Kriza imunizacije u Kruševcu

– Nizak odziv na MMR vakcinu ugrožava kolektivno zdravlje –

Vakcinacija dece protiv zaraznih bolesti predstavlja jedan od najvažnijih aspekata zaštite javnog zdravlja. Poznata MMR vakcina koja sprečava pojavu malih boginja, zaušaka i rubeole, godinama unazad bila je, pored ostalih šest tipova vakcina, osnovni stub kolektivnog imuniteta smanjujući rizik od izbijanja epidemija i štiteći najmlađe i najosetljivije članove cele populacije. Međutim, u Rasinskom okrugu i njegovom najvećem gradu Kruševcu se poslednjih godina primećuje drastičan pad obuhvata MMR vakcinom, što ugrožava prvenstveno decu, a potom i širu zajednicu

Piše: Jovana Stefanović

Razlozi za smanjeni odziv na vakcinaciju su višestruki. Pored sve prisutnijeg antivakcinalnog uticaja na društvenim mrežama i internetu, roditelji često odlažu ili izbegavaju vakcinaciju usled straha i neosnovanih tvrdnji o štetnim posledicama vakcine. Uz to, pandemija koronavirusa dodatno je poremetila redovan ritam imunizacije, dok nedovoljno sprovođenje zakonskih propisa u vezi sa prijemom dece u kolektive dodatno otežava kontrolu vakcinalnog statusa.

Kako bi se podigao nivo imunizacije, posebno je važno edukovati sve roditelje od samog početka, odnosno od rođenja deteta. Pravovremene i tačne informacije o značaju svake doze sredstva za imunizaciju mogu pomoći neiskusnim roditeljima da razumeju prednosti i ulogu koju jedna vakcina ima u sprečavanju zaraznih i mnogih drugih bolesti. Upravo u najranijem periodu, kroz razgovore sa zdravstvenim radnicima, građani mogu dobiti pouzdane odgovore na sva pitanja i nedoumice, što je ključni korak u izgradnji poverenja u proces održavanja kolektivnog zdravlja.

– Vakcine su najefikasniji način za zašititu dece od zaraznih bolesti, na koje su imune samo osobe koje su ih već preležale. Ukoliko dete ima neke respiratorne bolesti, temperaturu preko 38,5 stepeni ili akutna gastrointestinalna oboljenja vakcinacija se kratkotrajno odlaže, do ozdravljenja. Zbog nepostizanja kolektivnog imuniteta poslednjih godina oboleva sve veći broj ljudi, kao što je to bilo 2017. i 2018. godine kada je obolelo 5.000 osoba i 19 nije preživelo, a takođe nevakcinacija dovodi i do drugih oboljenja koja se kod devojčica ne odnose samo na njih već i na njihovo buduće potomstvo jer će imati visoko rizičnu trudnoću, roditi dete sa anomalijama ili ga izgubiti na samom početku, dok kod dečaka može dovesti do steriliteta, zato je svakodnevna edukacija stanovništva, od strane stručnjaka, neophodna – ističe dr Danica Petrović, pedijatar Službe za ginekologiju i akušerstvo sa neonatologijom.

Stručnjaci naglašavaju da je za postizanje kolektivnog imuniteta, koji štiti i najosetljivije članove zajednice, potrebno da obuhvat MMR vakcinom bude barem 95 odsto, međutim procenat vakcinisanih u Kruševcu počeo je da opada pre sedam godina, kada je iznosio 71 odsto, što je daleko ispod bezbednog nivoa. Do 2023. godine, ovaj broj se još dodatno smanjio na jako zabrinjavajućih 40 odsto u samom Kruševcu i na 60 odsto u širem Rasinskom okrugu, ukazujući na opasan nedostatak imunološke zaštite u populaciji.

– Značajan uticaj na ovako loš obuhvat imao je i još uvek ima internet i antivakcinalni lobi sa neosnovanim tvrdnjama da MMR vakcina izaziva autizam. Pored toga tu je i pandemija korona virusa i karantin roditelja i dece, kao i nepoštovanje zakonskih propisa u vezi smeštaja dece u vrtić, posebno od strane privatnih ustanova, a uticaj svakako ima i to što ste ne sprovode predviđene kaznene odredbe za neopravdano odbijanje imunizacije jer ukoliko se pojavi izvor, bolest se lako širi, jedna osoba može da zarazi čak 18 drugih. Deca do godinu dana nisu u programu imunizacije i veoma su osetljiva, kao i mališani koji zbog nekih trajnih kontraindikacija ne smeju da prime vakcinu. Imajući u vidu te činjenice, sva deca koja nemaju kontraindikacije i zdrava su, treba da prime vakcinu, to nije samo lična, već kolektivna odgovornost jer na taj način štite sebe ali i druge – započinje dr Mirjana Avramović, epidemiolog i okružni koordinator za imunizaciju u Rasinskom okrugu.

Statistike pokazuju ozbiljne posledice nevakcinacije: jedno od 24 nevakcinisane dece obolele od malih boginja razvije upalu pluća, dok dvoje od hiljadu obolelih ne preživi zbog ozbiljnih komplikacija. Komplikacije uključuju i upale uha i, ređe, opasne upale mozga i poremećaje koagulacije (zgrušavanja krvi). Najčešći uzrok najgoreg mogućeg ishoda je kombinacija virusne i bakterijske upale pluća. Doktorka Avramović podseća da se ove komplikacije mogu lako izbeći imunizacijom, jer dve doze MMR vakcine pružaju zaštitu od malih boginja za 99% vakcinisane dece.

