Ivan Anđelić, načelnik Rasinskog okruga: Međuopštinska saradnja za čistiju vodu

Rasinski upravni okrug je trenutno najviše fokusiran na izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na Blatašnici i Rasini, kao i projektu izgradnje Regionalnog centra za upravljanje otpadnom koji obuhvata više opština. Pored toga, Ivan Anđelić je govorio i o nedostatku inspektorskih radnih mesta, ali je istakao da će uz podršku Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, manjak kadrova rešiti u narednom periodu

Piše: Nikola Lazić

Nadležnosti upravnih okruga na teritoriji Republike Srbije su propisane Zakonom o državnoj upravi i one predstavljaju vid dekocentracije vlasti. Kako je naveo načelnik Rasinskog upravnog okruga, okruzi su formirani tako da predstavljaju vršenje državne vlasti izvan sedišta državnog organa, te da nisu vid lokalne samouprave, niti deo teritorijalne podele Republike Srbije, već se radi o premeštanju odlučivanja iz jednog centra u druge područne jedinice.

Prema njegovim rečima, tri su osnovne nadležnosti upravnih okruga. Pre svega, upravni okruzi odlučuju o pravnim stvarima u prvom stepenu. Zatim odlučuju po žalbi kada su u prvom stepenu odlučivali imaoci javnih ovlašćenja, što mogu biti javna preduzeća, organizacije… I treća nadležnost, po kojoj se upravni okruzi najviše prepoznaju kao državni organi, jeste vršenje inspekcijskog nadzora.

Koji državni organi i inspekcijske službe deluju u okviru Upravnog okruga?

– Kao prvo, Rasinski okrug ukupno broji 62 zaposlena. Od toga su 53 inspektora raspoređena u 8 područnih jedinica. To znači da je svako ministarstvo, ukoliko deo svojih poslova prenosi na upravni okrug, dužno da formira područnu jedinicu koju čini jedan ili više inspektora. Ovde imamo 8 područnih jedinica iz različitih ministarstava. Najbrojniji su inspektori Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a takođe imamo i Sanitarnu inspekciju pri Ministarstvu zdravlja, Inspekciju rada pri Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja, Turističku pri Ministarstvu turizma, zatim Prosvetnu pri Ministarstvu prosvete, Upravnu pri Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, kao i Tržišnu pri Ministarsvu trgovine.

Kako funkcioniše Savet okruga i koliko često se održavaju sednice?

– Savet okruga obično se tematski saziva, kada imamo neku temu zajedničku za sve lokalne samouprave ili većinu sa teritorije Okruga. Obično su to bitni infrastrukturni projekti gde tražimo od nosioca, investitora ili izvođača radova, da nas izvesti u kojoj je to fazi, da li se dinamika odvija onako kako je ugovorom predviđeno, da li postoje neki problemi. To su najčešća pitanja.

Takođe, ako imamo neke vanredne situacije, poput velikih poplava, moramo na nivou Saveta okruga da donesemo odluke kako bi jedna lokalna samouprava pomogla drugoj, a u cilju smanjenja posledica na najmanju moguću meru.

Pored tih tematskih sastanaka koji se tiču infrastrukture i vanrednih događaja, postoje i redovni Saveti okruga gde obično analiziramo rad inspekcijskih službi, gde predsednici opština i gradonačelnik Kruševca mogu da iznesu svoje mišljenje kako možemo da unapredimo rad, gde možemo zajednički da delujemo…. Dakle, analiza rada inspekcijskih službi, analiza trenutnih infrastrukturnih i svih drugih projekata, eventualno neke vanredne situacije, to su teme o kojima se diskutuje na Savetu okruga i u zavisnosti od toga mi ih zakazujemo, što u proseku bude jednom mesečno.

Na koje projekte i inicijative je Rasinski upravni okrug trenutno najviše fokusiran?

