Danas slavi Ana Sakić – bagdalska grofica iz Kalifornije

Na pitanje čega se najpre seti iz detinjstva u Kruševcu odgovara:

– Na veliku porodičnu kuću u Kruševcu u kojoj sam odrasla. Dovoljno je da vam kažem da su je svi iz ulice zvali „kuća Ivice i Marice“. Zaista je najlepša u gradu. Projektovana je četrdesetih godina prošlog veka, a sve radove na njoj nadgledala je očeva majka Ružica, inače poreklom grofica iz Martonoše. Setim se i mirisa lipa, maskenbala i priredbi koje sam za komšiluk priređivala sa svojim drugaricama, kupanja na Rasini, leta provedenih na Moravi, kod bake u Stalaću, skijanja na Kopaoniku, prvih odlazaka u bioskop. Sećam se da je prvi film koji sam gledala bio „Flešdens“. Kasnije su primat držala ostvarenja „Kosa“ i „Lovac na jelene“ sa nezamenljivim Kristoferom Vokenom kojeg i danas obožavam. S nestrpljenjem sam pratila i australijsku seriju „Bankok Hilton“ sa Nikol Kidman i čuvenu epopeičnu „Sever i Jug“ sa Patrikom Svejzijem. U to vreme sam uzela i prvi i jedini autogram u životu, i to od Gorana Bregovića kada je s „Dugmetom“ u postavi s Alenom Islamovićem održao koncert u Kruševcu. Baš smo se slatko smejali tome kada smo se kasnije upoznali.

Svoju kontraverznost je publici uspela da pokaže u „Srpskom filmu“, ostvarenju koji je, definitivno, podelio publiku. Ana igra mučenu i silovanu ženu, a iako je neosporno da je njena gluma u ovom filmu maestralna, mnogi su se zgražavali nad svirepim i brutalnim scenama mučenja.

Iako i sama Ana kaže da joj nije bilo prijatno dok je čitala scenario, upravo zbog realnog prikaza scena, ona ističe da je ponosna na sebe što je uspela verno da prikaže gnusan zločin nad jednom ženom i takođe ističe da ovaj film ima svrhu, a ona je da ljudi shvate da se takve stvari u realnom životu sve češće dešavaju. Takođe, imala je uloga i na „daskama koje život znače“, a to su sledeće: Pobuna lutaka (Boško Buha), Cimeri (pozorište Slavija), Ne šetaj se gola (pozorište Slavija), Ćeif (Beogradsko dramsko pozorište).

Ana je u jednom intervjuu pričala o Holivudu i prilikama koje on nudi i o tome kako su producenti bili prijateljski nastrojeni, uprkos njenoj tremi zbog jezičke barijere (iako itekako dobro govori engleski).

Svoj „američki san“ započela je juna 2015. godine, svesna da stremi ka nečemu nepoznatom, ali, podjednako hrabra da pokuša da taj san i ostvari. Još jedan povod da ode, bio je poziv od producenata filma „Templar: krv za krv“, u kojem je igrala keltsku ratnicu Gretu.

Nakon jednog kastinga, na njeno veliko iznenađenje, obaveštena je da je dobila ulogu u filmu „Visage“ (Lice), gde je gostujuću ulogu imao i Miki Rurk. Reditelji su bili oduševljeni njom izjavivši da ona „očima govori“. Film govori o devojci Bjuti, koja od strane glavnog junaka biva uvučena u svet mafije i koja, nakon što saznaje da boluje od HIV – a, počinje da se sveti muškarcima. O Mikiju Rurku, imala je samo reči hvale, istakavši koliko je on, uprkos svojoj popularnosti i činjenici da je holivudska zvezda, u suštini jako prizeman i kako se prema svim glumcima ponaša kao prema sebi ravnima.

Kaže da ima dve kuće, u Beogradu i u Kruševcu i da je njeno uređenje stana, iako pomalo kič, njen lični pečat.

Filmovi i serije: 2004. Diši duboko 2004. Cimerke (TV) 2005. Libero (TV) 2006. Ljubav, navika, panika (serija) 2006./2007. Agencija za SIS (serija) 2008. Drvo, kamen, oblak (kratak film) 2008. Ulica lipa (serija) 2008. Seljaci (serija) 2009. Drug crni u narodnooslobodilačkoj borbi 2009. Život i smrt porno bande 2009. Čekaj me, ja sigurno neću doći 2009. Đavolja varoš 2010.

Srpski film 2010. Ma nije on takav 2007. – 2011. Selo gori, a baba se češlja (serija) 2011. Trči mačko 2011. Topli zec 2014. Templar: krv za krv 2016. Lice (Visage)