Manastir Svetog Apostola i Jevanđeliste Luke u Bošnjanu

U čast osnivača hrišćanskog ikonopisa

Predeo oko reka Velike, Zapadne i Južne Morave nastanjen je od najstarijih vremena. Arheološki nalazi pokazuju da tragovi življenja na ovim prostorima potiču iz neolita, odnosno Starčevačke kulture, najstarije civilizacije na centralnom Balkanu. I bronzano doba ostavilo je svoje tragove. Bronzane grivne i još neki nalazi, koji su još 1872. godine iskopani na planini Juhor, to potvrđuju. Na ovom prostoru postoje i brojna arheološka nalazišta iz vremena Rimske imperije. U selu Maskare nalazilo se rimsko utvrđenje, čiji se tragovi još raspoznaju. Rimski novčići i grnčarija nalaženi su i u Bošnjanu, po rečima Stanoja Mijatovića, čiju je knjigu „Temnić- naselje i poreklo stanovništva“ 1908. objavila Srpska akademija nauka u Beogradu. U vreme Rimljana, Morava je bila plovna do Niša, a njenom je dolinom prolazio jedan od najvažnijih puteva, kasnije nazvan Carigradski drum. U srednjem veku Pomoravlje je takođe igralo značajnu ulogu u životu srpske države. Kralj Milutin se na tlu današnjeg sela Orašje izmirio sa bratom Dragutinom, i na tom mestu 1321. podigao manastir posvećen Svetom Jovanu Krstitelju. Izgradnja crkava u ovom kraju nije počela u vreme Nemanjića, već mnogo ranije. O tome svedoči manastir Sveti Roman, koji se pominje u povelji vizantijskog cara Vasilija II, izdatoj Ohridskoj arhiepiskopiji 1019. godine. I Temnićki natpis iz 10. veka, kamena ploča pronađena u selu Gornji Katun, na kojoj je zapisano 10 od 40 imena Svetih 40 mučenika Sevastijskih, objašnjava poštovanje kulta mučenika Sevastijskih u ovom kraju od najranijih vremena. U manastiru Sveti Luka u Bošnjanu i dan danas se proslavlja ovaj praznik.

U pitomom pomoravskom selu Bošnjane, kako to u svojoj knjizi „Povest o manastiru Svetog Luke“ opisuje Radmila Mišev, vekovima živi predanje o starom manastiru. Ovaj manastir se prvi put pominje u Ravaničkoj povelji, izdatoj 1381. godine, kojom knez Lazar daruje posede svojoj zadužbini manastiru Ravanica. Lazar je znao da bez duhovne snage, duhovnika i učitelja narod ne može opstati. Nazivi mesta (toponimi) u neposrednoj blizini manastira Svetog Luke, kao što su Grčka kosa, Grčka ćuprija i Grčki potok upućuju na to da su, u ovom manastiru, nekada davno obitavali monasi Sinaiti sa Svete Gore. Nakon pada pod tursku vlast, manastir je bio porušen i zapusteo, a u kasnijem periodu je obnovljen.

Kada je došlo vreme „da se Srbi na oružje dižu“, ponovo je stradao manastir Sveti Luka. O tome svedoči narodno predanje koje je zabeležio Radiša Nešić. On je pažljivo slušao i beležio priče starih ljudi iz Bošnjana. Manastir je zapaljen, a kaluđeri i narod poubijani, verovatno u toku Prvog ili Drugog srpskog ustanka. Uprkos tome, narod je dolazio na vodu i okupljao se na manastirištu na dan Svetih 40 mučenika Sevastijskih, Mladence. Postoje mnoge priče o isceljenjima. Blagodatna vodica je mnogima pomogla. Nema kuće u Bošnjanu i okolini da neko nije isceljen ovom vodicom po milosti Božijoj.

