Danas slavimo Svetog Vasilija Ostroškog

Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju danas Svetog Vasilija Ostroškog, čije se mošti kao velika svetinja čuvaju u manastiru Ostrog, u Crnoj Gori i mesto su hodočašća za vernike svih religija

Mnogi veruju da će, ako se zavetuju da će na svetog Vasilija otići na Duhove u manastir Ostrog, njihova, ili bolest nekog njima bližnjeg, nestati “kao rukom odnesena”.

Ako rešite da potražite pomoć ovog sveca, od sutra treba da počnete strogi post koji će trajati sve dok na Trojice ili Duhove ne odete na Ostrog i tamo se pričestite.

Ako poznajete osobu koja se sprema na ovakvo putovanje, trebalo bi da joj odnesete ulja, tamjan i pamuk da sa sobom ponese i da to ostavi kod sveca “da prenoći”.

Sveti Vasilije Ostroški rođen je u selu Mrkonjići, Popovo Polje u Hercegovini, u Republici Srpskoj. Pravoslavni vernici ovog svetitelja poštuju i svetkuju u svim srpskim zemljama.

Na krštenju je dobio ime Stojan. Prvu knjigu učio je u manastiru Zavali, a u manastiru Tvrdošu se zamonašio dobivši ime Vasilije. Posle boravka u Svetoj Gori, u Pećkoj patrijaršiji je rukopoložen u čin episkopa. Kao episkop je najpre boravio u Tvrdošu, a kasnije prelazi u Ostrog.

Neumoran u podvizima molitve, posta, fizičkog truda i mnogobrojnih briga za dobro svoje pastve, Sveti Vasilije se upokojio 29. aprila 1671. godine.

Odmah po proglašenju za sveca, narod je počeo da dolazi na njegov grob da se moli, kao što su i dolazili za vreme njegovog zemaljskog života. Na grobu se dešavala mnogobrojna čuda, koja ni do danas, pored njegovih celebnih moštiju u Ostrogu ne prestaju.

Nekoliko narodnih verovanja vezano je za ovog svetitelja, a možda i najzastupljenije jeste da Sveti Vasilije Ostroški svake noći ustaje iz kovčega i šeta po stenama pomažući onima kojima je to najpotrebnije.

U prilog tome ide i činjenica da su tokom godina i vekova mnogi sveštenici svedočili kako ujutru vunene čarape na nogama Svetitelja budu pocepane, iako su uveče obučene čitave. Zbog toga, svako ko dolazi na poklonjenje u Ostrog obavezno nosi jedan par vunenih, belih čarapa.

Mnogi vernici od donjeg do gornjeg manastira pešače, odnosno idu bosi šumskim putem, koji je kamenit, i zemljan, i na taj način čine podvig kako bi zadobili milost sveca. Oni idu “težim” putem, kojim je i sam sveti Vasilije išao bosonog.

Ljudi koji su ikada spavali pod okriljem ove svete građevine, govore da je to bila najmirnija noć koju su prespavali. Zbog toga što se osećaju veoma sigurno, mnogi posetioci hrama biraju da spavaju napolju.