Licem u lice: Jovana Jevtić – Kruševljanka u Nevernim Bebama

Violinistkinja savršenog glasa

Oduvek sam htela da postanem veliki violinista u svetu klasične muzike, dok nisam naišla i na neke druge predmete na akademiji… Svaki vid pojavljivanja mi je davao nadu da sam korak bliže ostvarenju svojih snova… Volim rad sa decom i trudim se da svoje umeće prenesem mlađim generacijama….

Razgovarao: Ivan St. Rizinger

Foto: Nikola Micić – Debradacija

Početkom novog milenijuma postojala je lepa tradicija da se svakog leta ispred negdašnjeg Doma «Abrašević» u Pionirskom parku održavalo takmičenje najmlađih u pevanju, uz ozbiljan žiri, legendarnog Minju Subotu i plato pun zajapurene dece i ustreptalih roditelja. Baš tada se po prvi put pojavila pred publikom junakinja naše priče, stidljivi devojčurak sa uraganskom snagom volje, pokazaće se u godinama koje su usledile. I pobedila…

Uveliko je bila član Narodnog orkestra Ribarske banje a još ni osnovnu završila nije, zatim slede nastupi na svim zamislivim mestima, solo ili sa grupama koje su joj poslužile kao odlične prolazne stanice i trezori iskustva i svaki naredni korak bio joj je zato precizno proračunat.

Najpre postaje vedeta kruševačke grupe Treća Smena, zatim upisuje Akademiju u Nišu, sledi Kerber, pa Penthaus bend, Beovizija, Pink zvezde, profesura i kao kruna dosadašnjeg napornog rada i vere – odnedavno je članica verovatno najpopularnije pop rok postave u Srbiji – Nevernih Beba. Zato, ovog puta, od svega po malo dotakosmo…

Pamtim da si od najranijeg detinjstva, na takmičenjima, bila sigurna i apsolutno svesna da će muzika biti tvoj život. Koja ti je danas prva asocijacija na to vreme, možeš li se setiti tog trenutka koji te definitivno poslao na umetničke staze?

Jovana: Pre svega želim da Vam se zahvalim na prilici da podelim neka svoja iskustva iz sveta muzike. Prva asocijacija na to vreme je jedno dete koje je želelo da promeni svet. Shvatila sam da su violina i pevanje moj poziv onog trenutka kada sam videla i čula da moja muzika dopire do drugih ljudi i da to na njih mogu da prenesem. Prvo sam počela sa pevanjem sa nekih 4 godine a zatim je sa 6 godina došla i zainteresovanost za violinu. Moja porodica je najviše zaslužna za svu podršku od malena, uvek su verovali da ću uspeti na tom putu.

Tvoje prvo aktivno učešće u jednom projektu popularne muzike bilo je članstvo u kultnoj kruševačkoj rok grupi Treća Smena. U njoj si već zablistala, uvek harizmatičnom kombinacijom violine i vokala, na mnogobrojnim nastupima i sticala scensko iskustvo. Prvi album, video spotovi, mediji… kako si se nosila sa tim prvim znacima popularnosti i po čemu naročito pamtiš te dane?

Jovana: U periodu kada sam snimila prvi album imala sam 18 godina. Sa 17 sam ušla u bend i počela da nastupam javno, prvo u okviru tria koji smo činili Vladica Bogićević, Ivan Pelaić i ja, a kasnije smo proširili bend. Prve znakove popularnosti sam osetila u emisiji „Bunt“, koja se emituje na RTS 2. Emisija je bila takmičatskog karaktera i u njoj se mladi neafirmisani bendovi predstavljaju publici. Zatim nastup na festivalu „BARF“ gde sam sa Trećom Smenom predstavila svoju prvu autorsku pesmu „Ne traži me“. Te dane pamtim po festivalima, svirkama, velikom radu i strpljenju.

Onda dolazi Niš i Akademija, ključni izazov koji si očigledno prilično efektno okončala. Tamo si paralelno sa studijama krenula aktivno da nastupaš sa Penthaus bendom, kasnije i sa Kerberom… Jesi li se brzo adaptirala na tu sredinu i koliko ti je promena prijala? Iskustva?

