Ženska strana istorije: Kruševačke bibliotekarke, čuvarke pisane reči

Postavljeno: 14.01.2023

Nakon oslobođenja Kruševca 1944. godine, započet je proces sakupljanja knjiga, koje su do tada bile skladištene na različitim mestima u gradu, da bi 1. oktobra 1947. godine bila formirana Gradska biblioteka

– Oni koji su tada radili u biblioteci radili su volonterski.Iz tog perioda nemamo dovoljno pisanih podataka.O organizovanoj bibliotečkoj delatnosti možemo da govorimo tek početkom pedesetih godina, kada počinje da se radi na stručnoj obradi knjiga, na sistemu klasifikacija i na kucanju kataloškihlistića – objašnjava direktorka Narodne biblioteke Kruševac, Snežana Nenezić.

Biblioteka se nekoliko puta selila, a u jednom periodu direktor je bio čuveni pisac Branislav L. Lazarević. Tada je formiran i književni klub Bagdala, koji je u prvo vreme bio pri Radničkom univerzitetu u Kruševcu:

– Nakon ovog, da tako kažem,uvodnog perioda,radile su koleginiceBojana Nikolić i Olga Stefanović, koje su započele sa bibliografskom obradom publikacija. Olga je nedavno preminula.

Nakon preseljenja u zgradu Doma sindikata, 1967. godine, stekli su se uslovi za bolju organizaciju. Društvo je više pažnje pridavalo knjizi, te se, uz povećanje broja knjiga i čitalaca, povećao broj zaposlenih. Bibliotekari i bibliotekarke radili su na popularizaciji knjige i čitanja među srednjoškolskom omladinom, ali i među fabričkim radnicima.

– U ovom periodu biblioteka je dobila i nove zaposlene, moje drage koleginice, koje su u penziji: NadežduŽivković, BorkuGavrilović i Slobodanku Ognjanović. Spomenula bih i koleginicu Bogdanku Despotović, koja je preminula. One su radile, ne samo na poslovima komunikacije sa korisnicima i izdavanju knjiga, već i na organizaciji stručnih bibliotečkih kataloga – navodi naša sagovornica.

Iako se smatra da je profesija bibliotekara pre svega ženska, podaci iz prošlosti govore drugačije. Nekada su viđeniji bili bibliotekari.

– Tokom osamdesetihpočinju da rade Mirjana Milivojević i Ljubica Petković.Ovde, vidite, imamo tri generacije bibliotekarki, one koje su radile posle Drugog svetskog rata, one krajem 60-ih i početkom 70-ih, kada je biblioteka dobila na korišćenje sadašnji prostor, iimamo bibliotekarke na početku novog milenijuma,kada imamo jednu potpunonovu dinamiku delatnosti.

Doživljaj biblioteke je subjektivan. Zavisi od očekivanja korisnika, ali i od pristupa bibliotekara. Biblioteka nudi nešto čega nema na drugim mestima, te je važno da u njoj vlada prijatna atmosfera.

Sve moje koleginice su radile na unapređenju bibliotečke delatnosti.Radile su narazvijanju čitalačkih navikakod naših korisnika.U doba kada nije bilo interneta inaprednih tehnologija, mnoge usluge suzavisile od obrazovanja bibliotekara.Sve koleginice su bile obrazovane, a mnogima je i dalje u pamćenju Mira Milivojević iz čitaonice i Nada Živković, koje supronalazile potrebne informacije za seminarske, maturske ili diplomske radove naših korisnika.

U biblioteci, koja predstavlja jednu nastavljačku delatnost, novozaposleni moraju da nastave tamo gde su njihovi prethodnici stali.

Moramo da budemo obrazovani, da znamo odlično da baratamo novim tehnologijama, da pratimo struku i njena dostignuća i da pokušamo na sve načine da našu lokalnu kulturnu baštinu sačuvamo za neke buduće generacije. Borimo se da naša delatnost uvek bude inovativna i kreativna – ističe ona.

Inače, naša sagovornica, direktorka ovdašnje Biblioteke, Snežana Nenezić, diplomirala je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu  u Beogradu. Nakon završene specijalizacije kod profesora Branka Kneževića, magistrirala je na Katedri za bibliotekarstvo i informatiku.

J.A.

Ostale vesti

back-to-top