Kada traje setva kukuruza u Rasinskom okrugu 

Visoki prinosi kukuruza se obezbeđuju upotrebom potrebnih količina NPK mineralnih i azotnih đubriva. Iz PSSS Kruševac kažu da pre upotrebe đubriva treba uraditi ispitivanje kvaliteta zemljišta. Na taj način, poljoprivrednici mogu dobiti preporuku koju vrstu i količinu đubriva treba koristiti, i kada ih primeniti. Kontrola plodnosti zemljišta besplatna je za sva registrovana poljoprivredna gazdinstva

Savetodavka za ratarstvo i povrtarstvo PSSS Kruševac Radojka Nikolić u razgovoru za naš list dala je korisne savete poljoprivrednicima.

– Mineralna NPK đubriva treba što pre uneti u zemljište kako bi biljke u toku celog vegetacionog perioda imale na raspolaganju sva ova hraniva. Najbolji način primene je zaoravanje ili unošenje pod tanjiraču. Azotna đubriva (KAN, SAN, AN) koriste se ako je zemljište kiselo. UREA se koristi ako zemljišta nisu kisela i daje odlične rezultate u proizvodnji kukuruza. Primenjuje se zajedno sa setvom ili prilikom prvog kultiviranja. Optimalno vreme setve je od 10. do 25. aprila, kada se zemljište zagreje do 10 stepeni. Treba pratiti vremenske prilike i u skladu sa tim obaviti setvu – ističe Nikolić i dodaje da ne treba sejati u vlažno i hladno zemljište jer period nicanja treba da bude što kraći kako bi dobili dobro razvijene biljke.

Kukuruz najbolje uspeva na dubokim, plodnim i strukturnim zemljištima, slabo kisele ili neutralne reakcije, dobrog toplotnog, vodnog i vazdušnog režima. Nažalost, takvih zemljišta ima malo, a to su uglavnom černozemi i dobra aluvijalna zemljišta. Teška, zbijena, slabo propusna, kisela kao i slabo plodna zemljišta nisu pogodna za proizvodnju kukuruza. Takva zemljišta potrebno je hidromelioracijama i agromelioracijama osposobiti za normalnu proizvodnju, jer se samo u takvim zemljištima korenov sistem dobro razvija pa se potpuno ostvaruju učinci đubrenja i povoljnih vremenskih uslova. Na lošijim zemljištima agrotehnika mora biti dobro osmišljena, pravovremena i potpuna. Pravilnom obradom, đubrenjem i negom mogu se postići zadovoljavajući rezultati. Dubina setve je 3 do 4 centimetra, ako je zemljište vlažnije, i 5 do 6 centimetara ukoliko je zemljište suvlje.

– Izboru hibrida treba posvetiti posebnu pažnju. S obzirom na klimatske promene, visoke temperature i nedostatak padavina u julu i avgustu, preporučujemo hibride FAO grupe 500 i 400, ukoliko kukuruz gajite za zrno.

Hibridi 500 i 400 grupe zrenja imaju bolju otpornost na sušu i visoke temperature, podnose plodna i manje plodna zemljišta i daju sigurnije prinose. Najbolje rezultate u proizvodnji dali su hibridi: ZP 4790, ZP 5550, AS 425 i KWS ADVISIO i KWS TOSKANO.

– Za najplodnija zemljišta i primenu pune agrotehnike preporučujemo hibride FAO grupe 600 i 700. Ovi hibridi su odlični za gajenje, berbu u klipu i za pripremanje silaže jer daju veliku i kvalitetnu silomasu – navodi Nikolić.

Najbolje rezultate u ogledima i proizvodnji su dali hibridi ZP 606 i ZP 6263. Najbolji hibridi kukuruza za gajenje za silažu su AS 160 SILAŽ, ZP 735, MIKADO, NS 5010, KWS LUKAS.

Dobre predkulture za kukuruz su jednogodišnje i višegodišnje leguminoze, krompir, šećerna repa, suncokret, uljana repica pa i strna žita. Kukuruz se može sejati i u postrnoj setvi, nakon ranih pretkultura (uljane repice, graška, ječma).

– Ako na parcelama postoje višegodišnji korovi (zubača, pirevina, divlji sirak) potrebno je sejati hibride sa oznakom ULTRA NS 640 ULTRA i NS 444 ULTRA, koji su otporni na aktivnu materiju iz herbicida i Focus Ultra. Ukoliko zakasnite sa setvom ili sejete kukuruz posle ozimih leguminoza, preporučujemo hibride FAO grupe 300. Tolerantniji su na sušu i daju sigurnije prinose. Najbolje prinose su dali hibridi NS 3022 i AS 3333 – poručuje Nikolić.

Preporuka naše sagovornice poljoprivrednim proizvođačima je da seju dva do tri različita hibrida različite grupe zrenja zbog sigurnijih prinosa i ranije berbe, jer svaki hibrid različito reaguje na nepovoljne uslove spoljne sredine.

– Kukuruz ne treba gajiti svake godine na istoj parceli (monokultura) jer se povećava zakorovljenost i brojnost štetočina, kao i pojava gljivičnih oboljenja, a iskorišćavanje hraniva je jednostrano. Najbolji predusevi su strna žita i leguminoze – zaključuje ona.

Rana setva ima niz prednosti. Njome se osigurava ranije klijanje i nicanje, bolje korištenje zimske vlage, ranije metličanje, svilanje, cvetanje i oplodnja pa se izbegavaju velike vrućine i suv vazduh u najosetljivijim fazama razvoja kukuruza. Kukuruz ranije i potpunije sazreva, a sve to utiče na povećanje količine i kvaliteta prinosa.

Ognjen Milićević