Kirgistan kroz objektiv fotografa iz Kruševca

Iz rodnog grada, preko Beograda i Dubajia, Kruševljanin Lazar Obradović stigao je u Kirgistan, sa fotoaparatom u rukama. Lov, hobi kojim se bavi još od detinjstva, spojio je sa umetničkom fotografijom i snimanjem lovnih scena. Tu počinje zanimljiva internacionalna priča…

Umesto pametnog telefona i brzog interneta, rano detinjstvo dvadestedevetogodišnjeg Lazara obeležilo je pecanje na Rasini, hvatanje vodenih zmija, odlazak u šumu potkopaoničkog kraja, branje pečuraka, posmatranje ptica i divljih životinja, krađa jabuka od komšija i bežanje kad vas „uhvate na delu“, maštanja o pravljenju kanua i konačnom spuštanju niz Rasinu do Ćelijskog jezera…

– Odrastajući u Kruševcu, rodnom gradu svog oca, imao sam priliku da spoznam prirodu jastrebačkog kraja, ali su mi se, ipak, gotovo svi doživljaji lova i ribolova formirali u Razbojni, malom potkopaoničkom selu u kome je rođena moja majka – kaže Lazar.

Stasavajući na već zaboravljenim dečijim igrama, nestašlucima, ali i uspomenama nastalim u kontaktu sa prirodom, slike i doživljaje iz detinjstva, Lazar je spojio sa umetničkom fotografijom i snimanjem lovnih scena. I tu počinje internacionalna priča…
Obradovićev talenat, kroz fotografije i snimke na njegovom jutjub kanalu, primetio je Libanac Jusef Šaguri. Svideli su mu se živopisni i profesionalno oblikovani snimci, te je kontaktirao Lazara, sa idejom da na visokom nivou snimi svoj lov.

– Pošto sam i sam lovac, bez odlaganja sam prihvatio poziv i za samo četiri dana krenuo na putešestvije, u Kirgistan. Olakašajuća okolnost je što sam sa Šagurijem i ranije radio jedan projekat, snimanje lova na šljuke u Bugarskoj – navodi naš sagovornik.

Cela avantura u Kirgistanu se odigrala u septembru ove godine. Iz Beograda je krenuo za Dubai, a u Dubaiju se našao sa svojim libanskim prijateljem da bi iz Dubaija stigli u Biškek, glavni grad Kirgistana. Jedan dan su ostali u Dubaiju, a utisci iz samog grada i nisu toliko impresivni.

– Sve je digitializovano, šljašteće… Ogromne zgrade, fontane, luksuzni automobili. Ništa me to nije naročito oduševilo, sve nekako deluje veštački. Mnogo je toplo, a velika je vlažnost vazduha, tako da je dosta teško za disanje – opisuje Obradović.

Posle Dubaija, sleteli su u glavni grad Kirgistana, Biškek.

– Pri dolasku, začula se pucnjava, isprva sam mislio da je to neki festival, slavlje, međutim, to je bio obračun na granici između Kirgistana i Tadžikistana – priseća se naš sagovornik.

Nakon te burne noći, krenuli su u lovni kamp, prelazeći 40 km dnevno, sa još trojicom Kirgistanaca, koji su bili vodiči.

– U pitanju je bio lov na kozoroge vrste Ibeks, čiji je životni vek, ukoliko ga predator ne savlada, oko 35 godina. Karakterističan je po ogromnim rogovima koji se savijaju, praveći impresivan luk – kaže Lazar, dodajući da je ovakvu vrstu lova nemoguće sprovesti bez konja, naviknutih na nepristupačne terene i nepogodnu klimu oličenu u oštrom i hladnom vetru sa jakim intenzitetom isijavanja sunca koje „peče“.

Prvog dana lova, niko iz ekipe nije odstrelio ništa.

– Vođeni pravom lovnom etikom, nismo hteli da gađamo mlade životinje u razvitku. Drugog dana, sistemom pogona, uspeli smo da odstrelimo jednog kozoroga, što je samo po sebi veliki trofej, jer je, između ostalog, hitac ispaljen sa 330 metara – opisuje snalažljivi Kruševljanin koji je sve to i snimio i vešto fotografisao.

Na licu mesta, odrali su kozoroga, pretrupili ga na pola i zakačili na konje.

– Tu smo jeli hranu koju smo poneli, a u kamp smo se vratili tek uveče. Domaćini su od kozoroga spremili tradicionalno kirgistansko jelo „Bišmarmak“, u prevodu „pet prstiju“. Inače, sve vreme u Kirgiziji, van Biškeka, nismo imali signala, struje. Agregat su nam uključivali uveče da napunimo aparate i satelitski telefon, koji nam je bio jedini kontakt sa civilizovanim svetom. Toalet nam je u suštini bio kontejner od borbenog vozila, koji je ujedno i neka vrsta saune – ističe mladi snimatelj.

U samom povratku iz kampa, Libanac i Kruševljanin ostali su još jedan dan u glavnom gradu Kirgistana. Tog dana posetili su kirgistansku pijacu. Na kirgizijskim tezgama našli su se mesni proizvodi, oprema za konje, proizvodi od vune, začini, šubare, slatkasto alkoholno piće od kobiljeg mleka itd.

Nakon fotorafisanih i usnimljenih scena, vratio se istim putem, iz Biškeka u Dubai, iz Dubaija u Srbiju, a libanski prijatelj se iz Dubaija vratio u svoju zemlju. Pored ovih pustolovina, ovaj dvadesetdevetogodišnji snimatelj i fotograf rodom iz Kruševca, zabeležio je niz zanimljivih scena iz sveta prirode, a očekuje se da će ih još zabeležiti i podeliti sa našim listom.

Viktor Milojević