Da li se jedini štit od inflacije krije u zlatu?

Inflacija predstavlja porast opšteg nivoa cena, ne označava njihov rast već je on posledica inflacije, odnosno kada inflacija raste vrednost novčanica opada što znači da je nemoguće za istu količinu novca kupiti istu robu i platiti usluge, kao što je to bio slučaj ranije. U ovakvom okruženju kada se vrednost svih valuta smanjuje neophodno je zaštiti se, a jedan od najsigurnijih načina za to jeste kupovina zlata

Zlato svuda u svetu predstavlja element čija se cena kreće nezavisno od drugih proizvoda i valuta, a jedan je i od najpopularnijih oblika štednje jer se njime već vekovima trguje na svim prostorima. Tržište zlata je ogromno i zbog toga do promene cene ne dolazi brzo i često, a skladištenje je dosta zahvalanije nego kada su u pitanju papirne novčanice.

Kako bi dokazala njegovu vrednost Narodna banka Srbije definiše zlato kao formu dugoročne zaštite od inflacije, i u proteklih 10 godina je duplirala svoje rezerve. Odsustvo PDV-a kod ovih proizvoda, dugoročna sigurnosti zaštita od inflacije nisu jedini razlozi za štednju na ovaj način. Istorijski, zlato se pokazalo kao odlično za one koji su ga posedovali tokom geopolitičke i finansijske nesigurnosti, a potražnja za njim vremenom raste sve više. Velika raznolikost zlatnih poluga i kovanica može obezbediti značajnu finansijsku fleksibilnost njihovim vlasnicima.

Kao prvi razlog da se zlato okarakteriše kao štit od inflacije izdvaja se upravo njegova ograničena ponuda za razliku od valuta koje se štampaju velikom brzinom i to mu pomaže da zadrži svoju vrednost. Takođe, tu je i ništa manje važna univerzalna prihvaćenost jer se bez obzira na lokaciju zlato može pretvoriti u bilo koju valutu ili robu, a tu je i niska korelacija sa finansijskim instrumentima poput obveznica i akcija čije cene često padaju.

Trenutno najpopolarnije vrste zlata su poluge i kovanice, a u Srbiji najveću vrednost imaju austrijski dukat “Bečka filharmonija” i francuski dukat poznatiji kao “Napoleon”.

Foto: freepik.com

J.S.