Kako smo ostali bez domaćeg mleka – Zaklali vola za kilo mesa!

Zbog niske otkupne cene mleka, ali i drastično povećanih ulaznih troškova, sve više muznih krava završava u klanicama. Proizvođači kažu da je ova grana poljoprivrede godinama unazad u problemu, a da je svetska ekonomska kriza ubrzala ono što bi se inače dogodilo, a to je prodaja krava i odustajanje od mlečnog govedarstva. Podaci nadležnih službi pokazuju da je u Rasinkom okrugu u poslednjih pet godina broj mlečnih krava smanjen skoro za trećinu, te da 80 odsto domaćinstava ima jedno do dva grla, a da je za, kakav takav, opstanak u ovoj proizvodnji, potrebno makar 10 grla. Dvodecenijsko iscrpljivanje proizvođača, začinjeno ratom u Ukrajini, došlo je na naplatu – građanima, najpre kroz nestašicu, a potom kroz poskupljenje mleka

U nezavidnom položaju su pre svega mali proizvođači kojih je u Rasinskom okrugu oko 80 odsto od ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava koja se bave proizvodnjom mleka.

–Odavno nemamo ekonomsku računicu da se bavimo ovim poslom. Otkupljivači nam plaćaju 45 do najviše 50 dinara po litru i nema tih subvenvcija države koje bi mogle da nadomeste ovako lošu otkupnu cenu. Godinama unazad je tako, radimo za minimalnu zaradu. Ako je već tako, onda je bolje da imamo samo jednu kravu, a da mleko i sir prodajemo na pijaci – navodi jedan od vlasnika muznih krava, koji je već prepolovio svoj stočni fond a, kako kaže, prodaće i ostale krave.

Troškovi rastu, a otkupna cena „stoji“

   U potkopaoničkom kraju kažu da se u selima tog kraja praktično više niko ne bavi stočarstvom. Objašnjavaju da je u prethodne dve decenije sve poskupljivalo, od goriva preko cene stočne hrane, koncentrata, đubriva, a da sva ta poskupljenja nije pratilo povećanje otkupne cene mleka.

–Da bi se krave prehranile, odgajivaču  nije dovoljno da on sam proizvede hranu (da sadi, kosi, skuplja), već mora, a to je gotovo uvek slučaj, da kupuje dodatne sirovine, poput stočnog brašna i suncokretove sačme, koje su neosnovano poskupele – objašnjava jedan od farmera iz tog kraja, koji se proizvodnjom mleka bavi od 2003. godine. U posao je ušao sa izuzetno mlečnim rasama, holštajn-frizijskom (crno-belog kolorita) i simentalskom rasom goveda.

Podseća da je u prošlosti krava tretirana kao glavno ekonomsko „sredstvo“ opstanka jedne seoske porodice ili zadruge:

–Nemati kravu u takvim sredinama, značilo je nemati sir, kajmak i mleko, što je pored hleba, osnova ishrane srpskog seljaka. Pošto ne postoji fabrika za proizvodnju mleka, modernizacijom i industrijalizacijom društva stvorile su se mlekare koje su počele da otkupljuju mleko od glavne „fabrike“, a to je srpski seljak.

Krave se prodaju budzašto

Svoje iskustvo sa mlečnim govedarstvo, prenosi nam još jedan dugogodišnji uzgajivač krava:

–Početkom 2000-ih, bilo je isplativo baviti se ovim poslom i imati farmu krava. Svako domaćinstvo imalo je makar po tri krave, ja sam konkretno imao trideset i tri. Cena litra otkupnog mleka, pratila je cenu nafte. Bilo je održivo raditi ovaj posao, imao sam 12. 000 litara mleka mesečno, cena mleka u otkupu, 2002/2003 bila je 24 dinara, a do 2021. ta cena se nije znatno menjala.

Dodaje da je cena nafte davno prerasla otkupnu cenu mleka, a odgajivač mora da pokrene traktor i ostale mašine kako bi proizveo hranu za stoku.

Koliko je, zapravo teško baviti se ovim poslom, ovdašnji farmeri ilustruju podacima o količini hrane potrebne za goveda:

-Krava u punoj laktaciji (period kada daje mleko), dnevno pojede balu deteline, 25 kilograma silaže i 10 kilograma koncentrata. U toku jednog dana, sa takvom ishranom, može da da 30 do 40 litara mleka. Period laktacije traje 305 dana, po čijem završetku nastupa period „zasušivanja“, kada krava gubi mlečnost. Subvencije i slični stimulusi nisu dovoljni da pokriju troškove hrane i držanja, tako da su velike mlekare isekle granu na kojoj sede, a to je seljak koji proizvodi mleko. To, konkretno, znači da se subvencije dobijaju ako se ima tri ili više krava, 25.000 po grlu. Matična služba naplaćuje 3.500, tako da ostaje 21.500 hiljada.

Mali proizvođači nisu stimulisani, navode da se uvozi mleko u prahu, a uzgojem muznih krava danas se izgleda bave još samo entuzijasti.

–Ovo je grana stočarstva koja se najteže obnavlja. Od jednog ženskog teleta (to je prvi uslov, jer niko ne garantuje da će tele biti žensko) do krave u laktaciji mora da prođe tri godine, u retkim slučajevima dve. Mlečne krave su počele da se prodaju budzašto preprodavcima stoke, koji su te iste mlečne krave slali u klanice. Troškovi veterinara, osemenjivanje krava, ishrana i nestimulisanje malog proizvođača na pravi način, uslovili su prodaju krava. ^ini se da se oni koji su se razrešili ovog posla i prodali krave, neće više vraćati na ovaj biznis, čak i sa povećanjem cena otkupnog mleka – nimalo optimistična je ocena ovdašnjih farmera.