– Trenutno su najaktuelniji projekti koji zahtevaju međuopštinsku saradnju, a finansiraju se iz republičkog budžeta. Za nas je vrlo važan projekat izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na Blatašnici i Rasini, jer time štitimo našu Akumulaciju jezera Ćelije. Zatim izgradnja Istočne obilaznice, gde bi otvaranjem petlje „Kruševac – Istok“ profunkcionisao i taj deo autoputa Moravskog koridora. Vrlo važan projekat jeste i izgradnja Regionalnog centra za upravljanje otpadom koji se tiče više opština, pa je tu uključena i Opština Blace iz Topličkog okruga.

Takođe, Regionalni industrijsko-tehnološki park se trenutno realizuje, a finansira se sredstvima iz republičkog budžeta, a važan je za Rasinski upravni okrug. To su neki najbitniji projekti od regionalnog značaja, a pored toga postoje i neki manji koji se tiču školske infrastrukture.

Dokle se stiglo sa projektom Regionalnog centra za upravljanje otpadom?

– To jeste jedan vrlo značajan i kompeksan projekat, jer je Vlada Republike Srbije preko KFV (KfW) banke opredelila velika sredstva za to. Naravno, jedan deo finansira i Grad Kruševac. Ovim projektom je predviđena sanacija postojeće nesanitarne deponije u Srnju i to je bio naš glavni motiv da uđemo u tu priču, jer sami sopstvenim sredstvima ne bi mogli da saniramo deponiju.

Pored toga, predviđa se izgradnja modernog centra za upravljanje otpadom na istoj lokaciji koja podrazumeva i postrojenja za prečišćavanje tih otpadnih voda sa same deponije, kao i postrojenje za ekstrakciju gasa koji se proizvodi u deponiji kako bi se preventivno sprečile moguće eksplozije. Tako da, ne samo što je finansijski značajan projekat, on je i u građevinskom i tom tehnološkom smislu vrlo zahtevan.

Sve lokalne samouprave su odradile ono što se od njih tražilo u projektu. Grad Kruševac je doneo svu potrebnu  plansku dokumentaciju, otkupio zemljište, doveo struju i vodu do objekta… Ostale opštine su obezbedile ono što se od njih tražilo. Ostalo je samo da se u Aleksandrovcu proširi prostor gde treba da bude transfer stanica za prikupljanje tog otpada sa teritorije ove Opštine, a sama procedura je u završnoj fazi i sada je „lopta“ u dvorištu konsultanta. Došli smo do faze raspisivanja tendera, tačnije dva tendera. Jedan je za nabavku opreme i vozila, a drugi tender je za izvođenje građevinskih radova.

Kakva je trenutna situacija što se tiče izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda?

– Prvo bih rekao nešto o samom projektu. Finansira se zajedničkim sredstvima Republike Srbije i Evropske unije iz IP-a 2. Naručilac radova je Ministarstvo finansija i u sklopu projekta zaključena su dva ugovora – za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i za rekonstrukciju kanalizacione i atmosferske vode.

Ukupna cena za Opštine Brus i Blace, odnosno za izgradnju dva postrojenja i za rekonstrukciju i izgradnju kanalizacione mreže je oko 17 miliona evra. Od toga 11,5 miliona odlazi na izgradnju dva postrojenja i oko 5,5 miliona evra za izgradnju i rekonstrukciju kanalizacione i atmosferske mreže.

Predviđeno je projektom u Opštini Blace da se fekalna kanalizacija u dužini od 9 kilometara rekonstruiše i izgradi, kao i 4 kilometra atmosferske kanalizacije. U Opštini Brus je planirana izgradnja i rekonstrukcija 15 kilometara fekalne kanalizacije i 3,5 kilometra atmosferske kanalizacije.

To je bitno za same opštine jer dobijaju novu ili rekonstruisanu mrežu fekalne i atmosferske kanalizacije, ali je takođe važno i za Grad Kruševac, odnosno sanitarnu zaštitu jezera Ćelije, jer će postrojenja prečišćavati te otpadne vode koje dolaze iz Brusa i Blaca i neće dolaziti do zagađenja jezera Ćelije, kako je to sada slučaj.

