+381 64 812 51 81
Naslovna » Društvo » Ekološki problemi Opštine Varvarin – dosta posla za narednu deceniju

Ekološki problemi Opštine Varvarin – dosta posla za narednu deceniju

Rešavanje pitanja sanitarne deponije, organizovano prikupljanje otpada, smetlišta kraj vodotokova, nepotpuna vodovodna i kanalizaciona mreža, te izostanak prečišćavanja otpadnih voda ključni su problemi sa kojima se u oblasti komunalne infrastrukture i zaštite životne sredine suočava Opština Varvarin. O tome šta se trenutno radi na njihovom rešavanju I kakvi su planovi za budućnost, razgovarali smo sa Dejanom Rakićem, direktorom Javnog komunalnog preduzeća “Varvarin”

Opština Varvarin broji oko 18.000 stanovnika, a Javno komunalno preduzeće “Varvarin” ima 840 korisnika vodovodne mreže, 595 korisnika gradske kanalizacione mreže i oko 3000 korisnika usluge organizovanog iznošenja smeća.

Po rečima Dejana Rakića, na svim ovim brojkama se intenzivno radi, ali je za njihovo unapređenje potrebno mnogo više sredstava nego što lokalni budžet i Javno komunalno imaju. Zato se, kako kaže, oslanjaju i na sopstvene snage, ali se nadaju i sredstvima iz drugih izvora, kroz projekte i podršku države.

picsart_10-22-12-54-11

„Najpre da počistimo”

– U poslednjih desetak meseci krenuli smo u uvoćenje svih mesnih zajednica na teritoriji Opštine Varvarin u organizovano iznošenje smeća. Opština Varvarin ima 21 mesnu zajednicu, a do sada je organizovanim iznošenjem smeća kompletno bila obuhvaćena samo Varoš Varvarin. Delimično se smeće iznosilo iz mesnih zajednica Selo Varvarin, Bačina, Orašje, Gornji Katun, Izbenica i Cernica, s tim što nijedna od ovih mesnih zajednica nije bila u potpunosti pokrivena ovom uslugom, jer je prema prethodnoj odluci bilo predviđeno da svi korisnici imaju sklopljene pojedinačne ugovore sa Javnim komunalnim. Sada je ta odluka promenjena, obavljeni su razgovori sa predstavnicima mesnih zajednica i napravljen plan da do juna naredne godine ovom uslugom pokrijemo čitavu teritoriju Opštine. Pošli smo od činjenice da uklanjanje divljih deponija u naseljenim mestima nije dugoročno rešenje, već da je potrebno građanima obezbediti mogućnost da kućno smeće odlažu i da se ono transportuje na opštinsku deponiju.

picsart_10-22-12-55-29

Šta je do sada realizovano?

– Najpre smo u ovaj sistem uveli u Obrež, kao najveću mesnu zajednicu u kojoj živi oko 4500 stanovnika, gotovo četvrtina ukupnog stanovništva Opštine. Odredili smo minimalnu cenu da ih finansijski ne opterećujemo i da građani lakše prihvate ovakvu odluku. Nakon toga smo ovu uslugu uveli u mesnu zajednicu Gornji Katun, koja se graniči sa Obrežom i koja je već ranije imala najveći broj pojedinačnih ugovora. I ona je sada stoprocentno pokrivena ovom uslugom. Naše vozilo ulazi u svaku ulicu i stiže do svakog domaćinstva. Potom smo uključili mesnu zajednicu Maskare i Bošnjane koje do sada nije imalo nijedan ugovor osim kontejnera kod škole. Takođe je od pre dva meseca pokrivena i mesna zajednica Selo Varvarin. U sledećoj godini cilj nam je da nabavimo kontejnere i za područje Gornjeg Temnića, jer na tom području koje obuhvata više mesnih zajednica nije moguće ući vozilom, i time bi cela Opština bila pokrivena.

Kakva su iskustva sa odzivom građana?

