Jelena Lengold: Vladarka pravih reči

Čuvena srpska pesnikinja, pripovedačica i romansijerka Jelena Lengold rođena je 1959. godine u Kruševcu, kao jedinica Olge, profesorke književnosti i Branimira, inženjera

Ne krije da u zavičaj u kome je provela detinjstvo i prve godine mladosti dolazi sa velikom tremom:

– Jedan gospodin se pojavio i doneo mi je fotografiju mog dede Lava Lengolda. Obradovala sam se. To je stara slika ne kojoj je moj deda još uvek mlad i lep. Kad čovek stari onda se sve više vraća nekim svojim stazama iz mladosti. Jedno vreme sam zaista bila očajna što smo prodali našu kuću i što više nemam to mesto porekla. Zato i nisam dolazila jer me je ta činjenica bolela, ali sada nekako mislim da bih mogla ponovo da dolazim ovde.

Oduvek je volela da čita i njeni najmiliji bili su ubeđeni da će jednog dana biti pisac. Još kao student Pravnog fakulteta počela je da radi kao novinar na Radiju 202 u Kulturnoj redakciji. Slušaoci ovog radija sećaju se Jelene Lengold kao voditelja emisije „Poetski teatar 202“.

Do svoje tridesete godine pisala je samo poeziju, smatrajući da je za prozu potrebno veće iskustvo. Prekretnica u njenom stvaralaštvu desila je 2008. godine kada je za zbirku priča „Vašarski mađioničar“ dobila Bazarovu nagradu „Žensko pero“, a za istu knjigu 2011. godine dobija i Evropsku nagradu za književnost.

Za knjigu pesama „Sličice iz života kapelmajstora“ dobila je nagradu „Đura Jakšić“, a za „Bunar teških reči“ priznanje „Jefimijin vez“. Priče „Raščarani svet“ dobile su Andrićevu nagradu za najbolju knjigu na srpskom jeziku u 2016. godini.

Proza i poezija Jelene Lengold prevedeni su na engleski, italijanski, danski, bugarski, makedonski, poljski, češki, slovenački, mađarski i albanski jezik.

Priče Jelene Lengold zastupljene su u više antologija i panorama savremene srpske književnosti objavljenih u Srbiji i svetu.

Živi u Beogradu kao profesionalni pisac. Za knjigu priča „Vašarski mađioničar“ dobila je Evropsku nagradu za književnost, nagradu „Žensko pero”, nagradu „Biljana Jovanović” i nagradu „Zlatni Hit Liber”.

Svom zavičaju posvetila je i pesmu:

Uskoro kad ne bude postojao niko
ko me je poznavao kad sam bila dete,
pustiću sve to da ode kao popodnevni san
i sešću da gledam lišće kako se valja preko ulice.

Jer opet je jesen, po ko zna koji put,
i kažu da će noćas pasti sneg,
a na svetu uskoro neće postojati niko
koji će se sećati mojih malih zelenih sanki,
što su ostale u podrumu.

Bibliografija

Knjige pesama: Raspad botanike, Vreteno, Podneblje maka, Prolazak anđela, Sličice iz života kapelmajstora, Bunar teških reči i Izaberi jedno mesto

Knjige priča: Pokisli lavovi, Lift, Vašarski mađioničar, Pretesteriši me, U tri kod Kandinskog i Raščarani svet
Romani: Baltimor i Odustajanje
Sa suprugom, čuvenim aforističarem Aleksandorom Baljkom, živi na Novom Beogradu.