Jasmina Palurović, gradonačelnica – Timskim radom do rezultata

Na kraju godine, u periodu kada se, inače, svode računi, tačno dve godine od kako je na mestu gradonačelnice, ali i pri kraju četvorogodišnjeg mandata ovog saziva lokalne vlasti, Jasmina Palurović, gradonačelnica Kruševca, govori za novine GRAD. Razgovarale smo o postignutom, o završenim i započetim projektima, o planovima za narednu godinu, problemima koji muče radnike, preprekama pred kojima se povremeno nađe lokalna samouprava, ali i događajima koji su je, od kada je na javnoj funkciji, rastužili ili oraspoložili  

Koji su najznačajniji rezultati rada lokalne vlasti u ovoj godini?

– To su, prvenstveno investicije koje su započete u 2018. godini, a završili smo ih u ovoj, pre svega Avantura park na Jastrepcu, uređivanje tavanskog prostora u Turističkoj organizaciji, dogradnja prostora u Centru za osobe sa invaliditetom. Uradili smo, takođe, teretanu na otvorenom u naselju UN, dosta se  radilo u školama, prvenstveno seoskim, gde su rekonstruisani mokri čvorovi. Preko resornog ministarstva smo izgradili ulicu paralelnu sa Bruskim putem, taj deo je vrlo interesantan investitorima. Konkurisaćemo kod ministarstva da tu ulicu povežemo sa ostalim saobraćajnicama. Među velikim investicijama su bili radovi na Trgu Kosturnica, u Ulici Dostojevskog, Poručnika Božidara, Hajduk Veljkovoj, Nemanjinoj, u jednoj ulici u Gornjem Stepošu. Radili smo na vodosnabdevanju u više sela. Imali smo i investiciju od 35,8 miliona dinara za dogradnju Biznis inkubatora i nabavku opreme za Regionalni inovacioni startap centar, preko Ministarstva za inovacije. Uradili smo Trg glumaca i tako iskazali zahvalnost glumcima koji su proslavili ime našeg grada, uradili smo park minijatura na Bagdali koji je veoma atraktivan, i još dosta toga.

Ima li projekata, koje ste planirali, ali niste uspeli da uradite?

– Ove godine smo pokrenuli izgradnju Dino parka, deo novca smo dobili od ministarstva, prvu fazu smo završili, a naredne godine sledi druga faza. Završili smo papirologiju za rekonstrukciju Zdravstvene stanice u Balšićevoj, sredstva su nam preneta, radovi će biti u sledećoj godini. Najveća investicija, rekonstrukcija Toplane, započeta je ove godine, a trebalo bi da se završi u februaru, kada treba da bude završen i remont poslednjeg kotla, četvrtog, odnosno drugog na ugalj. Nisu rađeni samo kotlovi, razumljivo je da to najviše interesuje građane jer je krajem prošle i početkom ove godine grejanje bilo veliki problem.  Urađena je rekonstrukcija prostorija i celokupne Toplane, podignuti su novi dimnjaci. U narednoj godini nastavljamo projekat energetske efikasnosti škola i vtrića, u okviru koga se radi nadogradnja dva obdaništa. U sledeću godinu prenosimo i sredstva za rekonstrukciju domova kulture u Kobilju i Dvoranu, nismo stigli da uradimo put u Malim Kupcima, Velikom Šiljegovcu, put u Crkvini…

Sređivanje centra između dva Vidovdana

Koji su prioriteti, najbitniji projekti, na kojima će Grad Kruševac raditi u dolazećoj godini?

– Nastavljaju se započeti projekti za koje smo i sredstva preneli, oni idu prvi. Osim toga radiće se kompletna rekonstrukcija Kosovske ulice. Takođe pred nama je i rekonstrukcija Bolnice, koja podrazumeva ne samo zamenu prozora, krečenje i fasadu već i zamenu instalacija, medicinske, električne, svih drugih. Poenta je upravo u tome. Pred nama je u narednoj godini sređivanje centra Grada, odnosno Trga kosovskih junaka. Ove godine smo sprovodili anketu i polovina sugrađana koji su u njoj učestvovali se izjasnila da želi centar grada bez saobraćaja, odnosno pešačku zonu. 