Broj grla, za pet godina, smanjen za trećinu

Da ovakva tmurna predviđana stočara imaju osnova, potvrđuje i podatak o značajnom smanjenju broja muznih krava u Rasinskom okrugu.

–U Okrugu ima oko 8.500 muznih krava, za oko 30 odsto manje nego pre pet godina. Dve trećine od tog broja je na području grada Kruševca. Samo jedno ili dva poljoprivrdena gazdinstva imaju 40, 50 krava, petanestak je sa 30-tak krava, a sve ostalo su mali prozvođači, odnosno, oko 80 odsto od ukupnog stočnog fonda, čine oni koji imaju jednu, dve, najviše pet krava – kaže Boban Rosić , stručni saradnik za stočarstvo u Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi Kruševac.

Rosić navodi da su manji proizvođači mleka već godinama očajni, ali da je sada njihovo nezadovoljstvo kulminiralo.

–Cena otkupa od 35, 40, do maksimalnih 50 dinara, koju dobijaju mali proizvođači, ne pokriva ni troškove proizvodnje i zato se i prodaju krave. To se nije desilo odjednom, ovo je proces koji traje 20 godina i sada je kulminiralo. Nisu oni sve krave prodali odjednom, već po jednu, dve, da bi se sada sve svelo na jednu ili nijednu. U međuvremenu se desio rat u Ukrajini, što je dovelo do povećanja troškova inputa – objašnjava Rosić.

Navodi da je Poljoprivredna služba više puta do sada upozoravala na ovaj problem te da su nadležnom Ministarstvu predočili šta sve može da se desi.

–Nikada nam niko nije odgovorio, a desilo se upravo ono što smo predvideli. Jeste da država daje premiju za mleko i subvencije po grlu, to je ozbiljan novac koji se izdvaja iz buxeta, ali sve to ne može da nadomesti otkupnu cenu mleka koja je loša još od 2007. godine. Država bi tu trebalo da reaguje, da odredi najnižu otkupnu cenu, a ne da je otkupljivači sami određuju. Situacija je takva da otkupljivači zarađuju, dok oni koji to mleko proizvedu, ne mogu da opstanu– ističe on.

Naglašava da je u kontaktu sa proizvođačima mleka stakao utisak da su pre svega ljuti na sebe jer „sve ove godine tvrdoglavo pokušavaju da opstanu u ovom poslu“.

Rosić kaže da nade, za sada, ima za veće proizvođače, te da onaj ko ima 10, 15, 20 krava, trenutno dobija cenu gde može da zaradi, ali da je takvih malo u Rasinskom okrugu, odnosno samo 20 odsto, od ukupnog broja onih koji se bave uzgojem muznih krava.

Nadležni ne očekuju nestašicu

Da je našoj državi u odnosu na pre deset godina ima 69.000 muznih krava manje, za novine GRAD kazao je Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije.

–U Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, trenutno ima oko 408.000 muznih krava, pre pet godina je bilo 426.000 a pre deset 477.000 – rekao je on, dodajući da se  mlečno govedarstvo odvija na oko 19.250 gazdinstava, a da je prosek oko 20 muznih grla.

Komentarišući nestašicu, a potom poskupljenje mleka, Budimović je rekao da je do poremećaja u proizvodnji, pre svega, došlo zbog smanjene proizvodnje sirovog mleka.

–Razlog je manji broj muznih krava, ali i loš kvalitet kabaste hrane zbog ovogodišnje suše. Proizvodnja kiselo mlečnih napitaka je isplativija, pa je taj nivo proizvodnje ostao isti – objasnio je on, te kao najveće probleme proizvođača naveo produktivnost po muznom grlu, genetiku, nerešene odnose proizvođača-farmera i mlekara, nedostatak rada nacionalne laboratorije za kontrolu mleka, te neisplaćene premije za mleko.

Prema njegovim rečima, u Srbiju se najviše uvoze proizvodi od mleka, a za prvih devet meseci ove godine uvezeno za 160 odsto više u odnosu na isti period prošle. Najviše se uvozi iz Nemačke, Poljske, Mađarske i Hrvatske.

Na pitanje da li u narednom periodu ponovo možemo očekivati nestašicu mleka, Budimović kaže se to ne očekuje, ali da se može očekivati više mleka iz uvoza.

Hronologija

Podsećamo, početkom septembra ove godine kupci su naišli na poluprazne ili prazne rafove sa mlekom, a ono čega uopšte u tom trenutku nije bilo je UHT mleko sa 2,8 odsto mlečne masti.

Nakon desetak dana, nestašica mleka je „ozvaničena“, odnosno cena zamrzuta, a izvoz zabranjen. Poslednjeg dana septembra Vlada Srbije je „odmrzla“ cenu, a zabrana izvoza ostala je na snazi.

U međuvremenu, u većim marketima pojavilo se i mleko više uvoznih proizvođača, u ovdašnjim marketima uglavnom iz Poljske, po ceni neznatno nižoj od one koju nude domaći proizvođači.

Kako je danima pre toga mleko gotovo svakodnevno poskupljivalo, kao i jogurt i ostali mlečni proizvodi, stiče se utisak da bi cena mleka domaćih proizvođača nastavila da raste, da se u međuvremenu nije pojavilo ono iz uvoza.

Ono što se nameće kao pitanje je zbog čega su cene mleka u prodavnicama povećane, ako se onima koji ga proizvedu plaća po ceni istoj kao pre poskupljenja?  Pitanje je i da li bi država konačno trebalo da odredi najnižu cenu otkupa, kao što to čini za neke druge proizvode?

D.Pavlović- V. Milojević