Umesto Službe transfuziologoje Bolnička banka krvi

Postavljeno: 07.08.2018

Krv će od dobrovoljnih davaoca ubuduće prikupljati pet ovlašćenih ustanova u Srbiji, a acije će nastaviti da se sprovode po gradovima i opštinama u skladu sa postojećim godišnjim planom. Službe transfuziologije pretvaraju se u bolničke banke krvi, koje će čuvati krvi i brinuti o optmalnoj primeni. Kruševačka Služba od 1. septembra postaje Bolnička banka krvi, a rad sa dobrovoljnim davaocima krvi od tada preuzima Zavod za transfuziju Niš.

To znači da će te ustanove biti zadužene za pripremu krvi i komponenata krvi odnosno promociju, planiranje, prikupljanje i testiranje, obradu, čuvanje i distribuciju krvi i komponenata krvi.

dr Lidija Stojanović, načelnica Službe transfuziologije

– U praksi to znači da će ubuduće akcije dobrovoljnog davanja krvi umesto naše Službe sprovoditi Zavod za transfuziju Niš od koga će se naša Bolnička banka krvi snabdevati. Akcije, koje su godišnjim planom predviđene, biće sprovođene u Kruševcu, mesto će odrediti pomenuti  Zavod koji će to raditi u saradnji sa Crvenim krstom. O eventualnim dodatnim akcijama davaoci će biti obaveštavani kao i do sada – kaže za krusevacgrad.rs načelnica Službe transfuziologije u kruševačkoj Bolnici, dr Lidija Stojanović.

Razlika je u tome što davaoci ubuduće neće moći krv da daju van akcija, dolazeći u ovu Službu. Dr Stojanović veruje da ih to neće sprečiti da se odazovu akcijama kao što su činili i do sada, uz napomenu da je Kruševac poznat po dobrovoljnom davalaštvu krvi.

Prema pomenutom Zakonu Služba transfuziologije od 1. septembra ove godine prerasta u Bolničku banku krvi.

– To znači da ćemo mi od tada raditi na čuvanju i izdavanju krvi i komponenata krvi za terapijsku primenu, pretransfuzijska ispitivanja, brinuti o optimalnoj primeni. Bolnička banka krvi nastavlja da radi i određena ispitivanja, kao što je i do sada činila Služba – objašnjava ona.

Načelnica Službe transfuziologije napominje da će ovdašnja Bolnička banka krvi u svakom momentu imati rezerve krvi za tri dana, da će uvek moći da zatraži dodatnu krv od Zavoda za  transfuziju Niš, ukoliko je neophodno, odnosno da sugrađani nemaju razlog za bojazan da krvi neće biti dovoljno.

– Naša Služba uvek mora da ima određene zalihe krvi, to se precizno planira, dopunjava, tako će ostati i nakon transformacije Službe. Poenta je da se dobro planira i koristi krv, da je broj uzetih jednica približan datim jedinicama. I do sada je bilo situacija u kojima službe transfuziologije iz bolnica šalju jedne drugima određenu krvnu grupu. Najbitnije je da pacijenti budu zbrinuti – ističe ona.

Ovdašnja Služba transfuziologije je u 2017. godini prikupila 4.178 jedinica krvi, a izdala 4.077 jedinica. Godinu dana ranije prikupila je 3.907, a izdala 3.321. U Službi rade tri lekara, petnest medicinskih tehničara i lice koje pere laboratorijsko posuđe.

Inače, Zakon je predvideo da Bolničke banke krvi svoje godišnje potrebe za krvlju i komponentama krvi moraju da dostave ovlašćenim transfuzijskim ustanovama od kojih se snabdevaju najkasnije do 15. oktobra tekuće godine za narednu godinu.

– Na osnovu izveštaja ovlašćenih transfuzijskih ustanova o potrebama bolničkih banaka Institut za transfuziju krvi Srbije donosi Godišnji plan potreba za krvlju i komponentama krvi u Srbiji, najkasnije do 15. novembra tekuće godine za narednu godinu. Na osnovu tog plana pomenuti Institut, u saradnji sa drugim ovlašćenim transfuzijskim ustanovama i Crvenim krstom Srbije donosi Godišnji plan akcija davanja krvi najkasnije do 15. decembra tekuće godine – predviđa Zakon.

Krv će, i po novom Zakonu, kao i do sada moći da da svako ko je zdrav, ima od 18 do 65 godina , više od 50 kilograma, muškarci na tri, a žene na četiri meseca. Institut za transfuziju krvi Srbije će najkasnije za dve godine morati da organizuje vođenje jedinstvenog registra davalaca,  a krv davalaca će se i po novom Zakonu testirati na HIV, hepatitis B i C, i sifilis.

J.B.

Ujednačeno lečenje za sve pacijente

Nadležni navode da bi  novi sistem rada transfuzije trebalo da obezbedi jedinstven način testiranja i obrađivanja krvi u ovlašćenim centrima, čime bi se postigao ujednačen  način lečenja pacijenata u celoj Srbiji. Istovremeno bi se obezbedilo bolje upravljanje rezervama krvi i stabilnije snabdevanje zdravstvenih ustanova.

Ostale vesti

back-to-top