Trenutna situacija jeste takva da je izgradnja u poodmakloj fazi. Zapravo, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Blacu je oko 70 odsto već izgrađeno. Trenutno se rade završni radovi na objektima, a nakon toga dolazi do instaliranja opreme. Objekti su gotovo završeni, te se preostali deo projekta odnosi na skupu opremu koja će biti instalirana kada se objekti završe.

Što se tiče Brusa, tu se malo kasni sa radovima, te su u toku grubi građevinski radovi. Urađeni su temelji, i u toku je izgradnja objekata, negde na nivou 30 odsto izgradnje.

To je što se tiče samih postrojenja, a kada je u pitanju fekalna i atmosferska kanalizacija,  u Blacu je ona u potpunosti završena. U Brusu je od 15 kilometara, ostalo još 700 metara da se odradi veza između postrojenja koje se završava i prema samoj opštini Brus. To znači da je projekat u završnoj fazi, ugovorom je predviđeno da do septembra ove godine to bude završeno i nadamo se da će taj rok biti ispoštovan.

Da li postoje još neki projekti koji se tiču zaštite životne sredine?

– Pomenuo bih i značajan projekat  Varvarinu, Ćićevcu i Aleksandrovcu, projekat ,,Čista Srbija” koji podrazumeva izgradnju kanalizacione mreže, a finansira ga Ministarstvo zaštite životne sredine. U Varvarinu radovi su skoro završeni, te Katun, Obrež i selo Varvarin su dobili potpuno novu izgrađenu kanalizacionu mrežu. Radovi su u toku u Ćićevcu i u pripremi je početak radova u Opštini Aleksandrovac.

Koliko je meni poznato, postoje i neki manji projekti u kojima konkurišu opštine kod Ministarstva zaštite životne sredine. Obično se tu radi o pošumljavanju, novim zasadima, formiranju zelenih površina u zoni nekih velikih saobraćajnica…

Kada je ministarka državne uprave i lokalne samouprave nedavno posetila Kruševac, govorili ste o potrebi postojanja dodatnih inspektorskih radnih mesta. Možete li nam reći kakvo je stanje što se tiče kadrova u upravi i inspekcijama – ima li dovoljno ljudi za sve nadležnosti?

– Uspeli smo u našem Okrugu, jednim stalnim zalaganjem, da uposlimo inspektore koji do sada nisu postojali u sistematizaciji Okruga, tu pre svega mislim na vodnog inspektora, prosvetnog, kao i inspektora drumskog saobraćaja. I pored toga, imamo konstantan nedostatak kadrova pre svega kada su inspektori u pitanju. To je iz više razloga. Pre svega, postoji prirodan odliv kada nam ljudi odlaze u penziju. Druga stvar jeste da se u značajnoj meri privreda razvija na teritoriji Grada, naročito građevinski sektor ima ekspanziju, i to sve zahteva da se isprati adekvatnim inspektorskim nadzorom.

Propis može da bude najbolji i zakonodavac može da ima najbolje motive kada donosi neki propis, ako se kroz inspekcijski nadzor ne prati primena tog propisa, ono ostaje mrtvo slovo na papiru.

Nama u nekim sferama stalno nedostaju inspektori, pre svega mislim na sanitarnu inspekciju, što je dosta osetljiva oblast jer se radi o zdravlju i životima ljudi. Inspekcije rada, tu stalno imamo potrebe, jer su brojna gradilišta. Oni pored kontrole rada na crno, imaju važan segment zaštite na radu, što je naročito važno kada je u pitanju hemijska industrija i oblast građevinarstva.

Ukazali smo ministarki da je neophodno novo zapošljavanje, da imamo dosta stariju populaciju među zaposlenima, na šta smo naišli na veliko razumevanja i očekujemo da u narednom periodu dođe do novih konkursa i zapošljavanja novih izvršilaca.