Jovana: Radovala sam se polasku na akademiju i sam prijemni ispit mi je dao veliki vetar u leđa. Oduvek sam htela da postanem veliki violinista u svetu klasične muzike, dok nisam naišla i na neke druge predmete na akademiji. Sebe sam pronašla i kao kompozitora, kasnije sam učestvovala i u pisanju aranžmana za gudački sastav koji je svirao pesme grupe Kerber u Sava Centru. Sa grupom Kerber imam nekoliko koncerata iza sebe kao solo violina i prateći vokal. Trebalo mi je vremena da se adaptiram. Otišla sam u drugi grad ne poznavajući ikog ali sam ubrzo svojim idejama uspela da spoznam prave ljude sa kojima sam mogla da radim. Sa bendom Penthousem sam počela sa radom jer važe za jedan od najboljih kaver bendova u Srbiji i to mi je jako prijalo za vreme studija. Doživeli smo lepe koncerte, svirke. Sa njima sam prvi put nastupila na EXIT-u i Beer festu 2022 godine.

Imala si, pre nekoliko godina, iskustvo sa domaćeg izbora za Eurosong. Kako ti se svidela čitava ta šarena zabava?

Jovana: Moje iskustvo je da bih se vratila ponovo, možda ovog puta sa svojom autorskom pesmom. Mislim da je Beovizija nešto gde svako može da iskaže svoj talenat i da se pojavi javno. To je po mom mišljenju bila odlična uvertira za snimanje reklama za kompaniju Strauss Rottman. Imala sam tu čast da nakon takmičenja budem izabrana kao zaštitno lice za klavire te kompanije. Što se samog takmičenja tiče veliki trud je bio uložen u samu kostimografiju, scenu i scenski pokret. Svirala sam violinu i klavir za Anu Milenković i njenu pesmu „Tajna“.

Da si temeljno bila zainteresovana da sakupiš što više raznolikih iskustava govori i činjenica da te ljudi pamte kao sjajnog izvođača i sa „Pinkovih zvezda“. Otkud tamo?

Jovana: Htela sam da ljudima predstavim svoj talenat. Pre toga bila sam u emisiji „Ja imam talenat“ i kao mala oprobala sam se u mnogim takmičenjima. U „Pinkovim zvezdama – all talents“ sam bila u samom finalu i favorit takmičenja. Nekako svaki vid pojavljivanja mi je davao nadu da sam korak bliže ostvarenju svojih snova.

Sama kombinacija vrhunskog ženskog vokala i virtuozne violine u jednoj osobi može biti fatalna po publiku. Solo karijera jednog dana?

Jovana: Razmišljam o tome i nadam se da ću se odvažiti za taj korak. Imam dosta neobjavljenih autorskih pesama. Potrebni su pravi ljudi koji bi podržali tu ideju. Nadam se da ću i u tom pogledu uspeti da jednog dana postavim trag u svetu muzike.

Kakva je situacija sa tvojim pedagoškim radom, predaješ li još uvek i koliko je teško uskladiti sve obaveze?

Jovana: Sa pedagoškim radom počela sam u osnovnoj školi „Stanislav Binički“ kao nastavnica muzičkog obrazovanja. Tamo sam stekla iskustvo što se tiče samog predavanja, dnevnika itd… Krajem aprila ove godine sam se zaposlila kao profesor violine u muzičkoj školi „Stevan Hristić“. Volim rad sa decom i trudim se da svoje umeće prenesem mlađim generacijama. Ponekad je jako teško uskladiti sve obaveze. Često nemam vremena za drage ljude ali mi ne zameraju jer znaju koliko se trudim i radim. Uz pravu podršku i ljubav ne postoje prepreke.

Prilično glasno su mediji obznanili nedavno da si postala članica slavnih Nevernih Beba. Radiš sam ljudima od kojih se može naučiti gotovo sve. Kakvi su prvi utisci, menja li to sad neki tvoj generalni kurs?

Jovana: Bend Neverne Bebe obožavam od malena. Često sam pevala njihove pesme i rado posećivala njihove koncerte. Prvi utisci su da su pravi profesionalci u svom poslu i da velikom ljubavlju prema muzici i emocijom to prenose na svoju publiku. Sebe sam pronašla u tom bendu i radujem se svakoj probi i svakom nastupu sa njima.