U vremenu starog Kruševca: Autobuski saobraćaj u Kruševcu

Prvi autobusi u kruševačkom kraju pojavili su se već dvadesetih godina 20. veka, samo nekoliko godina nakon Prvog svetskog rata. Bili su primitivni u odnosu na današnje – drvene karoserije, 15–25 sedišta – i u vlasništvu imućnih pojedinaca

Da bi zadržali putnike, prevoznici su ih često častili kafom, jer su linije bile malobrojne, a konkurencija velika.

U međuratnom periodu u Kruševcu deluje čitav niz malih privatnih prevoznika, od kojih su najpoznatiji:
„Stoiljković–Denić“ – jedno od prvih preduzeća, beleženo već početkom 1930-ih.
„Šagun“ Dragutina Petrovića – redovna linija Kruševac–Aleksandrovac, polasci dva puta dnevno.
„Jastrebac“ Josifa Jankovića – autobuski prevoz do Ribarske Banje i kasnije do Aleksandrovca.
„Papaček“ – prevoz na relaciji Kruševac–Brus, koji već tridesetih ima dva polaska dnevno.
„Kod čika Pere i čika Sime“ – linija Kruševac–Kragujevac preko Varvarina i Jagodine.
„Saobraćaj-Autobus-Saobraćaj“ – 1932. uvodi dugu liniju Kruševac–Niš preko Stalaća i Aleksinca.

Iako su linije postojale, putevi su bili loši, a nesreće česte – u novinama se pominju prevrtanja, povrede i teški uslovi putovanja.

Posle oslobođenja 1946. godine osniva se Saobraćajni centar u Kruševcu, sa svega četiri linije: za Aleksandrovac, Brus, Ribarsku Banju i Ražanj. Ubrzo potom u grad dolazi državna „Lasta“, koja preuzima putnički saobraćaj.

Godine 1949. „Lasta“ i „Munja“ (gradsko transportno preduzeće za teretni prevoz) spajaju se u zajedničko preduzeće pod imenom „Munja“, koje održava redovne linije ka Ražnju, Brusu, Vrnjačkoj i Ribarskoj Banji, kao i veze ka Aleksandrovcu i Kragujevcu.

Od 1. juna 1953. „Munja“ prestaje da postoji, a rađa se Autobusko preduzeće „Kruševac“. Iako je počelo sa tek osam autobusa i velikim finansijskim problemima, preduzeće postepeno raste, nabavlja nova vozila i otvara nove linije. Autobuska stanica nalazila se kod tadašnje kafane „Solun“.

Kod ove fotografije, nastale ranih ’60-tih godina, najinteresantnija je gotovo filmska scena koju je autor uhvatio… Dve lepe devojke, koje zajedno drže buket cveća, očito iščekuju da stigne autobus i, po njihovom utrnulom raspoloženju bi se dalo primetiti, u njemu važan gost, dok muška ekipa u vratima poslovnice „Autotransporta“ (koji je bio preteča „Jugoprevoza“) uz neizbežnog „slučajno tu zadešenog“ poštara „šacuje“.

Godine 1959. preduzeće dobija novo ime – „Autotransport“ – i počinje brži razvoj: uvodi se gradska linija, više polazaka ka Stalaću zbog vozova, kao i nove rute ka Majdevu, Velikoj Drenovi, Varvarinu, Brzeću, Jastrepcu i drugim mestima.

Kruševac dobija modernu autobusku stanicu 1967. godine, u Jug Bogdanovoj ulici. Ovaj objekat obeležava početak nove ere — sad već veliki flotni sistem, sa modernim servisom (1969), sve više linija i stalnim širenjem.

Do kraja šezdesetih „Autoprevoz“ (kako se u međuvremenu zvao) ima više od 60 autobusa, a gradske linije postaju svakodnevno sredstvo prevoza.

Tokom sedamdesetih i osamdesetih preduzeće se razvija u kompleksnu organizaciju pod okriljem „Jugoprevoza“, sa više OOUR-a, sopstvenim servisima, restoranima, pa čak i turističkim sektorom. Sredinom osamdesetih ima skoro 1000 zaposlenih.

U decembru 1989. postaje Društveno preduzeće „Jugoprevoz“ Kruševac, a od 1991. deoničarsko društvo. Godine 2005. godine firma je privatizovana kada su je kupili radnici i akcionari.

Korišćena literatura:
Milorad Sijić, Kruševac u vremenu monarhije,
Milorad Sijić, Privreda i vanprivreda Kruševca 1944-2014.
Fotografija: iz fonda Istorijskog arhiva Kruševac

Već duže od decenije stranica na društvenim mrežama pod nazivom „U vremenu starog Kruševca“ svakodnevno i dosledno donosi sugrađanima fotografije, razglednice i druge materijalne artefakte kojima čuva i širi našu vrlo bogatu istorijsku zaostavštinu

Međunarodni dan sećanja na stradale Rome u Drugom svetskom ratu