Iako nikakvog traga od bogomolje nije bilo, mesto na kom se nalazila crkva je poštovano. Na njivi na kojoj se sada nalazi manastir, nikada nijedan usev nije uspevao. Hristina- Tina Anđelković je svakog petka, od ranog jutra bila pored izvora i sakupljala prilog, koji je potom predavala na čuvanje crkvi Svete Petke u Bošnjanu. Kada je došlo vreme da se gradi manastir, od novčića koje je sakupila sagrađen je krov na manastiru. Svedok dobrih i strašnih vremena u porti manastirskoj bio je stari hrast, zapis, star preko 500 godina. Podlegao je zubu vremena, a pored njega izrastao je mladi hrast i dostojno ga zamenio.

Još pre Drugog svetskog rata se u Bošnjanu govorilo o izgradnji manastira. Nakon 1945. nije bilo pravo vreme za početak gradnje svetinje. Prema kazivanju Veroljuba Ljube Vasilijevića na Sretenje 1989. godine na mestu gde se danas nalazi manastir dogodilo se čudesno projavljenje. Tako se uverio da se na ovom mestu već vekovima nalaze ostaci velike svetinje. Nakon toga, Ljuba je usnio san u kome mu je Majka Božija tačno pokazala mesto na kome treba da se sagradi hram. Tako su sve nedoumice razrešene. Ubrzo je počela izgradnja manastira. Izgradnju su pomogli: Milivoje – Liva Vasilijević, Živorad Đurđević, Milutin Maletić, Životije Jevtić i mnogi drugi. O svemu je obavešten tadašnji Episkop šumadijski Sava, koji je došao u selo juna 1990. i dao blagoslov za izgradnju manastira. Zemlju su manastiru darivali: Svetislav Đorđević, Miroslav Prokić, Vida, Ljubodrag i Mica Stojanović. Episkop šumadijski Sava osveštao je temelje manastira na dan Svete Petke, 27. oktobra 1990. godine.

Na Božić 1992. godine, vladika Sava je iz manastira Svete Petke kod Kraljeva u Bošnjane uputio dve iskušenice, Milju i njenu majku Poleksiju Majstorović, da pomognu oko uređenja manastira, kako bi po završenoj izgradnji, tu bila zasnovana manastirska obitelj. Iste godine monahinja Poleksija je pronašla voskom zaliven krst i kandilo kraj izvora. O nalazu je obavestila starca, oca Gavrila, kojeg je vladika uputio u ovaj manastir. U dubokoj starosti, svetačog lika, otac Gavrilo se nije iznenadio. Kaluđer, isposnik i asketa, iako u dubokoj starosti i fizički slab, zajedno sa iskušenicom Miljom, starao se o manastiru. Bio je poreklom Rus. Doživljavao je teror od komunista, Udbaši su ga tukli. Sve je to podnosio krotko, kao jagnje. Imao je dar prozorljivosti, ali o tome nije govorio. Predvideo je ubistvo kralja Aleksandra I Karađorđevića, smrt Patrijarha srpskog Varnave, bombardovanje SRJ, odcepljenje Kosova i Metohije, a neka njegova proročanstva odnose se na iskušenja i stradanja koja tek očekuju srpski narod. Često je zbog toga plakao i pozivao Srbe na pokajanje.Upokojio se na dan Svetog Arhangela Mihaila 1999. godine i sahranjen je kod manastira.

Sa novom snagom nastavljeni su radovi na izgradnji svetinje. Episkop šumadijski G. Sava obavio je Čin osvećenja 21. jula 1996. Izgrađena je manastirska crkva u raškom stilu, ozidan konak i uređena okolina izvora.

Starac Tadej iz manastira Vitovnica u proleće 2002. obišao je manastir Sveti Luka i bio je na izvoru. Tada se pomolio Bogu i rekao da se tu hoda po kostima mučenika i da na ovom mestu postoje još dve svetinje, ali da još nije došlo vreme da se otkriju. Po savetu starca Tadeja i blagoslovu Episkopa šumadijskog Jovana, novi iguman manastira postao je arhimandrit Aleksej (Bogićević). Osnivanjem Eparhije kruševačke 2011, aktivno učestvuje u uređenju i izgrađivanju Eparhije po blagoslovu Njegovog Preosveštenstva Episkopa kruševačkog gospodina Davida. Godine 2022. Aleksej je izabran za vikara Njegove Svetosti Patrijarha srpskog Porfirija i hirotonisan u čin vikarnog episkopa hvostanskog.

