„Ćelava čistačica“ poručuje: Umetnost ispred rijalitija!

Piše: Marija Janković

„Ćelava čistačica“ je crna komedija koja se hrabro suočila sa aktuelnim društvenim temama, raskrinkala egzibicionistički i voajerski svet rijalitija, a svojim humorom i kritikom poslala jasnu poruku: pozorište je ključno za očuvanje dubljeg smisla i stvaralačkog duha u društvu koje je opčinjeno rijaliijima! Pred punom Belom salom kruševačkog Kulturnog centra premijerno je prikazana ova nova predstava, a izveli su je glumci Amaterskog pozorišta „Čkalja“ pod rediteljskom palicom Maše Pavlović

Tekst autorke Monje Jović, po kome je nastala ova predstava, krije u sebi suštinsko pitanje o prirodi pozorišta u vremenu koje je obeleženo brzim promenama i evolucijom umetnosti. Stav autorke je jasan – funkcija pozorišta mora ostati nepromenjena, koliko god ono pokušavalo da se uklopi u nove forme i tendencije.

Mlada rediteljka, Maša Pavlović, studentkinja režije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, svojom prvom predstavom pokazala je ozbiljnost odabirom teme, ali i izuzetnom režijom dramskog predloška. Dinamična ekipa pozorišta „Čkalja“ rado ju je prigrlila, čime je još jednom dokazala otvorenost i podršku mladim talentima u izražavanju kreativnosti.

Ulogu Ljubice, pozorišne čistačice, jednostavne žene, kojoj je rijaliti nametnut, verno je dočarala  Lidija Užarević. Iako se na trenutke čini da poklekne i poželi pet minuta slave, ova trezvena junakinja ipak zna šta je pozorište, koja je njegova namena i svesno želi da „počisti“ ružnu mrlju rijaltija koja se nad njim svila.

Među ostalim „nevidljivim pomoćnicima“ pozorišta tu je i radnik zadužen za rasvetu, koga tumači Vladimir Jelić. Ovaj junak prvo iz senke obaveštava ostale o tome da je upravnik doneo odluku da uvede rijaliti u pozorište i neprekidno ih moli da se ponašaju „normalno“ i samo rade svoj posao, dok se i sam ne izađe na daske koje život znače i krene da recituje Njegoša čime postepeno postaje „zvezda rijalitija“.

Ernest Međedovići i Stefan Marković su se našli u ulozi rekvizitera, a dok se jedan buni protiv rijalitija, drugi je spreman da se prilagodi ovom formatu kako bi privukao pažnju, bez obzira na integritet ili posledice koje to može imati po njegove vlastite vrednosti. Njihova naglašena želja da budu u centru pažnje i njihov neposredan entuzijazam prema rijalitiju pokazuju kako neki pojedinci ne prezaju od izloženosti u ime privremene slave ili finansijskog dobitka.

Pored njih, tu je i Natalija, propala glumica, „žrtva umetnosti“ koja posrnulo, u crnoj haljini, tumara scenom poput zaboravljene Norme Dezmund, čiju su crno-belu slavu pregazili filmovi u boji. Glumicu koju polako zaboravlja i žali „prava publika“, a „oštećena rijaliti publika“ prihvata i bezdušno se sladi njenim nervnim slomom, fenomenalno je dočarala mlada glumica Marija Marjanović.

U ovoj apsurdnoj, crnohumornoj igrariji veliku ulogu odigrala je i kruševačka publika. Naviknuta na pozorište i poznata lica na sceni, publika je izvrsno komunicirala sa glumačkom ekipom i kroz smeh prihvatila kritiku upućenu sebi, ali i svet uvrnutog rijalitija u kome se našla. Zato, slobodno možemo reći da je publika koja je došla da gleda druge, na kraju ove predstave najbolje mogla da sagleda sebe.

Kroz impresivni performans glumačke ekipe, publika se prisetila da pozorište ima snagu da nas angažuje, inspiriše i podstakne na razmišljanje. „Ćelava čistačica“ je ohrabrujući podsetnik da pozorište nije samo umetnost, već i moćno sredstvo za razotkrivanje i razumevanje društva. Ova predstava jasno se suprostavlja trendu brze zabave i ističe važnost očuvanja autentičnog umetničkog iskustva u dobu preplavljenom instant zadovoljstvima.