Do 10. aprila firme su u obavezi da podnesu poreske prijave i plate porez na premije neživotnih osiguranja za mart, kao i da poreski dužnici iz člana 10. Zakona o PDV podnesu prijave za porez na dodatu vrednost (PDV) i plate PDV za mart.

Rok za najveći broj obaveza ističe 15. aprila, do kada je neophodno platiti akontaciju poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti za mart, podneti poreske prijave za utvrđivanje poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje samooporezivanjem na prihode od samostalne delatnosti, platiti razliku poreza na prihod od samostalne delatnosti po konačnom obračunu za 2023. godinu, platiti porez na prihod od pružanja ugostiteljskih usluga za prvi kvartal ove godine, kao i doprinose za sveštenike i verske službenike, domaće državljane zaposlene u inostranstvu i inostrane penzionere za mart.

Do istog datuma, firme su obavezne da podnesu poreske prijave o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva, kao i da plate doprinose za obavezno socijalno osiguranje za mart, da podnesu prijave za PDV za mart, kao i za PDV za prvo tromesečje, te da plate ovaj porez.

15. april je i rok za podnošenje obrasca PID PDV 1 za mart mesec, ako je u tom mesecu ispunjen jedan od kriterijuma za sticanje statusa obveznika PDV koji pretežno obavlja promet dobara u inostranstvu, te obrasca PID PDV 1 za prvo tromesečje ako je u tom periodu ispunjen jedan od kriterijuma za sticanje statusa obveznika PDV koji pretežno obavlja promet dobara u inostranstvu.

Do 15. aprila je neophodno platiti akontaciju poreza na dobit pravnih lica za mart, zatim akcizu za drugu polovinu marta, podneti poresku prijavu za obračun akcize za mart, kao i prijavu o obračunu akcize na struju za krajnju potrošnju za mart i platiti tu akcizu.
Rok za plaćanje akcize za prvu polovinu aprila je 30. april.

O. M.

Članak Poreska uprava objavila: Kalendar poreskih obaveza za april se pojavljuje prvo na KruševacGrad.

Članak Skupština Grada sutra o izvršenju budžeta, porezu na imovinu, kreditu za Toplanu… se pojavljuje prvo na KruševacGrad.

Nove fiskalne kase deo su procesa uvođenja e-fiskalizacije u Srbiji. Direktnim povezivanjem kase sa Poreskom upravom, račun koji se otkuca na kasi automatski je vidljiv i poreznicima.

Stari uređaji se mogu koristiti do kraja aprila, a obavezu da od 1. maja pređu na novu fiskalizaciju imaju svi koji posluju sa fizičkim licima. Više od 80 odsto njih ima jedan objekat i jednu fiskalnu kasu.

Kase po novom sistemu, moraće da imaju realni sektor, finansijski sektor, usluge, proizvodnja… Na listi će biti gotovo svi i trgovci, banke, osiguravajuća društva, kladionice i kockarnice, frizeri, kozmetičari, i noćni klubovi i splavovi, trgovci nekretninama, građevinske firme i izvođači, kao i privatni lekari i različite agencije.

Jedini koji će biti izuzeti iz reforme sistema su taksisti i advokati.

Novi uređaji će morati da imaju softver i procesor akreditovan od strane Poreske uprave, a takođe će i svaki uređaj morati da ima bezbednosni element.

Država ovim planom želi da pospeši procenat izdavanja računa i suzbije sivu ekonomiju. Takođe, Vlada je usvojila i uredbu o subvencijama za privrednike za prelazak na e-fiskalizaciju. Do sada je više od 50 hiljada privrednika već uzelo subvenciju od 100 evra po prodajnom mestu i 100 po fiskalnom uređaju. Procenjuje se da još toliko njih na to ima pravo.

Procedura za prelazak na e-fiskalizaciju i ostvarivanje subvencija, tvrde u Poreskoj upravi je jednostavna i počinje prijavljivanjem na servis za poreske obveznike (eFiskalizacija) na portalu ePorezi

U Poreskoj upravi navode i da se subvencije isplaćuju brzo, u roku od nedelju dana od prijave.

N.B.

Članak Poslovne vesti: Počela upotreba novih fiskalnih kasa, do kraja januara prijavljivanje za subvencije se pojavljuje prvo na KruševacGrad.

Podsećamo, prema Zakonu o porezima na imovinu, ovaj porez plaća se tromesečno – u februaru, maju, avgustu i novembru, i to u roku od 45 dana od početka tromesečja.

Obveznici poreza na imovinu su građani, preduzetnici i preduzeća, a prikupljaju ga lokalne samouprave.

