Danas počinje sezona protivgradne zaštite: Trayalov daljinski sistem „pokrio“ pola Srbije

Sezonu protivgradne zaštite Republički hidrometeorološki zavod započeo je danas (15. aprila) sa novim, dokazano efikasnim sistemom Automatske protivgradne zaštite (APGZ) sa daljinskim upravljanjem za gotovo polovinu teritorije Srbije. Raketama kruševačkog Trayala već su napunjena 532 lansera i one će na pritisak dugmeta dežurnih meteorologa u nekom od pet modernizovanih radarskih centara poleteti ka gradonosnim oblacima i preteći grad pretvoriti u kišu 

Trayalov APGZ sa daljinskim upravljanjem (bez strelaca na terenu) značajno je smanjio štete od grada na teritorijama modernizovanih radarskih centara (RC) Bajša, Samoš, Fruška Gora, Valjevo i delimično Bukulja. Najbolji primer je na teritoriji RC Valjevo, gde su na ovaj način štete od grada u poslednje četiri godine svedene na minimum – smanjene su za čak petnaest puta!

S obzirom na dokazane odlične rezultate u smanjenju šteta od grada, nastaviće se sa automatizacijom na celoj teritoriji Srbije. Prioritet imaju radarski centri Užice i Kruševac i završetak Bukulje. Time će se obezbediti područje zapadne Srbije odakle dolazi najveći broj gradonosnih oblaka i područje Kruševca.

Automatizovana protivgradna zaštita pomoću daljinskih lansirnih stanica je najracionalniji korak u razvoju sistema protivgradne zaštite Srbije. Trayalov sistem rešava sve objektivne i tehničke teškoće i obezbeđuje maksimalnu moguću efikasnost u odbrani od grada.

EFIKASNOST

– Podsećam da ne postoji apsolutno efikasna zaštita od grada iz dva razloga – kaže Đorđe Kardum, stručnjak za protivgradnu zaštitu i dugogodišnji savetnik u RHMZS. – Prvo, zato što nam gradonosni oblaci nisu u odgovarajućim ranim fazama dostupni za intervenciju i drugo, što struka u celom svetu još uvek nema sve odgovore o gradonosnim procesima. Kroz primenu se već pokazalo da je značajno povećanje efikasnosti jedino moguće kroz automatizaciju protivgradne zaštite, kojom se obezbeđuje pravovremeno i gotovo trenutno delovanje sistema na gradonosne oblake. U literaturi u svetu (Argentina i države na teritoriji bivšeg SSSR) se navodi da se automatizacijom efikasnost povećava čak 10-15 puta.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije prepoznalo je višestruke prednosti Trayalovog sistema, pa je 2019. godine započelo finasiranje projekta automatizacije protivgradne zaštite. Prvi sistem instaliran je na teritoriji Radarskog centra Valjevo, koji obuhvata Mačvanski i Kolubarski okrug i teritoriju beogradske opštine Obrenovac. Potom je u nekoliko faza završena i automatizacija na teritoriji cele Vojvodine.

ŠTETE OD GRADA

Grad je najkrupnija vrsta padavina koja dolazi iz atmosfere. Nastaje kad se rashlađene kapi vode zahvaćene uzlaznim strujama izdižu i smrznu. Takve smrznute kuglice vode pri velikim brzinama padaju na zemlju gde mogu prouzrokovati velike štete, najviše u poljoprivredi.

O štetama koje grad počini u Srbiji nema sveobuhvatnih podataka. Sporadične procene koje se odnose samo na poljoprivredu  govore o štetama od više od 40 miliona evra godišnje. O štetama  u  privredi, šumarstvu, štetama na nepokretnoj imovini i vozilima građana, o povredama domaćih i divljih životinja, o štetama koje nastaju kao produženi ili posredni efekti nema podataka. Procenju je se da su ukupne štete i do 100 miliona evra godišnje. Mediji neretko laičkim, pogrešnim i senzacionalističkim tekstovima stvaraju dodatnu štetu u društvu, uznemiravaju građane, okrivljuju pogrešne institucije.

KAKO SE “UBIJA” GRAD?

U svetu se koriste tri načina borbe protiv grada:

• Zasejavanje srebro-jodidom

– raketama sa zemlje, avionima, zemaljskim generatorima

Najrasprostranjenija metoda sa najboljom efikasnošću i optimalnim odnosom uloženi novac – stepen zaštite.

• Zaštitne mreže

– postavljaju se iznad voćnjaka i vinograda

Ova metoda ima dobru, ali prostorno ograničenu efikasnost i povezana je sa velikom početnom investicijom, koja se ponavlja posle nekoliko godina radi neophodne zamene mreža.

• Protivgradni topovi

– hemijskim smešama izazivaju se eksplozije koje proizvode zvučne, udarne talase sa ciljem da ometaju formiranje grada u oblacima.

Nema naučnih dokaza o efikasnosti.

KAKO JE BILO PRE UVOĐENjA APGZ?

Odbrana od grada poverena je Republičkom hidrometeorološkom zavodu Srbije koji se snalazio kako zna i ume da sa nedovoljno para iz državnog budžeta “ubije” što više zrna grada. Svoj deo posla meteorolozi su razvili do najvišeg nivoa, rakete su najsavremenijeg  tipa i izuzetno efikasne, ali kad treba ispaliti raketu – dešavalo se da je nema i da nema strelaca… Strelci su najslabija tačka u protivgradnom sistemu.

Upravo Trayalov moćni sistem automatizovane protivgradne zaštite sa daljinskim upravljanjem lansirnim stanicama rešava gotovo sve slabe tačke i omogućava maksimalnu zaštitu od grada.

Narcis Selimić