Dragan Anđelković, Klub privrednika Kruševac: U grupi privrednici lakše funkcionišu

Klub privrednika je neprofitna organizacija koja je osnovana 2017. godine. Trenutno okuplja 46 privrednih subjekata grada Kruševca, dok im je u planu da u naredne dve godine članstvo obogate kruševačkim firmama koje su svojim poslovanjem zaslužile da se nađu u ovom društvu

Piše: Nikola Lazić

U velikoj meri Klub svoje aktivnosti usmerava na oblast društveno-odgovornog poslovanja. Članovi ovog udruženja su obezbedili veliki broj donacija za renoviranje i stvaranje što boljih i humanijih uslova u Opštoj bolnici Kruševac, dok su se tokom perioda korone aktivno organizovali u nabavljanju neophodne medicinske opreme. Pored toga, Klub privrednika se trudi da obezbedi što bolje uslove za rad svojim članovima, ali i ostalim kruševačkim privrednicima, o čemu je za naš magazin govorio njihov novi predsednik, Dragan Anđelković.

Možete li nam reći nešto o samom Klubu privrednika i koji je njegov cilj?

– Kao neprofitna organizacija, Klub privrednika Kruševca je osnovan 2017. godine. U početku nas je bilo desetak aktivnih članova, a sada nas je 46. Reč je o uglednim kruševačkim domaćinima, renomiranim srpskim kompanijama koje dugo traju i koje su se dokazale u svojim poslovima, ali i u humanitarnim aktivnostima. Sastajemo se minimalno četiri puta godišnje, u prostorijama Kluba u Karadžićevoj ulici. Ulogu predsednika sam preuzeo januara ove godine, došavši na mesto Bobana Gašića sa ciljem da održim i nastavim kontinuitet rada. Cilj osnivanja Kluba privrednika je da naše udruženje funkcioniše u dva pravca. Jedan pravac je da članovi, odnosno privrednici lakše rešavaju svoje moguće komunalne ili bilo koje druge probleme na nivou lokalne samouprave i javnih preduzeća u našem gradu. Sa druge strane, drugi pravac je da svojim humanitarnim akcijama i humanitarnim radom pomognemo onima kojima je to potrebno. U prethodnim godinama, bivša gradonačelnica nam je preko lokalne samouprave više puta slala zahteve za određene donacije i neku vrstu pomoći. Tako smo, između ostalog, podržali izgradnju spomenika carici Milici, caru Lazaru na Starom aerodromu, Park minijatura i izgradnju hrama na Bagdali. Pomagali smo i Opštoj bolnici, Policijskoj upravi grada Kruševca, ali i fizičkim licima. Gde god da je potrebno, mi smo tu da pomognemo, onoliko koliko mi možemo i u okviru naših mogućnosti.

Od Regionalne privredne komore nagrađeni ste za doprinos razvoju lokalne zajednice, pa koliko vam nagrada znači za dalji rad i funkcionisanje Kluba?

– Na sastanku, kada sam doneo povelju i zlatnik, svim članovima je to bilo značajno. Znate, neko poštuje i ceni grupu ljudi koja uvek pozitivno odgovara na sve zahteve za pomoć na nivou grada i šire. Tako da ova nagrada samo pospešuje i dodatno motiviše sve članove da budu još aktivniji u novim donacijama. Drago nam je da je prepoznat naš rad, pa mogu da kažem da ćemo i ubuduće delovati minimum na dosadašnjem nivou, ako ne i više od toga.

Nagrada govori da imate važnu ulogu u lokalnoj zajednici, pa kako komentarišete odnos sa lokalnom samoupravom?

– Pored toga što sam predsednik Kluba privrednika, takođe sam i gradski većnik i poslednja dva, tri meseca sam maltene svakodnevno u Gradskoj kući. Nikada tamo nisam ušao, a da mi neko ne uputi čestitke vezane za Klub privrednika. Očigledno je naše udruženje veoma cenjeno kod Kruševljana, ali i u lokalnoj samopuravi. Kako bivša gradonačelnica, tako i aktuelni gradonačelnik i njegova zamenica, uvek su tu da nam ponude neku vrstu pomoći, kao i mi njima. Pored toga, dobro smo povezani i sa Opštom bolnicom, kao i sa našim javnim preduzećima i na osnovu toga, uvek smo spremni da rešimo probleme naših članova, ali i drugih privrednika koji nisu deo Kluba. Stalno smo prisutni u našoj zajednici i nastavićemo da delujemo u tom pravcu kao i do sada.

Što se tiče humanitarnih donacija, možete li nam reći nešto više o tome?

– Sredstva za doniranje prikupljamo na osnovu naših redovnih članarina i jednokratnih akcija. Kada nam pristigne određeni zahtev za pomoć, mi ga razmatramo na sastancima i elektronskim sednicama, pa na osnovu dogovora i naših mogućnosti doniramo kome je to najpotrebnije. U periodu od 23. do 31. marta održana je manifestacija „Čkaljini dani“, koju smo takođe podržali. Kao što sam spomenuo, od zdravstva, kulture do sporta, trudimo se da pomognemo gde vidimo smisla i potrebe za tim. Mislim da smo uvek izlazili u susret, ali ja bih naročito istakao period pandemije korone. U jednom momentu je zavladala potpuna panika. I pored toga, mi smo odvojili vreme i sastajali se, iako je bilo veoma opasno, svakodnevno sakupljajući priloge. Na desetine paleta i kamiona robe smo tada donirali, kako zdravstvenim ustanovama i medicinskom osoblju, tako i Javno-komunalnom preduzeću, policiji, vatrogascima, Odeljenju za vanredne situacije. Nekog ću sigurno da zaboravim, ali u suštini svima su dodeljivani paketi pomoći. Baš smo se potrudili da ne budemo egoistični i okrenuti sebi i svojim radnicima i to je nešto što je meni kao tadašnjem članu, a sada kao predsedniku Kluba, najdraže i vrlo rado se sećam tih momenata solidarnosti.

