„Kod Džoja“ najveći kruševački pop rok hit ikada

Čudesna je to priča, jednostavno – kruševačka. Tamo negde 1983. godine, na prvom Rock raport festivalu, održanom na danas nepostojećim otvorenim terenima za male sportove, ubedljivu pobedu odnela je lokalna ekipa takođe nazvana Raport

Okupljena u Domu omladine, pod patronatom legendarnog Dragana Boškovića Boška (Muzička klackalica, OK studio) od talentovanih autora i muzičara, za kratko vreme postala je prvorazredna atrakcija.

Bend je predvodio danas čuveni glumac ovdašnji Dragan Marinković Marinko, vokal i klavijature pripadali su legendarnom, prerano preminulom, Saši Đorđeviću – Džou (kasnije Noćne ptice), gitaru je svirao Bane Straja (pre njega na jednoj gitarijadi tu ulogu je igrao Srđan Novaković (kasnije Noćne ptice), a bubanj Siniša Đorđević Cune.

Svi prisutni bili su opčinjeni njihovim, na prvu, kultnim hitovima – „Armija žena“, „Ljubavni raport“, „Kod Džoja“… Kasnije su kratkotrajno promenili ime u Alisa (dok u prvi plan zahvaljujući „Sanji“ naglo nije iskočila istoimena beogradska postava, da bi na kraju okončali kao Kairo u delimično promenjenoj postavi. Ta konačna ekipa je i ustimila ovaj hit koji će postati trajna enigma generacijama fanova serijala „Žikina dinastija“ (iliti „Lude godine“). Pesma „Kod Džoja“, kao i još jedna na engleskom („Pinball“) snimljena je kod slavnog Laze Ristovskog i nikada nije objavljena ni na jednom nostaču zvuka.

Nedavno se, u razgovoru za Grad, Marinko prisetio kako je pesma nastala:
– Boško je pravio audio reklame, pa mu je povremeno trebalo da se nešto otpeva. U tu svrhu napravio sam pesmu „Caffe Joy“ za čuveni niški kafić, koja je ubrzo postala hit, jer se kao reklama vrtela na radio Nišu. Te ’85. godine imao sam tri velike obaveze zbog kojih sam napustio bend: ženidba, završavanje Pedagoške akademije i zapošljavanje u pozorištu. Malo li je? Egzibicionističke potrebe zadovoljio sam na novoj, drugačijoj i finansijski sigurnijoj bini. Oni su, pomognuti čuvenim Žikom gitaristom i Šuletom basistom, snimili pesmu u beogradskom studiju, koja se čuje u filmu „Žikina dinastija“ („Lude godine 7“ – prim.aut.)

Licem u lice: Dragan Marinković, sav taj Marinko…