Analizirani rezultati konkursa za finansiranje kulturnih projekata

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije i Udruženje građana Fakiri sa juga održali su konferenciju za medije povodom rezultata godišnjeg konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata u kulturi

Tom prilikom, Predrag Cvetičanin iz Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope kao glavni problem istakao je dva strukturalna problema: centralizaciju kulture i neravnopravni tretman između tri sektora – javnog, privatnog i civilnog.

– Budžet Republike Srbije za kulturu u 2015. godini bio je 62 miliona evra, dok je 2024. iznosio 129 miliona evra. Ipak, procenat odvajanja za kulturu bio je veći 2015. i iznosio je 70 odsto, dok je ovogodišnji 68 odsto. Važno je kako se taj budžet troši. Najveći deo tog budžeta ide republičkim ustanovama za kulturu, od kojih su sve locirane u Beogradu. U glavnom gradu imate 619 kulturnih aktera od ukupno 2040, pa se tako jedna trećina svih kulturnih aktera nalazi u Beogradu.

Cvetičanin je naveo da najveći doprinos centralizaciji kulture u Srbiji upravo predstavljaju republičke kulturne ustanove, koje prema njegovim rečima uzimaju od 60 do 70 odsto budžeta Ministarstva kulture.

–Važno je da se razume da su vlastiti prihodi republičkih ustanova za kulturu, a i svih drugih ustanova za kulturu jako mali. Oni zarađuju između 3 i 10 odsto, a Ministarstvo kulture im daje između 90 i 97 odsto. Druga strana takvog finansiranja jeste partijska poslušnost.

Dodao je da konkursi mogu biti jako dobar instrument decentralizacije, te pozitivnom diskriminacijom bi se davala prilika ljudima iz drugih sredina da razviju svoje kapacitete. Ipak, kako Cvetinčanin tvrdi, ono što se u stvari dešava jeste da konkursi doprinose centralizaciji, pa je naveo podatak da na prošlogodišnjim konkursima Ministarstva kulture, polovina sredstava je otišla za Beograd.

– Ukratko, Srbiji se za kulturu izdvaja jako malo novca. Ipak, kada bi se taj novac teritorijalno pravednije rasporedio; kad bi se dodeljivao i drugim akterima u kulturi, a ne samo kulturnim institucijama; kada bi se dodeljivao preko konkursa, a ne preko diskrecionog prava; kada se ne bi dodeljivao fantomskim i „predatorskim“ organizacijama i kada se ne bi dodeljivao pevaljkama koje pljačkaju gradske budžete – na osnovu naredbi partijskih centara; s tim novcem bi se i moglo nešto napraviti – zaključio je Predrag Cvetičanin.

Na samoj konferenciji je bilo reči i o položaju samostalnih umetnika čija radna prava nisu jasno definisana Zakonom o radu. Vahida Ramujkić je između ostalog istakla da su sistemski problemi: nedostatak kooridnacije među nadležnim institucijama, nejasne zakonske odredbe i neuređen sistem evidencije i prava umetnika.

Takođe, predstavljeni su i podaci za poslednje četiri godine o kretanju sredstava koja je Grad Kruševac dodelio kulturnim akterima preko konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata odnosno programa u kulturi koji svojim značajom doprinose razvoju i promociji kulture u gradu Kruševcu.

– Predstavio bih opšta kretanja budžeta za kulturu i informisanje Grada Kruševca u odnosu na ukupni gradski budžet. Ukupan budžet Grada za 2021. bio je 4 milijarde 774 miliona, da bi 2024. godine iznosio oko 6 milijardi 577 miliona dinara. U to vreme, budžet Grada za kulturu se kretao od 7,3% ukupnog budžeta 2021. godine do 2024. 6,44%. To je važno istaći da bismo prikazali opštu strukturu budžeta. Dolazimo do najupadljivijeg podatka, a reč je o Kulturno-umetničkom društvu „14. oktobar“ za koje po pravilu na konkursima za jačanje kulturne produkcije i umetničkog stvaralaštva odlazi pola budžeta u poslednje četiri godine koliko smo radili analizu, a verovatno je to slučaj i sa godinama pre toga. Sve ostale organizacije, skoro 30, moraju da se „uguraju“ u preostalih manje od 50 odsto – naveo je Marko Đorđević, član Saveta galerije AKC Gnezdo.

Kaća Dimitrijević, predsednica UG Fakiri sa juga, istakla je da je jasno da Grad želi sistematski i trajno da podrži KUD „14. oktobar“, što je sasvim legitimno, ali da bi onda trebalo formirati drugi konkurs za institucionalnu podršku preko kojeg će Grad podržati i druge organizacije koje smatra da su od izuzetnog značaja.

– Rezultati konkursa treba da se objavljuju u formi rang liste svih prijava koje će u sebi sadržati ko je podnosilac prijave, kratak opis projekta, traženi iznos sredstava, bodovni status projekta i odobreni iznos sredstava uz obrazloženje. Trenutna praksa Grada Kruševca nije da se pravi rang lista i mi ne možemo da vidimo koliko je bodova projekat dobio, koliki je iznos traženih niti odobrenih sredstava, dok su komentari žirija često nedovoljni i podnosioci projekta ostaju uskraćeni za taj elementarni uvid – navela je Dimitrijevićka i uputila poziv svima iz kulture da daju svoj doprinos na uspostavljanju dijaloga koji bi doveo do unapređivanja javnog konkursa za finansiranje projekata u kruševačkoj kulturi.

N. L.