Autohtone sorte voća: Zdravi plodovi bez pesticida

Otporne na bolesti i neuporedivo zdravije od plantažnih, stare sorte voća su sve zastupljenije u kruševačkom kraju. Kako im je prinos manji a i nemaju toliko privlačan izgled kao hibridne, uglavnom se sade za lične potrebe. S obzirom da opstaju bez hemijskih tretiranja, svako ko se odluči da ih posadi, dobiće zdrav organski proizvod

Voće koje danas kupujemo u marketima i na zelenim pijacama većinom je primaljivog izgleda, kako po veličini, tako i po boji. Ono što ovim proizvodima  međutim nedostaje je ukus i miris kakav imaju stare sorte voća koje su se na našim prostorima gajile od davnina.

Rasadničar Goran Antić iz Ljubave, objašnjava da je za lep izgled plantažnog voća zaslužna nekontrolisana upotreba pesticida bez kojih, kako mnogi tvrde, danas ništa ne može da opstane.

-Te tvrdnje nisu tačne, voće itetako može da opstane bez hemikalija. Autohtone sorte je dovoljno oprskati dva, tri puta, i to slabim insekticidima. Ostalo radi priroda– tvrdi Antić.

Prema njegovim rečima, najveća prednost starih sorti je ta što su ti plodovi mnogo zdraviji.

-Prednost je i to što su plodovi starih sorti otporniji na bolesti, što kad jednom počnu da rađaju one daju plodove svake godine i što za razliku od hibridnih sorti koje moraju da se iskrče posle 10 do 15 godina, stare sorte opstaju i do 100 godina- navodi naš sagovornik.

Antić kaže da poslednjih godina raste interesovanje za autohtone sorte voća, da se ponovo traže kruške karamanke, ječmenke, lubeničarke, vodenjače, te jabuke kožare, kolačare, budimke, šumatovke, petrovače, šarunke… Sve su to, kako ističe, sorte lepog ukusa i prepoznatljivog mirisa.

-Ljudi ih uglavnom sade u svojim dvorištima i oko vikendica. To voće je puno vitamina, možete slobodno da ga jedete sa korom. Možda ćete imati manji prinos, možda to voće neće uvek izgledati tako završeno kao ono koje se uzgaja na plantažama, ali ćete sigurno dobiti zdrav, organski proizvod, koji nije tertiran  hemijskim preparatima– poručuje Antić, te kao voće koje se ne prska preporučuje i aroniju, godži bobice, dren i ribizlu.

Sa sadnjom voća kreće se obično od početka novembra pa sve dok vremeski uslovi dozvoljavaju, a nastavlja kada su temperature ponovo u plusu i nema snega, najkasnije do polovine aprila.

D.P.