– Pedesetak odsto građana Obreža odmah je prihvatilo uslugu i iznelo smeće, da bi posle podele prvih računa, kada su i ostali uvideli da će svakako morati da plaćaju račun, taj broj skočio na 85 odsto. Sada prikupimo toliku količinu smeća da autosmećar radi od 8 do 17 časova i preveze dve pune ture po 16 kubika smeća na deponiju. Ipak, malo je teško da svi građani razumeju da je to zakonska obaveza, da su cene od 250 dinara po domaćinstvu veoma niske. I danas ima ljudi koji se bune i doživljavaju ovo kao dodatni namet. Mi se trudimo da ih sve primimo, da im objasnimo značaj i obaveze koje imamo u oblasti zaštite životne sredine.

picsart_10-22-01-01-55

Da li vaše preduzeće ima odgovarajuće kapacitete za takav obim posla?

– Za ovakav plan nam je najneophodniji još jedan autosmećar. U ovom trenutku imamo jedan kamion koji je u funkciji, to je polovan kamion koji smo dobili kao donaciju naših građana koji rade u dijaspori. On je u Komunalnom desetak godina. Imamo još jedan kamion koji je ranije bio u funkciji. Mi smo ga reparirali i on je sada u rezervi, ali je to dosta staro vozilo. Od Opštine smo tražili sredstva da sledeće godine kupimo autosmećar i ako nam to odobre, imaćemo dovoljno kapaciteta da uslugu organizovanog iznošenja smeća sa cele teritorije opštine Varvarin sprovedemo bez uskih grla. Sa tim novim vozilom mogli bismo da uvedemo i dvosmenski rad, jer sada radimo u jednoj smeni i rasporedi su prenapregnuti. Budžet za narednu godinu tek treba da se radi i mi se nadamo da će se u njemu naći mesta za naše potrebe.

Koliko je to iznos?

– Mi smo od opštine tražili 4 miliona za dobar polovni smećar, a moguće je da bismo na tenderu mogli da ga nabavimo i nešto povoljnije, za oko 3,5 miliona.

U očekivanju regionalne deponije

Varvarin nema sanitarnu deponiju, već se otpad odlaže na smetlište koje koristi zajedno sa Opštinom Ćićevac. Kakva je tu situacija i kakvi su planovi?

– Mnogo je problema sa smetlištem koje koristimo kao deponiju zajedno sa Opštinom Ćićevac. Ono nije ni ograđeno, tako da ga pored nas koriste i mnoga fizička lica koja tu odlažu sve vrste otpada. Stvaraju nam velike probleme jer ne žele da uđu na deponiju, već smeće bacaju i na sam put do deponije, meštanima zagađuju okolne njive, a nama otežavaju pristup. Inače, dogovor između nas i Ćićevca je da jednog meseca deponiju čiste oni, a drugog mi. Najveći je problem, međutim, što je deponija u samom priobalju reke, i kada dođe do plavljenja, sve to smeće završi u reci, a i same ocedne vode zagađuju vodotok. I ekološki inspektor je više puta davao naloge da se deponija zatvori jer sama pozicija deponije nije u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine.

Kako ste reagovali na naloge inspekcije?

– Opština Varvarin je svojevremeno naručila projekat za sanaciju deponije. Plan je bio da se ona zatvori, jer se očekivalo rešavanje pitanja regionalne deponije. Međutim, taj projekat nije dovršen jer je Institut “Kirilo Savić” kome je poveren, u međuvremenu otišao u stečaj. Onda smo pokušali da u mesnoj zajednici Bačina, na delu koji su meštani već koristili za deponovanje smeća, napravimo deponiju. Trebalo je dokupiti deo zemljišta, međutim taj proces pregovaranja sa vlasnicima parcela nije okončan.

picsart_10-22-12-56-35

Da li je i dalje u planu da izgradite sopstvenu, ili ćete sačekati izgradnju regionalne deponije?

– Najverovatnija strategija će biti da smeće odvozimo na kruševačku deponiju u Srnju, kada budemo imali dovoljnu mehanizaciju, odnosno kada nabavimo još jedan autosmećar. Naš Gornji Temnić se naslanja na grad Kruševac, to je blizu i ne bi nam drastično povećalo troškove, a rešilo bi pitanje postojeće deponije koju bismo ugasili. To, ipak, zavisi i od strategije grada Kruševca. U toku je izrada studije izvodljivosti za izgradnju regionalne deponije u Srnju, i mi smo imali neka merenja količine otpada za potrebe te studije.

Previranja oko vode

Kakva je situacija sa vodosnabdevanjem? Varvarin je deo planiranog sistema regionalnog sistema sa jezera Ćelije. Kada bi ta voda mogla da potekne?

