Humanitarno društvo „Dobra narav”: Mi namćori nismo stvarno

Ni ove godine neće ugursuzi propustiti da se okupe na deveti tornik po Božiću i sakupe novac da za Vrbicu obuku decu iz porodica slabijeg materijalnog stanja. Udruženje „Dobra narav” takvo okupljanje organizuje 11. marta u Lazarevom dvoru

Piše: Ognjen Milićević

Kada su se te davne 1929. godine okupili osnivači Udruženja namćora, baksuza i ugursuza ideja je bila da „Dobra narav“ bude društvo bez uprave, predsednika, blagajnika, sekretara, zapisničara, pečata i ostalih džidžabidža. Onako pravo namćorsko. Prilikom osnivanja ustanovljena su i pravila ponašanja: ćutanje je zlato (ko prekrši ovo pravilo plaća kaznu), sedenje za stolom tako da svako svakome okrene leđa i slično. Doneta je i odluka da se godišnje okupljanje održava na najmalerozniji dan u godini, a to je po narodnom verovanju „deveti tornik po Božiću”.

Od obnavljanja rada 1987. godine, društvo je pomoglo oko 2000 đaka. Pokloni se uručuju tradicionalno na Vrbicu. Ova družina pobrala je sve same širokogrude ljude velikog srca koji su, vođeni čovekoljubljem, odlučili da naprave humanitarnu organizaciju kakva ne postoji nigde drugde na čitavom svetu.

Bilo je to vreme kada se u gradu pod Bagdalom, u sličnom duhu, osnivaju brojna humanitarna društva – Laža i paralaža, Lako ćemo, Dživždan, Pregnuće, Dobra narav… Lažovi su se takmičili u laganju, dživdžani u pevanju, a baksuzi, ugursuzi i namćori okupljeni oko Dobre naravi u – ćutanju. Sve se dešavalo u starim kruševačkim kafanama, a sredstva prikupljana tokom okupljanja izdvajana su za pomoć najsiromašnijoj deci. Da li iz inata, baksuzluka ili same želje da nastave da pomažu onima kojima je to i danas potrebno, tek uz neke prekide, jedino se Dobra narav održala svih ovih, skoro sto godina. U početku beše odlučeno da se društvu ne mogu priključiti popovi, žandari i oficiri, ali je kasnije odluka promenjena tako da zabrana važi samo za političare.

Tokom slave svi sede okrenuti leđima jedan drugome, a ukoliko neko prekrši pravilo i progovori, plaća novčanu kaznu koju ubacuje u kasu udruženja. Iz nje se novac vadi kako bi se darovali siromašni učenici. Domaćin slave često se menja, budući da ovu ulogu na sebe preuzima onaj ko je najviše ubacio u kasu tokom godine.

Na proslavama društva svira se himna Baksuzno kolo koje se igra naopačke. „Narav to je raznovrsna osobina ljudska, najbolja od svih je naša narav ugursuska, mi namćori nismo stvarno, to je samo fora, mi smo ljudi dobre volje, društvo dobrotvora”, ovako glasi deo himne kruševačkog Društva baksuza, ugursuza i namćora „Dobra narav”.

Zvonko Rajković je predsednik udruženja jedinstvenog u Srbiji. U razgovoru za naš list on nam je rekao da je cilj humanitarnog udruženja „Dobra nararav“ od osnivanja da se pomogne deci. Pokloni se tradicionalno uručuju na Vrbicu. Kupuje se i garderoba za dva đaka generacije kruševačkih srednjih škola. Prošle godine poklone je dobilo stotinu mališana, a na zabavi koju je ovo udruženje organizovalo po 95. Put, okupilo se preko 400 najvećih namćora Lazarevog grada, a sve to humanim povodom, kako bi se pomoglo najugroženijima, a posebno deci. Sav prihod od prodaje karata za ovu zabavu ide u fond za kupovinu garderobe deci iz porodica slabijeg materijalnog stanja.

– Mi smo humanitarna organizacija koja je posle Kola srpskih sestara najstarija u gradu. Posebno se svi trudimo da tu humanost prenosimo na mlađe generacije. Moram da naglasim da mi jesmo baksuzi, ugursuzi i namćori, ali smo i dobre naravi i među ovim ljudima je preko 200 onih koji dolaze više od 20 godina na naše proslave. Član 13 našeg društva koji je isto baksuzni broj kaže da je ćutanje zlato. I kada se okupljamo, sedimo okrenuti leđima jedan drugome i ne govorimo ništa. Kad svi ćutimo, niko se ni sa kim ne svađa. Ljudi koji su deo ovog udruženja za sebe kažu da su baksuzni i namćori i još se time diče i formalno – članskom kartom! Jedan od osnivača našeg društva je moj deda. Posle njega potpredsednik društva je bio moj otac, a ja sam malo avanzovao i postao sam predsednik društva. Nekad budem i baksuz, nekad ugursuz, nekad namćor, ali najviše sam namćor, tako mi kažu- navodi Zvonko Rajković, predsednik udruženja koji za sebe šaljivo kaže da ima mandat duži i od Tita – skoro 24 godine.

Kažu da Kruševljani važe za duhovit svet, koji voli da zbija šale i na svoj i na tuđ račun, pa društvo ovog neobičnog imena i sastava, nije ništa neočekivano. Društvo ugursuza, baksuza i namćora osnovano je u kafani „Takovo”, na Svetog Tomu, 1929. Godine. Osnivački kor činili su Miodrag Drenovac i Branko Pavlović, rentijeri, Vlada Valjarević i Milorad Matejević kafedžije, Dobra Minić, advokat, Miladin Urošević, trgovac, Marko Puzić, poslastičar, Rade Krstić, voskar i Dragoslav Bajić, mesar.

Skoro vek kasnije ovo Udruženje čine ljudi različitih profesija. Kako tvrde, ovakvih baksuza kao što su oni nema nigde.

Za članstvo u društvu „Dobra narav“ ne treba biti ni baksuz, ni namćor, ni ugursuz, već samo humanista sa velikim srcem. A takvih je, na sreću, među Kruševljanima iz godine u godinu sve više.

Član ovog humanitarnog društva lako može steći i jednu od titula. Prva je baksuz – to je onaj ko se takav rodi, druga je ugursuz – viši stepen baksuza koji nastaje kaljenjem, a treća titula je namćor – stiče se tek nakon godina i godina predanog rada.

Članovi Humanitarnog društva baksuza, ugursuza i namćora „Dobra narav“ svake godine se tradicionalno okupljaju devetog tornika po Božiću, a prikupljenim novcem sa zabave kupuju garderobu dobrim đacima.

Kao i druga brojna predratna udruženja i organizacije i „Dobra narav“ je prestala da radi po završetku Drugog svetskog rata, otvorenom ili prećutnom zabranom komunističkih vlasti. Do obnavljanja njegovog rada došlo je 1987. Godine na iniciajativu velikih kulturnih poslenika profesora Adama Stošića i legendarnog dr Dobrivoja Bobe Lisinca, predsednika, i potpredsednika Radomira Radeta Rajkovića. Društvo gaji humor i kulturnu i istorijsku tradiciju. Redovno se kazuju priče o ljudima i događajima iz prošlosti Kruševca i Srbije. Devedesetih godina društvo je imalo svoj godišnjak „Šipak“ koji je izašao tri puta. Uređivao ga je Rade Savić Brka, a za njega su pisali Brana Crnčević, Milovan Vitezović, Vladimir Bulatović Vib, Milovan Ilić Minimaks, Aleksandar Čotrić i mnogi drugi.

Udruženje trenutno ima preko 3.000 članova.