U susret Vidovdanu feljton o Lazaru, Kruševcu, Kosovu: Kneginja Milica, braniteljka porodice, zemlje i naroda

Postavljeno: 19.06.2022

U susret Danu Kruševca, Vidovdanu, za vas smo pripremili serijal tekstova o Hrebeljanovićima i Lazarevićima, o Kruševcu, Kosovskom boju, o spomeniku koji nas seća na slavna vremena te o legendama koje su prisutne na našem prostoru. Pred vama je priča o kneginji Milici, potomku svetorodne dinastije Nemanjića, ženi suverenog vladara, regentkinji i monahinji.

Kneginja Milica rođena je 1335. godine, po predanju, u srpskoj srednjovekovnoj tvrđavi na Hisaru (Prokuplje). Njen otac Vratko, ugledni vojskovođa cara Dušana, potomak je Vukana, Nemanjinog prvorođenog sina. Prema rodoslovu, Milica je pripadala svetorodnoj nemanjićkoj dinastiji. Narodno stvaralaštvo predstavlja je kao ćerku starog Jug-Bogdana, sestru devet Jugovića i svastiku Banović Strahinje.

Foto: kultura.rs

Milica je često boravila na dvoru svog rođaka, cara Dušana, gde je upoznala Lazara, sa kojim se venčala 1353. godine. Imali su osmoro dece: Maru, Draganu, Jelenu, Teodoru, Stefana, Oliveru, Vuka i Dobrivoja. Retko je napuštala Kruševac, a svog supruga čekala je ispred kapije prestonice posle svake bitke.

U Kosovskoj bici, srpski narod izgubio je kneza i veliki deo vojske, a zemljom su zavladali jad i beda. Srbiju su zadesila nemirna i teška vremena. Bila je opkoljena neprijateljima, bez mogućnosti da se brani. Upravljanje državom, do 1393. godine, preuzela je Milica, kada je vlast predala sinu Stefanu. Uprkos zamonašenju, u funkciji savladarke ostala je aktivna do svoje smrti 1405. godine.

Zauzevši mesto svog muža, uzela je ulogu vladara, zaštitnika porodice i naroda. Zbog svoje hrabrosti i mudrosti, opisana je kao „mužastvena” žena, što je bila najveća pohvala za ženu tog vremena. Narodno predanje je prikazuje kao požrtvovanu sestru i ćerku, odanu suprugu i brižnu majku.

Foto: eparhijakrusevacka.com

U periodu nakon bitke, Milica je morala da odbrani pravo svoje dece na nasleđe, nakon čeka joj je ugled puno porastao. Primarni zadatak bio je da se sačuva podrška vlastele. Najveća opasnost pretila je od Vuka Brankovića, koji je sa njenom ćerkom Marom imao sinove Grgura i Đurađa. Vuk je očekivao da i sam ima udela ili da njegov sin Grgur, koji je bio punoletan i stariji od Stefana, polaže pravo na nasleđe svog dede po majci. Vodeći se tim pravom, deo vlastele stao je na stranu Brankovića. U raspletu ovog sukoba, ključne uloge imali su crkva i turski sultan Bajazit.

Uz pomoć patrijarha Spiridona, kneginja Milica je uspela da okupi državni sabor na kome je doneta odluka da Stefan 1390. godine otputuje u Malu Aziju, na dvor Bajazitu. Jedini način za opstanak bila je ponuda sultanu da se stupi u vazalni odnos. Bajazitova ponuda za mir nosila je sa sobom uslov da mu kneginja pošalje svoju najmlađu kćer. Kako bi se Srbija zaštitila od daljeg stradanja, Olivera odlazi u turski harem. Svojom žrtvom uspela je da, na neko vreme, delimično sačuva zemlju od turskih pustošenja. Milica je pristala da pusti tursku vojsku u južne srpske gradove i plaća sultanu godišnji danak, a Stefan i Vuk su morali da odlaze na turski dvor i sa srpskom vojskom učestvuju u ratovima koje je Bajazit vodio protiv svojih neprijatelja.

Foto: eparhijakrusevacka.com

U sukobu Milice i Vuka Brankovića, crkva je stala na stranu Lazarevih sinova. Veliki uticaj je imala i kanonizacija kneza Lazara, nakon koje su njegovi sinovi, Stefan i Vuk, osnažili svoje pravo na presto. Miličina uloga bila je ključna u borbi za pravo na nasledstvo očeve države i priznavanje Stefana za legitimnog naslednika i vladara.

Naša srednjovekovna istorija, ne pamti da je neka žena zvanično bila na prestolu, a koja je pritom bila i monahinja. U teškim trenucima, uz nju se nalazila Jefimija, žena despota Uglješe Mrnjavčevića, koja je takođe bila zamonašena udovica. Zajedno su, uz Bajazitovu dozvolu, prenele mošti Svete Petke iz Bugarske u Srbiju.

Nakon Stefanovog preuzimanja vlasti, primila je monaški postrig u crkvi Presvete Bogorodice u Ljubostinji i dobila ime Jevgenija. Po završetku zidanja manastira, nastanila se u njemu zajedno sa monahinjom Jefimijom. Zastupajući svoje sinove, nastavila je da aktivno učestvuje u političkom životu Srbije.

Foto: eparhijakrusevacka.com

Veliku shimu i ime prepodobne Jefrosinije primila je 25. septembra, a upokojila se 11. novembra 1405. godine. Poslednje trenutke provela je u svojoj zadužbini Ljubostinji, gde je i sahranjena.

Jovana Aksentijević


O Ljubostinji

Na levoj obali Ljubostinjske reke, nedaleko od njenog ušća u Zapadnu Moravu, kneginja Milica izgradila je svoju zadužbinu, manastir Ljubostinju. Po predanju, podignut je na mestu gde su se Lazar i Milica prvi put videli. Pretpostavlja se da je izgradnja započeta između 1385. i 1387. godine, a da je glavni graditelj bio Rade Borović, poznatiji kao Rade Neimar, koji je uklesao svoj potpis na pragu ulaza iz priprate u naos.

Ostale vesti

Komentari

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

back-to-top