Koliko je  građana odgovorilo na tu anketu? Da li bi još na neki način trebalo proveriti šta građani misle?

– Anketa je bila na sajtu Grada, dosta smo pričali o njoj. Celokupan tim Grada koji se bavi mobilnošću je sprovodio različite akcije tokom kojih je govorio o tome. Rezultati su dobijeni na osnovu obrađenog 1.181 upitnika i pokazuju da se polovina izjasnila da pešačku zonu vidi kao budući izgled centra grada, šest odsto je navelo da želi da centar grada zadrži isti izgled. Mi, inače, svake godine zatvaramo centar grada za saobraćaj od 19 do 24 sata i svake godine tu praksu počinjemo sve ranije, najpre je bilo od juna, pa od maja, stigli smo do aprila.  

Kada bi trebalo da bude raspisan tender, kada počinju radovi, koliko će trajati?

Rekonstrukcija Trga ne podrazumeva samo saobraćajno i dekorativno uređivanje već i zamenu kompletne infrastrukture jer su vodovodna, kanalizaciona i toplovodna mreža najstarije upravo u centru. Najviše radova će tu biti i zato će Trg i biti zatvoren. Očekujem da ćemo posle Vidovdana naredne godine početi sa tim radovima i oni bi trebalo da budu završeni do Vidovdana 2021. godine. 

Borba za pravo je pravo svih

Na osnovu ranijih novinarskih istraživanja znamo da je u Kruševcu dosta radnika koji primaju minimalac ili manje od toga, koji rade po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, pojedini rade na crno. U naš grad je u međuvremenu došlo dosta stranih investitora, mnoge domaće kompanije, takođe, zapošljavaju značajan broj radnika. Kako vidite položaj radništva? Kako Grad može da pomogne?

– Došlo je puno stranih investitora i u tim firmama nema rada na crno. Ti radnici su prijavljeni, njihova početna plata jeste minimalna, ali pouzdano znam da svi koji prođu probni rad i ispune uslove koje firma traži, kasnije kroz poštovanje Zakona o radu i odredbi o noćnom radu i na osnovu ugovora koji zaključe sa poslodavcem, ostvare višu zaradu. Ako neko misli da nisu ispoštovana njegova prava, zagarantovana Zakonom, to može da prijavi inspekciji rada. Rada na crno ima u nekim drugim privednim subjektima, u manjim privatnim preduzećima. Imamo više od pet hiljada malih i srednjih preduzeća. Možda je tu najveći izazov izboriti se da ljudi budu prijavljeni, da ne rade za minimalac. Najmanju platu imaju baš oni koji rade na crno. Glavni problem je u tome što oni koji pristanu da rade na crno pristaju na malu platu. Ljudi moraju da počnu da se služe institucijama, nije popularno prijaviti poslodavca, ali je borba za pravo pravo svih. 

I Kruševac se suočava sa problemom odlazaka mladih u veće gradove, u inostranstvo, ali o tome ne postoje precizni podaci. Da li postoji mogućnost da Grad formira službu koja bi se bavila pitanjem sprečavanja odlazaka mladih?

– Imamo Kancelariju za mlade, veoma aktivnu, nedavno je obeležila deset godina postojanja. Oni su uspeli da kroz svoje programe, prilagođene srednjoškolcima i malo starijima, više od 10 hiljada osoba obuhvate. Kancelarija se, takođe, u saradnji sa NSZ i različitim organizacijama, bavi karijernim savetovanjem. Veoma značajno je i otvaranje Poljoprivrednog fakulteta koji daje priliku onima koji žele to da studiraju. Kruševac je takođe postao centar Akademije, odnosno centar za našu Pedagošku akademiju i više škole u Ćupriji i Aleksincu. 

Jedan od većih projekata o kome se u poslednje vreme malo govori je izgradnja bioenergane. Šta je bilo sa tim?