– Što se regionalnog vodovoda tiče, imali smo nedavno pucanje magistralne cevi u Bošnjanu, to je sanirano, isprane su cevi do rezervoara u Varvarinu, ostala je trasa do Ćićevca. Ukoliko ne bude kvarova, to će se završiti tokom naredne nedelje i time će se stvoriti uslovi da se napune bazeni i voda pusti. Međutim, Varvarin ima svoje arterske bunare, imamo i mini fabriku za preradu vode i voda je izuzetnog kvaliteta. Potpuno je i hemijski i bakteriološki ispravna. Količina vode zadovoljava naše potrebe, ali regionalni vodovod je započet u vreme kada u Varvarinu nije bilo mini fabrike i kada voda iz bunara nije bila sasvim ispravna.

picsart_10-22-12-53-24

Da li je Opština pokrivena sekundarnom mrežom?

– Nije. Na primer, u Selu Varvarinu ostalo je da se izgradi još 3,5 kilometra vodovodne mreže da bi se pokrila cela mesna zajednica, Donji Katun je kompletno pokriven, za kompletnu pokrivenost Gornjeg Katuna nedostaje nešto više od kilometra mreže. Sa regionalnog vodovoda iz Kruševca pokrivena je MZ Maskare i oni će vodu dobiti kada se pusti regionalni sistem. Imamo glavni cevovod ka mesnoj zajednici Obrež i jedna trećina Obreža je pokrivena našim lokalnim vodovodom. Kompletnu sekundarnu mrežu ima Varoš Varvarin.

picsart_10-22-12-53-48

Šta su onda sledeći koraci u oblasti vodosnabdevanja?

– Mi treba da uložimo u sekundarnu vodovodnu mrežu i u spajanje mesne zajednice Bošnjane sa regionalnim sistemom, kako bi ova mesna zajednica mogla da dobije vodu. Bačina ima svoj lokalni vodovod, imaju bunare, pumpe i rezervoar, a cela mesna zajednica pokrivena je vodovodnom mrežom. Tu je potrebno izvršiti snimanje vodovodnih cevi, uraditi analizu vode koja nije rađena poslednje dve godine da bi mogle da se pokrenu pumpe. Područje Gornjeg Temnića nije uopšte pokriveno vodosnabdevanjem, u Gornjem Krčinu I Maloj Kruševici je nešto započeto, mesna zajednica je sama iskopala bunare, ali se tu ne uzorkuje voda i nemamo podatke o njenom kvalitetu. Postoji projekat da se mesne zajednice Zalogovac, Marenovo i Parcane koje se naslanjaju na Kruševac preko Vratara, Srnja i Padeža direktno povežu sa kruševačkim vodovodom. I to je rešivo u narednom periodu. U poslednje vreme imamo povećano interesovanje građana za priključenje na sistem vodosnabdevanja i zato što je voda u individualnim bunarima na području opštine Varvarin dosta zagađena. Na primer, u Obrežu i Gornjem Katunu voda nije ni za tehničku upotrebu.

Šta će biti sa vašom fabrikom vode nakon prelaska na regionalni sistem?

– To i jeste najveći problem, što ćemo našu fabriku vode morati da ugasimo. Najverovatnije nećemo odmah ni da izvršimo prelazak na regionalni vodovod dok se ne uverimo u to kako funkcioniše taj sistem, jer mi u Varvarinu nikada nismo imali prekid u snabdevanju duži od dvadesetak minuta, a sada ukoliko dođe do kvarova na regionalnom sistemu dok god se kvar ne otkloni, vodu neće imati ni Varvarin ni Ćićevac. Ostaju još uvek neregulisana i pitanja cene vode i održavanja regionalnog vodovoda.