Da li postoji saradnja sa sličnim udruženjima privrednika u Srbiji?

– Direktne kontakte zvanično nemamo. Više nas nezvanično zovu neki klubovi privrednika da se konsultuju sa nama, kako da prošire svoje klubove, kako da ih formiraju. U suštini, nemamo direktne kontakte, ali se čujemo sa par grupa privrednika koji su se organizovali i koji su sada u fazi da sa tri, četiri ili deset privrednih subjekata u svojim gradovima prošire to na neki naš nivo. Mi trenutno imamo 46 članova, a planiramo da u ovoj godini učlanimo minimum petnaestak preduzeća. Imamo zahteve za članstvo, ali ih pažljivo razmatramo na skupštini kako bi uključili odgovorne kompanije. Interesuju nas firme koje domaćinski posluju godinama, bez mrlja iza sebe, koje će maksimalno svojim utrošenim vremenom dati doprinos našem klubu, gradu i široj zajednici.

Pored humanitarnih delatnosti, cilj Kluba je da pomaže i svojim članovima. Koliko ste zadovoljni funkcionisanjem privrednih subjekata koji su u vašem udruženju?

– Lokalna samouprava na svaki naš poziv u dan odgovori. U Klubu poštujemo jedno nepisano pravilo da na svakom sastanku bude prisutan neko od predstavnika gradske vlasti. Od gradonačelnika, načelnika Rasinskog okruga do načelnika Policijske uprave, zavisno od toga gde se jave problemi i šta privredni subjekti zatraže da se na narednom sastanku rešava. Prethodni predsednik Boban Gašić, a sada ja, trudimo se da pronađemo najbolje moguće rešenje. Primera radi, trenutni problem sa kojim se susreću naši privrednici jeste što nije otvorena Istočna zaobilaznica. Zbog toga dolazi do velikih gužvi, pa se teško prilazi i izlazi iz Industrijske zone. Zbog toga malo razgovaramo sa Policijskom upravom Kruševac, malo sa lokalnom samoupravom, pa nam se izdaju dozvole na osnovu kojih plaćamo takse. Generalno, trudimo se da problem rešimo na najbezbolniji način, koliko to može da bude na obostrano zadovoljstvo. Tako da nije reč o represivnim merama, već na zajedničkim sastancima diskutujemo i trudimo se da dođemo do zajedničkih, kvalitetnih rešenja.To je ta druga strana o kojoj sam govorio. Jedna je da pomognemo, a druga da i nama rešimo neke probleme. Poteškoće se lakše prevazilaze u grupi, kada nas ima pedesetak, nego kada ih rešavamo individualno. Jednostavno, u grupi lakše privrednici funkcionišu.

Kako iz ove perspektive vidite prethodnu godinu?

– U prethodnoj godini sastali smo se tri puta u okviru redovnih sastanaka, a pored toga smo imali i elektronske sednice. Svi članovi aktivno učestvuju u radu i redovno plaćaju članarinu. Lično sam zadovoljan 2023. godinom, a tokom aktuelne ćemo malo pojačati sastančenja i više se viđati, jer posledice korone su i dalje prisutne. Do pandemije smo se često sastajali i odlično funkcionisali, pa ćemo u narednom periodu to obnoviti.

Od trenutka osnivanja, koji je najveći izazov koji je doživeo Klub privrednika? Da li je to možda 2020. godina i period korone kao što ste već spominjali?

– Mogu da kažem da jeste. Tada su mnogi privredni subjekti ostali bez posla. Setimo se ugostitelja i samih trgovina. Nikome nije bilo do kupovine građevinskog materijala, bele tehnike. Ljudi su kupovali samo ono što su morali. Tada smo imali i pomoć države oko doprinosa, što nam je dosta olakšalo. Meni je drago da smo i pored teške situacije, manjka posla, nedostatka zaposlenih koji su zbog virusa bili na bolovanju, uspeli da pronađemo snage, vremena i novca da doniramo onima koji su tada radili 24 sata.

Koji su planovi za budućnost i u kom pravcu će Klub dalje da funkcioniše?

– Mi ćemo sigurno u narednih godinu ili dve da proširimo članstvo, po mojim procenama i na osnovu zahteva koji nam se zvanično šalju, da će nas biti 70, 75 članova. To će biti samo veoma kvalitetni kako privredni subjekti, tako i naši domaćini. Vidim da se vrši jedan pozitivan pritisak od strane članova da se poveća članarina, jer je sve poskupelo. To ćemo razmotriti na narednoj sednici, koja bi trebalo da bude početkom maja. Formirana je gradska vlada, izglasan je budžet, pa bi uskoro trebalo da se sastanemo sa čelnicima grada i da napravimo planove oko eventualnih donacija. Razmotrićemo to na sledećem okupljanju, ali mislim da ćemo povećati članarinu kako bi mogli još više da doniramo kome je potrebno. U zvaničnoj poseti gradonačelniku i zamenici gradonačelnika ćemo govoriti i o iskustvu koje smo imali u saradnji sa prethodnom gradonačelnicom. U suštini, očekujem da funkcionišemo u ovoj godini ako ne bolje, onda najmanje na isti način kao i do sada.