U Rasinskom okrugu za sada nema epidemije malih boginja

Trenutno nema obolelih od malih boginja na području Rasinskog okruga. Poslednja epidemija u Kruševcu zabeležena je u februaru ove godine, kada je obolelo osam lica. Epidemilozi apeluju na roditelje da vakcinišu svoju decu, te kao važno navode  da se kolektivni imunitet stiče samo ukoliko je obuhvat  veći od 95 odsto

Prema rečima Mirjane Avramović, epidemiloškinje kruševačkog  Zavoda za javno zdravlje, na teritoriji Rasinskog okruga od početka ove godine do sada obuhvat dece vakcinom u drugoj godini života iznosio je 66 odsto, odnosno 89 odsto dece je revakcinisano i sedmoj godini života. U prošloj godini, vakcinu je primilo 88 odsto njih, a revakcinu 94 odsto.

– Za kolektivni  imunitet potrebno da obuhvat bude preko 95 odsto i zato je vrlo važno da što više dece bude vakcinisano, pre svega kako bi  zaštitila sebe, a onda i onu decu koja zbog privremenih ili trajnih kontraindikacija nisu mogla da prime vakcinu – ističe ona, naglašavajući da se primanjem vakcine deca  štite od ove zarazne bolesti i mogućih komplikacija , poput  zapaljenja pluća i uha, te zapaljenje mozga.

Avramovićka je kazala da na području Okruga i Grada trenutno nema sumnji na morbile, te podsetila da je u Rasinkom okrugu  poslednja epidemija registrovana početkom ove godine.

– Epidemija je trajala od 4.februara do 14. marta, kada je registrovano osmoro obolelih, a hospitalizovano troje ljudi. Epidemija je počela u ovdašnjem romskom naselju, da bi se kasnije proširila na Grad – kazala je ona, dodajući kao važno da nije kasno za preventivu, da MMR vakcina ima dovoljno, te da bi  roditelji što pre trebalo da vakcinišu svoju decu.

Govoreći o onima koji su vakcinu primili pre više decenija, kazala je da je mala verovatnoća da te osobe mogu da obole od malih boginja.

– Infekcija može da se desi u  slučaju ozbiljnog pada imuniteta, mala je verovatnoća za to, ali i ako se desi to bi bila blaga klinička slika bez komlikacija, jer i oni koji su davno primili vakcinu imaju u sebi izvesnu količinu antitela – kazala je na kraju Avramovićka.

Prema podacima “Batuta”, u 2017.godini, za prvih devet meseci, u našoj zemlji registrovano je 12 slučajeva malih boginja, u Kruševcu i Sremskoj Mitrovici, a kako se navodi na sajtu ovog insituta, od početka oktobra do 10.novembra , na teritoriji Srbije je , uključujući i teritoriju nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica, registrovano  ukupno 98 slučajeva malih boginja. Ovog  meseca dijagnoza je laboratorijski potvrđena kod  dve osobe na teritoriji Vranja, obolelo je i šest osoba  u Kraljevu, pet u Beogradu.

Najmlađa obolela osoba je uzrasta tri meseca, a najstarija 43 godine, s tim da je najveći broj obolelih starosti od pet i preko 20 godina. Većina obolelih ( 94 odsto) je nevakcinisana, nepotpuno vakcinisana ili nepozantog vakcinalnog statusa. Od težih komplikacija, registrovana je upala pluća kod sedam obolelih osoba.  

Pooštrene mere epidemiloškog nadzora u Srbiji na snazi su od 9.oktobra i podrazumevaju prijavu sumnje, laboratorisjku dijagnostiku, izolaciju i lečenje, zdravstveni i epidemiloški  nadzor, te vakcinaciju nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih lica.

Inače, nakon uvođenja vakcine protiv malih boginja u Srbiji (1971.godine),  obolevanje se u epidemijskoj formi  javljalo na svakih tri do pet godina, ali sa višestruko manjim brojem obolelih u odnosu na period pre uvođenja vakcine.

Velike epidemije registrovane su 1986, 1989, 1993 i 1997. godine. U epidemiji koja se dogodila 1997. obolelo je oko 4.000 ljudi, kada su i registrovani poslednji smrtni ishodi od ove bolesti u Srbiji.