– Najčešće se dešava da roditelji prijave da je dete bolesno, a uopšte ga ne dovedu na pregled i tako u beskonačnost. Ima slučajeva koji na neki način nabave lažne izveštaje lekara imunologa o trajnim kontraindikacijama, onih koji čekaju da dete prohoda i progovori, pa ga tek onda vode da primi vakcinu, kao i onih gde nema konsenzusa oba roditelja u vezi imunizacije, pa to bude razlog da se dete ne vakciniše, što je veoma pogrešno. Jedini ispravan način je da dete prvu dozu vakcine primi kada navrši godinu dana, a najkasnije do 15 meseci.

U Službi za zdravstvenu zaštitu dece i omladine od kada se aplikuje MMR vakcina nije bilo ni neželjenih reakcija nakon vakcinacije, ni indukovanja nekih drugih bolesti kojih se plaše roditelji i staratelji. Zbog sprečavanja narušavanja zdravlja dece neophodno je da se roditelji obrate svojim izabranim pedijatrima u vezi strahova i dilema koje imaju umesto da se konsultuju sa svojim istomišljenicima ili na društvenim mrežama, što je česta pojava koja produbljuje strahove.

– Zbog boravka u bilo kakvom kolektivu važno je znati da se bolesti izazvane nevakcinacijom prenose  kapljičnim putem, ali i indirektno. Ulazno mesto virusa morbila, odnosno malih boginja, je sluznica disajnih puteva, a inkubacioni period traje 10-12 dana. Bolest započinje povišenom telesnom temperaturom, malaksalošću, gubitkom apetita, pojavom sekrecije iz nosa, bolom u grlu, pojavom kašlja, suza i peckanjem u očima. Nakon 5 dana, u vreme kada temperatura dostigne najviše vrednosti, pojavljuje se osip, najpre na licu, iza ušiju, na čelu, a potom po vrat, trupu i ekstremitetima. Tokom 3-4 dana osip počinje da bledi redosledom kojim se pojavio. Od izuzetne važnosti je redovna poseta pedijatrima da bi se sve bolesti adekvatno izlečile, da bi naši najmlađi rasli i razvijali se na najbolji mogući način i da se uz pravi izvor informacija prevaziđu predrasude – objašnjava dr Gordana Aleksić, načelnica Službe za zdravstvenu zaštitu dece.

Pored izabranih lekara, kada je u pitanju vakcina, vrtići igraju važnu ulogu u podizanju svesti o značaju imunizacije čime se doprinosi zdravijem okruženju za sve. Zbog toga je neophodno da vaspitači i stručni timovi u ustanovama, kao i do sada, neumorno rade na edukaciji roditelja, pružajući im relevantne informacije o vakcinama i reakcijama dece koja su prošla kroz ove medicinske procedure, a u njihovim objektima provode veliki deo svog vremena, kako bi se prevazišli strahovi i zablude.

– Predškolska ustanova „Nata Veljković“, poštuje sve preporuke nadležnog Ministarstva i tesno sarađuje sa Dečjim dispanzerom Doma zdravlja Kruševac, kao i Zavodom za javno zdravlje. Po pravilniku, naša ustanova upisuje decu koja su spremna za kolektiv po pedijatrijskom uverenju, što znači da su uredno vakcinisana za svoj uzrast u skladu sa kalendarom imunizacije i zdravstvenim stanjem. U poslednje vreme posebna pažnja obraća se na sprovođenje vakcinacije MMR vakcinom, te i naša ustanova ulaže napore da roditeljima približi značaj ove imunizacije. U proteklom periodu primili smo mališane 2022. i 2023. godište, a po našim podacima 465 je vakcinisano, dok 134 još uvek nije primilo pomenutu vakcinu. Nadamo se da će zajedničkim angažovanjem svim relevatnih ustanova doći do poboljašnja stope imunizovanih i postizanja kolektivnog imuniteta – navodi Vesna Živković, direktorka Predškolske ustanove „Nata Veljković“.

Kalendar vakcinacije

Prva vakcina koju dete prima po rođenju jeste protiv tuberkuloze, a za njom i protiv hepatitisa B, koja se ponovo daje sa navršenih mesec dana i 6 meseci života. Sa dva meseca sledi prva doza protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja, druga doza sa 3 i po meseca, treća u 6. mesecu, potom se vrši revakcinacija sa 18 meseci, 7 i 14 godina, kao i dečija paraliza koja ne podrazumeva treću revakcinu. Hemofilus influence tipa B prima se takođe sa 2, 3 i po, 6 i 18 meseci, dok doza protiv pneumokoknih infekcija sledi u 2. i 6. mesecu života i nakon toga sa godinu i po dana. Za kraj je tu i MMR vakcina protiv malih boginja, zaušaka i rubeole čija je prva doza obavezna sa navršenih 12 meseci, a druga pred sam polazak u školu.

Roditeljima se pre vakcinacije šalju pozivi na kućnu adresu, ukoliko se ne odazivaju nakon određenog vremena, pozivaju se i telefonskim putem. Tokom sistematskog pregleda dece, proverava se vakcinalni status  i ukazuje roditeljima na pomenuti redosled obaveznih vakcina. U slučaju nepojavljivanja pedijatar obaveštava Ministarstvo zdravlja koje daljnj preuzima slučaj i pokreće prekršajni postupak protiv roditelja.