– Reč je o stranoj investiciji, italijanskoj.  U nju su uključeni Toplana i Komunalno, trebalo je da se uključe i Srbijašume. Prema ugovoru investitor je trebalo da pokrene proizvodnju energije iz biomase, da višak toplotne energije predaje Toplani, a višak električne energije elektroprivredi. Mi smo dva puta na Skupštinama produžavali početak primene ugovora. Oni su u međuvremenu radili projektnu dokumentaciju za toplovod koji bi išao iz bioenergane prema Toplani, ali se ispostavilo da on treba da pređe preko privatnih parcela i železnice, imali su različite probleme. Toplana je od njih dobila menice koje pušta nakon isteka određenog roka. Grad ne učestvuje u sprovođenju tog projekta tako da nemam preciznije informacije.

Funkcije kao rezultat rada

Tačno je dve godine od kada ste na mestu gradonačelnice. Ocena vašeg i učinka lokalne vlasti četvorogodišnjem mandatu koji se završava na proleće. 

– Mogu da kažem da su to bile veoma uspešne četiri godine. Puno se uradilo na infrastrukturi, na poboljšavanju poslovne klime, na očuvanju životne sredine, na podizanju svesti o zaštiti jezera Ćelije. Puno je uloženo u sportsku infrastukturu, dosta je urađeno u bezbednosti saobraćaja. Radi se Fabrika za prečišćavanja otpadnih voda, došli su novi investitori, „Kromberg i Šubert“, Nepi, Lidl, postojeće firme „Henkel, „Kuper tajer“ su proširile kapacitete, „14. oktobar“ je uspeo da održi deo proizvodnje. Radili smo na uređivanju parkiranja, obnavljali domove kulture, domove zdravlja, pravili kružne tokove. Trudili smo se da ne zapostavimo kulturu, sproveli smo dve faze rekonstrukcije Lazarevog grada, napravili Trg glumaca, Park minijatura, Park prijateljstva, postavili spomenik kneginji Milici, Spomenik palim borcima. Taj period je bio izuzetno uspešan. Mi smo jednostavno nastavili da radimo nakon što je Bratislav Gašić 2014. godine otišao na mesto ministra. Imali smo kontinuitet. Ubeđena sam da ko god posle mene dođe na mesto gradonačelnika da će morati da nastavi da radi, da nastavi započete projekte, da se trudi da i druge projekte uradi za Kruševac. Cilj je da se stvaraju bolji uslovi u svim oblastima života. 

Vidite li sebe ponovo na mestu gradonačelnika? Vidite li sebe negde drugde?

– Znate, sebe nisam videla ni na nekim prethodnim funkcijama. To jedostavno dođe kao rezultat rada. Za ove dve godine potrudila sam se maksimalno da nastavim da radim tamo gde je pokojni Dragi Nestorović stao, tamo gde smo radili zajedno, kao tim. Bez obzira da li ću ponovo biti na ovom mestu ili će doći neko mlađi, jer je vreme da dođe i neko mlađi zašto da ne, potrudiću se da ga uputim, da mu dam smernice da nastavi onako kako smo radili. Kruševac je počeo da dobija projekte iz svih ministarstava, ali za to je bilo potrebno dosta vremena, truda, da se nauči kako se to radi, ali i da se stabilizuje budžet. Mnogi projekti zahtevaju 30 odsto učešća Grada, ako nemate stabilnu finansijsku situaciju u budžetu onda ništa od dobre volje. Mi smo 2018. godine platili poslednju ratu kredita i ova je prva godina u kojoj Grad nema nikakvih kreditnih zaduženja. 

Vaša novogodišnja poruka?

– Novogodišnje želje su uvek slične, najbitnije je da imamo zdravlja, sreće, ljubavi, uspeha ličnog i poslovnog. Osim toga moja poruka je da treba raditi timski, treba biti okrenut ljudima, otvoren, slušati i saslušati druge. Samo timski rad i zajedništvo daju rezultate, a rezultati tog zajedničkog rada Grada, javnih preduzeća i ustanova, ministarstava, Vlade, vidi se u Kruševcu. 

Jelena Božović