Kanalizacija – za sada u Moravu

Opština Varvarin nema prečišćivače i sva otpadna voda se direktno uliva u Moravu. Trenutno postoje dva kolektora za njeno prikupljanje, a kako saznajemo od našeg sagovornika, Ministarstvo za zaštitu životne sredine obezbedilo je 6 miliona dinara za izradu projektne dokumentacije za ugradnju pet separatora: za Varoš Varvarin, Selo Varvarin, Gornji Katun, Obrež i Donji Katun. O stanju kanalizacione mreže Rakić kaže:

– Donji Katun ima glavni kolektor, Varoš Varvarin ima i sekundarnu mrežu, u Selu Varvarin krećemo sada. Oni su izradili projekat, dobili dozvolu, sklopljen je ugovor i naredne nedelje počinjemo prvi kilometar glavnog voda, a potom ćemo uraditi i sekundarnu mrežu. Vrednost radova je oko 8 miliona dinara. Kada se izgrade kolektori, možemo da konkurišemo za sredstva za nabavku separatora, a uporedo ćemo raditi i sekundarnu mrežu. Iz budžeta Opštine godišnje se do sada izdvajalo oko 10 miliona dinara za kanalizacionu mrežu. Prema Rakićevim rečima, plan je da se od naredne godine i za vodovodnu i za kanalizacionu mrežu izdvoji po 20 miliona dinara, čime bi moglo da se uradi bar dva kilometra kanalizacione mreže godišnje, a vodovodne i mnogo više.

– Očekujemo i sredstva iz drugih izvora, od ministarstava i donatora. I ukoliko uspemo da obezbedimo separatore, to je posao koji će trajati verovatno više od decenije da bismo imali potpuno zaokružen sistem prikupljanja i prečišćavanja otpadnih voda.

Za selektovanje otpada ima volje ali ne i sredstava

– Mi kao Komunalno preduzeće ne vršimo odvajanje otpada, ali imamo 134 žičana kontejnera za pet ambalažu. Trenutno nemamo presu, nemamo ni vozilo za prikupljanje tog otpada, ali ako nađemo način da obezbedimo manji kamion, rado bismo krenuli u taj posao.

Imamo prostor gde bismo mogli taj otpad da presujemo i skladištimo i to je naš plan za naredni period. Ukoliko ne obezbedimo druga sredstva, uradićemo to iz sopstvenih, samo će malo duže trajati. Tada bismo edukovali i građane da sami odvajaju otpad jer bi, kako se nadamo, u tom periodu već zaživelo i organizovano iznošenje smeća – kaže Dejan Rakić.

Rešavanje pitanja sanitarne deponije, organizovano prikupljanje otpada, smetlišta kraj vodotokova, nepotpuna vodovodna i kanalizaciona mreža, te izostanak prečišćavanja otpadnih voda ključni su problemi sa kojima se u oblasti komunalne infrastrukture i zaštite životne sredine suočava Opština Varvarin. O tome šta se trenutno radi na njihovom rešavanju I kakvi su planovi za budućnost, razgovarali smo sa Dejanom Rakićem, direktorom Javnog komunalnog preduzeća “Varvarin” Opština Varvarin broji oko 18.000 stanovnika, a Javno komunalno preduzeće “Varvarin” ima 840 korisnika vodovodne mreže, 595 korisnika gradske kanalizacione mreže i oko 3000 korisnika usluge organizovanog iznošenja smeća. Po rečima Dejana Rakića, na svim ovim brojkama se intenzivno…

Review Overview

Rejting korisnika Budite prvi !
x

Proveri i

“Raspeto Kosovo” – u slavu Bojićeve “Plave grobnice”   

Triptih “Raspeto Kosovo”, koji je ove godine održan po deveti put u okviru Vidovdanskih svečanosti,  otpočeo je otvaranjem izložbe pod ...

Nagrađeni najbolji učenici

Na tradicionalnoj svečanosti u okviru manifestacije „Vidovdan“ Grad Kruševac i Budžetski Fond za podsticanje razvoja mladih talenata, dodelili su 113 ...

Vidovdanski sajam sportova

Sportski savez Grada Kruševca organizovao je na Bagdali „Vidovdanski sajam sportova“, na kome je, prema rečima Bojana Obradovića, predsednika Sportskog ...

Izveštaj o finansiranju kampanje SNS-a pokazuje – Kruševljani donirali oko 11 miliona dinara, reagovala Levica

Izveštaj o finansiranju predsedničke kampanje koalicije okupljene oko Srpske napredne stranke, koji je objavila Agencija za borbu protiv korupcije, pokazuje ...

Na kioscima 646. broj GRAD-a

Tradicionalno na Slobodištu Predškolci otvorili Vidovdan 2017 Skupština usvojila rebalans budžeta Novac za investicije U centru Kruševca simulacija saobraćajne nezgode ...