Doktor nauka sa svetskim referencama

-Dr Igor Živković, kardiohirurg Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ i asistent na Medicinskom fakultetu u Beogradu-

Igor Živković je rođen 20.09. 1988. u Ljubljani s obzirom da je njegov otac radio u glavnom gradu Slovenije. Otac Slavoljub je u Zagrebu završio srednju Vojno-tehničku školu i Vojno-tehničku akademiju. Zbog potrebe vojne službe sa porodicom se seli u Niš 1990. godine. Igorov otac je rođen u Ribaru, kod Ribarske Banje, penzionisani je potpukovnik Vojske Srbije. Majka Milosava, devojačko Lazović, je poreklom iz Velike Plane kod Prokuplja, medicinska sestra instrumentarka u penziji. Stariji brat Saša je rođen 1985. godine u Kruševcu, pošto su roditelji došli u posetu rođacima u grad pod Bagdalom. On je lekar internista i radi u Specijalnoj bolnici Ribarska Banja.

-Nakon dolaska u Niš upisao sam OŠ „Vožd Karađorđe“. Kao osnovci brat i ja smo sa nestrpljenjem čekali raspust i slobodne dane da odemo u Ribare, tatino mesto rođenja. Tamo sam stekao veliki broj prijatelja sa kojima sam provodio najlepše dane detinjsta. Većna njih je ostala da živi u Ribaru, gde su oformili svoje porodice. I sada, kao i ranije, uvek volimo da se okupimo i podsećamo lepih uspomena iz detinjstva. Po završetku osnovne škole upisao sam Gimnaziju „9.maj“, koju sam završio sa odličnim uspehom, kao i prethodnu osnovnu školu. Tokom ovog perioda sam još više provodio vremena u Ribaru s obzirom da se tata nakon odlaska u penziju preselio u Ribare.

Svoj dalji obrazovni put Igor je nastavio na Medicinskom fakultetu u Nišu, na kojem je položio prijemni ispit 2007. godine.

-Mogu reći da su studentski dani predstavljali najlepši deo mog dosadašnjeg života. Diplomirao sam prvi u generaciji sa prosečnom ocenom 9,82. Tokom studija sam bio dobitnik stipendije Grada Niša, kao i stipendija Republike Srbije. Fond za mlade talente mi je dodelio stipendiju „Dositej“ za najbolje studente završne godine fakulteta. Po završetku studija jedno vreme sam volontirao u Zavodu za hitnu medicinsku pomoć u Nišu, gde sam naučio prve praktične korake u medicini. Iste godine po završetku osnovnih studija upisao sam i poslediplomske studije na Medicinskom fakultetu u Nišu 2013. godine. Nakon dve godine volontiranja odlučujem da svoju sreću u traženju posla okušam u Beogradu, te se tamo selim krajem 2014. godine. Iste godine sam započeo volontersku specijalizaciju iz kardiohirurgije. Ubrzo potom sam počeo da volontiram na Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, što je bio san svakog mladog lekara. Vrlo brzo sam se uklopio u kolektiv i počeo da se edukujem u operacionoj sali Instituta. Nakon godinu dana volontiranja dobio sam ponudu za zaposlenje koju sam prihvatio sa velikim oduševljenjem, konačno sam došao do cilja koji sam toliko priželjkivao. Moja profesionalna i naučna karijera je konačno mogla da počne.

Igorov život se dalje nije mnogo razlikovao od predhodnih generacija kolega, koji su se bavili kardiohirurgijom. Grana medicine koja mnogo daje ali možda još više oduzima.

-Veći deo dana sam provodio u operacionoj sali kako bih naučio što više od mojih starijih kolega. U ovoj grani medicine morate da se brzo edukujete i prilagođavate. Naporni dani nakon operacija bi se završavali sa knjigom u ruci, naravno ta knjiga je opisivala one hirurške tehnike, koje smo primenjivali tog istog dana na pacijentu. Gotovo nestvarno je vreme počelo brzo da teče, sve ga je manje bilo, više se nisu ređali dani i meseci, nego čitave godine. Rodbina i prijatelji su sve više pitali zasto se ne viđamo više tako često. Nisam imao odgovore na ta pitanja, jer težinu posla na kardiohirurgiji može da oseti samo onaj ko je kroz to prošao. Tako teška a opet tako lepa da me je opčinila da radim i učim sve više i više. Specijalistički staž koji traje 6 godina sam maksimalno iskoristio za kliničku i naučnu edukaciju. Posle radnog dana obično sam se bavio pisanjem naučnih radova. Stekao sam utisak da je to jako važna karika u napredovanju i sticanju reputacije kod kolega. Tokom perioda specijalizacije sam pisao i publikovao po 10 – tak naučnih radova godišnje. Sada ih ukupno imam oko 50, svi su mahom publikovani u prestižnim svetskim časopisima.

