Direktor novina GRAD na nacionalnoj televiziji
Postavljeno: 14.06.2016
Gostujući na nacionalnoj televiziji „N1“, Dejan Miladinović, direktor novina GRAD iz Kruševca, imao je prilike da građane i građanke Srbije upozna sa činjenicom, da kada konkursno finansiranje medija nije valjano urađeno, može da izazove niz problema i društvenih turbulencija
– Zakon o javnom informisanju i medijima predvideo je da se od 2014. godine mediji, tačnije medijski sadržaji, na svim nivoima vlasti (izuzev javnog servisa), finansiraju isključivo kroz javne konkurse za sufinansiranje javnog interesa. Sprovođenje ovog Zakona nije dalo sjajne rezultate ni kada je reč o zakonitosti, niti kada je reč o transparetnosti procesa – ocenio je Dejan Miladinović, gostujući u programu N1, naglašavajuži da konkursno sufinansiranje unosi potpuno drugačiji princip u odnos države i medija, ali i da podrazumeva da država izlaskom iz vlasništva ne gubi odgovornost za sferu javnog informisanja. Umesto državnih subvencija, mediji se nadmeću predlozima projekata koje vrednuje grupa nezavisnih stručnjaka, imajući u vidu utvrđeni javni interes. Tako bi trebalo da izgleda teorijski, ali u praksi su stvari, ipak, drugačije, smatra Miladinović.
– Najveći problemi jesu nedovoljna transparetnost procesa, nedostatak evaluacije odabranih projekata, kao i nepostojanje sankcija za organe nadležne za poslove javnog informisanja u slučaju kršenja zakona. Ne postoje mehanizmi koji će obezbediti da lokalne samouprave izdvajaju adekvatna sredstva za javno informisanje, a pojedine lokalne samouprave uopšte ne raspisuju medijske konkurse. Izbor predstavnika nereprezentativnih udruženja i samoproglašenih medijskih stručnjaka u strućne komisije od strane lokalne samouprave, najćešće je signal za moguće neregularnosti i nepravilnosti.
Za pojedine članove komisije, rekao je on, može se reći da su bili u sukobu interesa, što je je problem koji se mora sistemski i precizno razrešavati.
Govoreći o situaciji u Rasinskom okrugu, Miladinović je naveo da konkurs raspisan u opštini Aleksandrovac, nije bio u skladu sa Zakonom i Pravilnikom, jer su uslovi na konkursu predviđali da se izveštava o radu organa Opštine i manifestacije koje ta Opština oraganizuje, pa su novinarska i medijska udruženja odbila da delegiraju članove komisija. – Tako su na konkursu „prošle“ tri televizije, koje će realizovati svaka za sebe isti projekat, pravljenje „Župske hronike – objasnio je Miladinović gledaocima N1.
U Varvarinu je konkurs bio ispravan, što bi, kako je rekao, sa jedne strane trebalo istaći kao pozitivan primer, a sa druge, ne bi trebalo posebno isticati jer su samo radili svoj posao. U Ćićevcu su prihvatili primedbe koje su im upućene, pa su konkurs ispravili, ali u komisiju nisu prihvatili ni jednog člana novinarskih i medijskih udruženja, a u Trsteniku još nisu raspisali konkurs za ovu godinu. Ostaje da se vidi da li će novoformirana vlast u ovoj Opštini postupiti po Zakonu i Pravilniku.
– Što se gradske uprave Kruševca tiče, konkurs je uspešno sproveden. Od tri člana komisije samo jedan je bio iz novinarskih i medijskih udruženja. Stiče se utisak, na osnovu rada komisije, da je suviše favorizovan jedan medij u odnosu na ostale, kao i da je preveliki značaj dat produkcijskim kućama u odnosu na tradicionalne medije – rekao je Miladinović i dodao:
– Imajući u vidu uočene probleme u implementaciji Zakona o javnom informisanju i medijima na lokalnom nivou u sferi konkursnog sufinansiranja medijskih sadžaja u ovoj godini, potrebno je otvoriti javnu debatu i tragati za mehanizmima kako bi se sprečile zloupotrebe prilikom kandidovanja i izbora članova stručne komisije. Potrebno je takođe, odmah preduzeti korake, kako bi se obezbedila transparetnost procesa konkursnog sufinansiranja, kao i jasno definisane sankcije za organe vlasti i organe nadležne za poslove janog informisanja.
U proseku su lokalne samouprave za medijske sadržaje u republici Srbiji izdvajale oko 1 odsto lokalnih budžeta, u Kruševcu je taj procenat dosta manji. Predlog medijskih i novinarskih udruženja je da bi za te namene lokalne samouprave trebale da izdvajaju 2 odsto svojih budžeta, podsetio je Miladinović.
U najvećim gradovima postoje najveći problemi u kršenju medijskih zakona, kada je reč o procesu konkursnog sufinansiranja (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac), jer su u tim mestima u ukupnom iznosu najveća izdvajanja iz lokalnih budžeta, upozorio je Miladinović. U Nišu su poništena već dva konkursa zbog netransparetnosti postupka, dok u Kragujevcu gradske vlasti odbijaju da raspišu konkurs, iako time dovode u pitanje opstanak medija u tom gradu. Tim povodom je 10. juna organizovan protest pod nazivom „Sprečimo medijski mrak u Kragujevcu“.