Usluge staranja i nege društvo još uvek ne vrednuje dovoljno

To je jedan od zaključaka onlajn okruglog stola na kome je Udruženje žena “Peščanik” predstavilo je rezultate projekta „Poslovi staranja – Neplaćeni, a važni“. Ovaj projekat Peščanik je sprovodilo tokom proteklih osam meseci

Cilj projekta je bio da doprinese promeni javnih politika u vezi sa neplaćenim poslovima staranja koje, prema svim statistika, obavljaju žene, te da se poveća vidljivosti važnosti kućnih i poslova nege. Finansijski su ga podržali agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena UN Women u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost.

Tokom projekta Peščanik se, kako je kazala Snežana Jakovljević predsednica Udruženja, fokusirao na pomoć u kući kroz analizu usluge gerontodomaćica, kako bi se povećala svest zajednice, kako zvaničnika tako i običnih građana o tome da to što žene i muškarci obavljaju u kući ima određenu vrednost, ne samo na finansijskom već i na psihološkom nivou, odnosno da se odražava na međuljudske odnose i način funkcionisanja društva i države.

– Istraživanje UN Women je pokazalo da neplaćeni poslovi staranja čine 21 odsto nacionalnog bruto dohotka, od čega je 15 odsto neplaćeni rad žena, a oko šest odsto neplaćeni rad muškaraca – kazala je ona.
Danica Todorov i Višnja Bacanović, konsultantkinje i saradnice na projektu, inače ekspertkinje za ženska pitanja, predstavile su zaključke do kojih su došle tokom projekta.

– U Strategiji održivog razvoja Kruševca je konstatovano da se usluga pomoć u kući ne razvija potrebnom brzinom. Navedeno je da samo 1,9 odsto stanovništa starijeg od 65 godina koristi tu uslugu. Možda bi je više građana koristilo da je ona razvijenija. Lokalni akcioni plan za rodnu ravnopravnost ne prepoznaje raspodelu neplaćenih poslova staranja kao jedan od prioriteta te nema ni mera koje bi smanjivale postojeći jaz. Usluga pomoć u kući je skoro potpuno u rukama lokalne samouprave, mada i sam Zakon preporučuje da treba u taj posao uključiti što više aktera, davalaca usluge – navela je Danica Todorov.

Ona je napomenula da mnogi građani uopše ni ne znaju za uslugu gerontodomaćica kao i da su mnogi koji su za nju čuli informaciju dobili od prijatelja ili rođaka, a ne od institucija.

Pitanje, kako je ona kazala, i da li je, na primer, politika podsticaja zapošljavanja dovoljno usmerena na zadovoljavanje potreba građanki.

– Čini mi se da uslužne delatnosti u kojima su žene više zastupljene manje dobijaju podsticajna sredstva. Jedan od naših zaključaka je da treba podsticati preduzetničke zadruge koje bi pružale usluge staranja – napomenula je ona.

Glavni utisak istraživačice Višnje Baćanović je podatak do koga su došle, da je cena radnog sata gerontodomaćice 105 dinara dok je minimalna cenar radnog sata u Srbiji oko 180 dinara.

– To pokazuje kolika je potplaćenost tog posla koji obavljaju žene i to znači da mi kao društvo nismo spremni da plaćamo tu uslugu jer je ne vrednujemo – kazala je ona.

Tokom diskusije predstavnice ženskih nevaldinih organizacija iz više gradova ukazale su na to su pojmovi neplaćeni rad, poslovi staranja i brige o drugima ušli u upotrebu te da se o njima sve više govori.

– Kao što se govori o nasilju nad ženama kao društvenom problemu, tako i neplaćeni rad zahteva široku društvenu akciju – drugu fazu zagovaranja da neplaćeni rad bude ekonomski valorizovan, plaćen – kazala je predstavnica prijepoljskog Foruma žena Mileva Mališić.

Inače u okviru pomenutog projekta anketirani su korisnici usluge gerontodomaćica, dok je sa gerontodomaćicima urađena fokus grupa. Ideje projekta su preko društvenih mreža stigle do deset hiljada korisnika, tekstovi o ovoj temi se objavljuju na tri portala, a spotovi se emituju na dve lokalne televizije.

Spotove možete pogledati na sledećim linkovima:

https://www.youtube.com/watch?v=kwmQ470pBuQ

https://www.youtube.com/watch?v=YZ9lamCdbeI

J.B.