Čkaljini dani: „Veliki inkvizitor“ pokorio publiku

Kamerna predstava „Veliki inkvizitor“, Fakulteta dramskih umetnosti iz Prištine sa privremenim sedištem u Zvečanu, oduševila je publiku festivala „Čkaljini dani“.

Nastala kao završni rad na master studijama i na osnovu delova romana „Braća Karamazovi“ F. M. Dostojevskog, ova predstava govori o susretu dva brata, starijeg Ivana koga razdire pitanje između teodiceje i teizma, i mlađeg brata iskušenika Aljoše koji ostaje pri čvrstoj veri. Duo dramu je režirala dr um. Borjanka Ljumović, a u njoj glume Avram Cvetković i Luka Potparić.

Ovaj izuetan kamerni prikaz, postavljen na pozornici Bele sale Kulturnog centra, otkriva bogatstvo unutrašnjih svetova likova, iznoseći njihove strasti, teološke i moralne dileme.

– Braća Karamazovi su kruna rada Dostojevskog i njegovo poslednje delo koje je uvod u ono što nije stigao da napiše, a siguan sam da bi se Ivan i Aljoša još više „razradili“ u tom romanu. Ovo je njegovo najdublje, najšire delo i pokreće pitanja koja su uvek aktuelna i koja nas se tiču. Ne znam da li je nešto napisano lepše od ovog romana i ove poeme koja je samostalno genijalna i celovita – kaže glumac Avram Cvetković, koji igra Ivana.

Da uđe u ovu ulogu bilo mu je teško, zbog kompleksnosti lika, koji na momente deluje neuhvatljivo.

– I dalje je teško, svakom novom predstavom krećem od nule. Dostojevski nije  nigde napisao kako Ivan izgleda. Naišao sam na tekst Bulgakova koji kaže da to nije slučajno, to je skoro kao Faust, duh koji nije otelotvoreni, a treba ga otelotvoriti na sceni. Pitanje da li je Ivan ateista i da li negira postojanje Boga, ostaje otvoreno do kraja. On u jednom momentu kaže da prihvata Boga, ali ne prihvata njegov svet koji je stvorio, njega zanima zašto deca stradaju u takvom svetu. On je paradoksalna figura, njegov razdor leži u tome što on hoće da ga Aljoša isceli, a sa druge strane to i ne želi, zbog „sile niskosti Karamazovih“.

Luka Potparić kaže da mu je uloga Aljoše teška jer je on čovek koji predstavlja apsolutno dobro, prvenstveno zbog toga što sve vreme odoleva iskušenjima svog brata.

– Dok igram ovu ulogu trudim se da ne budem previše pasivan, koristim neke minimalne izraze i postupke, jer ne mogu da ometam njegovu priču. Mislim da on svesno sebi postavlja granice.  Svako novo igranje donosi nešto novo. Publika je bila divna, bili su u predstavi sve vreme, što nam je dosta pomagalo u koncentraciji. Ovakvi festivali nam znače, jer će što veći broj ljudi moći da pogledaju predstavu – navodi on.

M.J.