Nakon 6 godina specijalizacije, Igor je položio završni ispit 2021. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu sa odličnim uspehom.

-Kao specijalista kardiohirurg sam još intenzivnije počeo da se bavim hirurgijom, a pre svega uvođenjem novih procedura u hiruršku praksu Instituta Dedinje i Srbije. S obzirom da sam započeo izradu svoje doktorske disertacije bilo je neophodno uvesti metodu koja podrazumeva endoskopsku (bez reza) pripremu krvnih sudova koje koristimo za hirurgiju srca (bajpas hirurgija). Ubrzo zatim smo oformili sada već svetski prepoznat trening centar na Institutu Dedinje, koji se bavi edukacijom upravo ovom tehnikom. Veliki broj kolega iz raznih delova sveta (Švajcarska, Saudijska Arabija, Južnoafrička republika, Izrael, Engleska, Škotska, Singapur, Oman, Rumunija, Bugarska i Bosna i Hercegovina…) dolazi da se edukuje. Ovakav trend je vodio mene i Institut Dedinje ka razvoju i implementaciji minimalno invazivnih bajpas procedura. Nakon edukacije u Americi februara 2023. godine, dr Petar Milačić i ja smo na Institutu Dedinje, a i prvi u svetu izveli mikro bajpas proceduru. Ova procedura je prethodno izvođena samo u eksperimentalnim uslovima. Ovaj poduhvat smo i objavili u prestižnom časopisu Innovations kao „First in human“, odnosno prvi put urađeno na čoveku.

Ubrzo zatim, iste godine u septembru, je usledila odbrana doktorske disertacije na Medicinskom fakultetu u Nišu. Rad koji je trajao blizu 5 godina rezultirao je izradom disertacije i uvođenjem novih hirurških procedura u kardiohiruršku praksu Srbije, na čemu sje on jako ponosan.

-Uporedo sa kliničkim radom i sa izradom doktorata, na sednici Udruženja kardiovaskularnih hirurga Srbije početkom 2023. godine izabran sam za Sekretara udruženja. Tokom 3 godine mandata intenzivno sam radio na unapređenju kvaliteta rada Udruženja. Tokom mandata organizovali smo tri velika svetska kongresa održana u Beogradu. Na ovim kongresima je učestovao veliki broj eminentnih stručnjaka iz oblasti kardiovaskularne medicine.

Jedno od najvećih priznanja koje je Igor dobio bilo je Vidovdansko priznanje (Vidovdanska pohvala Grada Kruševca za izuzetne rezultate na domaćem i svetskom nivou iz oblasti kardiovaskularne medicine).

– Ovo veliko priznanje, koje mi je uručio gradonačelnik Ivan Manojlović, zauzima posebno mesto u mom srcu, ali i predstavlja još veću obavezu prema mojim Kruševljanima da u budućnosti postižem još bolje rezultate. Ovim priznanjem sam se još čvršće povezao sa Lazarovim gradom tj. ljudima koji u njemu žive. Iako ne živim u njemu, moja porodica – tata i mama, kao i brat sa svojom porodicom žive u Kruševcu. U Kruševcu imam mnogo prijatelja sa kojima se često čujem i rado viđam i družim (Dragan Anđelković preduzetnik – vlasnik firme „Viva 92“, kao i Perica Janković vlasnik firme „Ekomlek“). To su pravi prijatelji i domaćini od kojih se mnogo toga korisnog može čuti i naučiti.

Svaki slobodni trenutak posvećuje sebi, porodici i prijateljima.

-Svakog dana kada sam najumorniji i kada mi se čini da nemam snage da se pomerim, odem na moje omiljeno mesto – Zemunski kej. Mesto koje predstavlja moj nepresušni izvor energije i ideja. Mesto gde Dunav, naša najveća reka, šalje milione pozitivnih signala, koji oporavljaju umorno telo i duh. Gotovo svakog dana tu šetam i razmišljam o svim aspektima života. Naravno kada imam više vremena vratim se u moje detinjstvo tj. u Ribare, mesto koje me potseti na jedno bezbrižno doba, doba koje se nikada više neće vratiti, a koje će uvek ostati urezano u Srcu.

Živomir Milenković