštićenom prirodnom dobru postoje različiti stepeni zaštite i za svaki stepen zaštite se određuje šta sme a šta ne sme da se radi.

U ovom trenutku jezerom ]Ćelije formalno upravlja Javno preduzeće „Srbijavode“, ali, polazeći od toga da „Srbijavode“ gazduju praktično svim vodnm resursima Republike, nije realno očekivati da imaju dovoljno ni tehničkih ni ljudskih kapaciteta da se svima njima intenzivno bave.

– S druge strane, mi smo životno zainteresovani za jezero,  nama je u interesu da preuzmemo brigu o izvorištu vodosnabdevanja koje jeste uslov opstanka nas na ovoj teritoriji – konstatuje Drenovac, podsećajući da se na Ćelije, kao izvorište vodosnabdevanja odnosi i Zakon o vodama, da Vodovod ima i elaborat o sanitarnim zonama zaštite,  ali da se on ne sprovodi.

– Elaboratom su predviđene prva, druga i treća zona sanitarne zaštite. Međutim, ako vi nemate igenerncije da to sprovedete, onda je to uzalud napisano.  Zato smatram da je važno da imamo zaštićeno prirodno dobro i upravljača koji će imati i nadležnosti i kapacitet da sprovodi određene mere zaštite.  Mi smo zatekli seoska naselja koja nisu izmeštena kada je građeno jezero i to je sad faktičko stanje na terenu, nakon toga smo imali niz godna divlje gradnje i sad to ne možemo sve da sklonimo, ili makar ne možemo tako lako ili tako brzo. Ali možemo da uradimo nešto, možemo neke mere zaštite da sprovedemo onda kada budemo  Vodovodu dali mogućnost da to radi – zaključuje pomoćnica gradonačelnice za ekologiju.

N.Budimović