Na Bogojavljenje 2003. godine izvor je osveštan i posvećen Presvetoj Bogorodici, Živonosnom Istočniku. Drugi je posvećen Svetom Luki, a treći Svetoj Petki. Napravljen je trem na ulazu u konak, a crkva je opremljena sasudama i utvarima. Zvonik je osveštan 17. jula 2003. Naredne 2004. završena je kapija i deo ograde. U manastir je 2003. stigla čudotvorna i mirotočiva ikona Svetog Apostola i Jevanđeliste Luke, dar Njegoša Vukovića iz Minhena. Nepune tri sedmice nakon dolaska u manastir, ikona Svetog Luke se orosila blagouhanim mirom. Na manastirsku slavu Mladence, 2006. tokom mirotočenja ikone dogodilo se i čudotvorno isceljenje Ivana Dinića iz Paraćina, koji je miropomazan i isceljen od bubrežne bolesti. Ikona je uvek okićena venčićem od svežeg cveća.

Godine 2005, postavljene su mozaičke ikone na izvoru i iznad velike kapije. Izgrađen je zvonik Kneževa kula nazvan po Svetom knezu Lazaru. Asfaltiran je put od sela do manastira. Rešeno je tada da se sagradi i manastirska trpezarija sa kelijama. U prizemlju zvonika je kapela, jedinstvena u Srpskoj Crkvi, posvećena carevima mučenicima – Svetom mučeniku caru Lazaru Srpskom i Svetom novomučeniku caru Nikolaju Romanovu Ruskom. Osveštao ju je Episkop šumadijski Jovan, na dan Sv. Prokopija, 21. jula 2006. godine. Sveti Prokopije se, pored Svetih 40 mučenika Sevastijskih i Svetog Luke, slavi kao treća manastirska slava.

Iste godine u manastir je stigla Čudotvorna ikona Toržestva Presvete Bogorodice portarturske i ikona carske porodice Novomučenika Romanovih. Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice nastala je 1904. godine u vreme bitke kod Port Artura tokom rusko – japanskog rata. Majka Božija javila se jednom mornaru i rekla mu da se živopiše njena ikona. U manastir su 2006. donesene čestice moštiju Svetog apostola i jevanđeliste Luke, delić Časnog Krsta i čestice moštiju Sv. vitlejemskih mladenaca, Sv. muč. Cara Lazara, Sv. Anastasije Srpske (majke Sv. Save), Sv. Aleksandre i Marte Divjejevske i delić plašta Sv. Serafima Sarovskog. Majstor Goran Ristović iz Kraljeva izradio je kivot od drveta divlje trešnje, ukrašen duborezom, a u kivot je ugrađeno 1.200 grama srebra u filigranu, koga su darovale dobrotvorke.
Blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa kruševačkog gospodina Davida, avgusta 2015. godine obnovljen je manastir po projektu Milana B. Uroševića, građevinskog inženjera iz Kruševca. Arhimandrit Aleksej je od projektanta tražio da se stara Crkva nikako ne ruši, već da bude potpuno uklopljena u novu. U manastiru se nalaze dve čudotvorne mirotočive ikone, Svetog Luke i Svetog carevića Alekseja Romanova.

Pored manastira nalazi se i mali Hram posvećen Svim Svetima. Prilozima vernog naroda, izgrađena je nova trpezarija, živopisana po ugledu na hilandarsku, i u njoj se posle svake službe okupljaju vernici.

U manastiru se stalno služi Sveta Liturgija. Subotom se služi Zaupokojena Liturgija, a na svakoj nedeljnoj i prazničnoj Liturgiji više je od stotinu vernika. O velikim praznicima u manastiru se okupi više od hiljadu blagočestivih hrišćana.

Ognjen Milićević