Ako imate realan problem, uvek je dobro da svoju energiju investirajte u traganje za rešenjima

Ako osoba konstantno brine o istom problemu onda to može da znači da problem realno postoji a osoba nema rešenje za taj problem ili da osoba brine o nepostojećem problemu.

Prva stvar koju sebe treba da pitate je: Da li ovo što ja smatram problemom postoji u realnosti ili je to samo u mojoj glavi? Ako problem postoji onda treba tragati za rešenjem.

Mnogi ljudi provode mnogo vremena mozgajući i tragajući za uzrokom problema a pritom ne činići mnogo ili ništa da nađu rešenje za problem.

Zašto ne treba previše trošiti vreme na otkrivanje i razumevanje uzroka problema?

  • zato što u velikom broju slučajeva ne postoji samo jedan uzrok, nego je više činilaca koji su zajedno doveli do jednog problema
  • zato što nalaženje uzroka problema u najvećem broju slučajeva nije rešenje za problem
  • zato što osoba razmišjajući o uzroku ne razmišlja dovoljno o rešenju za problem

Ako imate realan problem, nemojte previše vremena trošiti na traženje uzroka i razumevanje problema, već najviše svoje energije investirajte u traganje za rešenjima.

Svaki problem ima neko rešenje, možda ne ono najbolje koje bi osoba želela ali uvek postoji neko rešenje.

U osnovi svakog problema je unutrašnji konflikt.

Konflikt između onoga što osoba zahteva, želi i onoga što osoba percipira da joj reanost daje.

Problem postoji kada osoba percipira da ono što ima u realnosti nije ono što ona želi.

Kako se razrešava takav konflikt?

Postoji nekoliko mogućih rešenja:

  1. nalaženje alterantivnih načina da se zadovolji želja – primena u ponašanju
  2. promena okolnosti u kojima do sada nije bilo moguće zadovoljiti želju
  3. odustajanje od želje – prihvatanje da želje se neće ostvariti i da osoba to može toleriše
  4. promena percepcije o okolnostima koje osoba percipira kao nepovoljne
  5. dešava se da ono što osoba želi nije autentično, nije iskreno, osoba želi nešto drugo a to pokušava da dobije na posredan ili čak potpuno neadekvatan način

Anksioznost čini da osoba kreira u svom umu probleme koji u realnosti ne postoje. Osoba je u stanju da brine danima o nepostojećim problemima jer u osnovi njih je anksioznost. Uzmimo na primer osobu koja oseća zdravstvenu anskioznost i svaki dan brine da li ima rak. S obzirom da osoba nema dijagnozu te bolesti a brine se kao da ima, reč je o nepostojećem problemu.

Nepostojeći problem ipak ima svoju funkciju i zato postoji. Osoba kreira nepostojeći problem kako bi sebi skrenula pažnju sa pravog problema. U gore navednom primeru pravi problem je to što osoba ne želi da se suoči sa svojim strahovima i onda kreira strah od bolesti kako bi sebe zamajavala tom temom umesto da se suoči sa strahom od gubitka kontrole i drugim strahovima koje je godinama potiskivala.

Ako imate neki nepostojeći problem oko kojeg se jako brinete pitajte sebe sledeće: Od čega ja to pokušavam da pobegnem? Koje je to osećanje kojem se opirem? Šta je moj pravi problem od kojeg bežim?

Umesto da bežite od strahova i strašnih misli naučite kako da se suočite sa njima i pustite ih da odu. Naučite kako da vi upravljate svojim umom umesto da on upravlja vama.

Izvor: sensa