Redovnim i blagovremenim izmirivanjem poreza, obveznici izbegavaju obračun i naplatu zakonom propisane kamate zbog kašnjenja u plaćanju, kao i pokretanje prekršajnog postupka.

D.M.

Članak Danas ističe rok za treću ratu poreza na imovinu se pojavljuje prvo na KruševacGrad.

Podaci pokazuju da su više zarade od Kruševljana u februaru imali stanovnici 15 beogradskih opština, 25 opština i gradova iz Vojvodine  te 28 njih iz ostalog dela Srbije. To znači je Kruševac bio na 69. mestu na listi skoro 170 gradova i opština u Srbiji. 

Kruševljani su u tom mesecu imali najviše plate u Rasinskom okrugu. U našem Okrugu su potom, prema visini prosečne plate, bili stanovnici Ćićevca sa 49.258 dinara, potom Trstenika gde je prosek bio 47.351 te Brusa gde je iznosio 47.291 dinar. U Aleksandrovcu je prosečna neto plata bila 47.096 dinara, a u Varvarinu 45.103 dinara. 

Prosečna plata je na području Rasinskog okruga iznosila 50.804 dinara. To je naš Okrug svrstalo među okruge sa najnižim prosekom jer su manje iznose u februaru, prema statistici, primali samo građani u Pčinjskom, Jablaničkom i Raškom okrugu. 

Statistika pokazuje da je rast neto zarade u periodu januar – februar ove, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio 6,2 odsto nominalno i 5 odsto realno. U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna neto zarada za februar ove godine nominalno je veća za 7,1 odsto, odnosno realno za 5,8 odsto. 

Medijalna neto zarada je za februar iznosila je 47. 682 dinara, što znači da je polovina zaposlenih ostvarila zaradu do tog iznosa.

J.B. 

Članak Statistički podaci: Prosečna plata u Kruševcu oko 53 hiljade dinara se pojavljuje prvo na KruševacGrad.

Prva rata, inače, regularno dospeva 15. februara, ali s obzirom na to da su 15. i 16. februar neradni dani zbog obeležavanja Dana državnosti Republike Srbije, dospeće prvog kvartala poreza na imovinu za 2021. godinu pomera se na prvi sledeći radni dan.

Prva rata poreza na imovinu plaća se u visini zadnjeg kvartala prema prošlogodišnjem rešenju. Ukoliko se ne uplati na vreme, obračunava se kamata prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

– Korisnici uplaćuju porez po prošlogodišnjem rešenju sve dok ne dobiju novo rešenje i njima se ne zaračunavaju nikakve kamate ako plaćaju po starom rešenju – kaže načelnica Odeljenja za utvrđivanje, kontrolu i naplatu javnih prihoda Gradske uprave Kruševac, Slavica Nastić.

Onog mometa kada korisnici dobiju novo rešenje dužni su da uplate razliku.

– Ukoliko je po novom rešenju iznos poreza viši plaća se razlika, a ako je novo rešenje manje u odnosu na staro onda će korisnici imati pretplatu na računu tako da će umanjiti iznos za neki sledeći kvartal – objašnjava ona.

Inače, porez na imovinu se plaća u četiri rate – prva do 15. februara, druga do 15. maja, treća do 15. avgusta, a poslednja do 15. novembra.

Obveznici poreza na imovinu su građani, preduzetnici i preduzeća, a prikupljaju ga lokalne samouprave.

D.M.

Članak Sreda, 17. februar – krajnji rok za uplatu prve rate poreza na imovinu se pojavljuje prvo na KruševacGrad.

Prva tri grada po broju milionera su Beograd, Novi Sad i Niš, a među srpskim milionerima je i 225 Kruševljana. Najčešća prijavljivana zanimanja “milionera” su menadžer, direktor i inženjer, dok su 88 odsto prijavljenih muškarci.

Najviše “milionera” je u Novom Beogradu – 4.969, a najmanje u Vranju – 102. Prijavljeni prihodi za prvih sto podnosilaca poreskih prijava sa najvećim iskazanim prihodima kreću se od oko 61 milion dinara do oko 749 miliona dinara, saopštila je Poreska uprava, a prenosi portal BIZlife

Od 100 najvećih prijavljenih prihoda 68 odsto su obveznici iz Beograda i to 85 domaćih državljana i 15 stranaca. Najčešća prijavljivana zanimanja “milionera” su menadžer, direktor i inženjer, dok su 88 odsto prijavljenih muškarci.

Posle Novog Beograda, u glavnom gradu najviše milionera je prijavljeno u centru Beograda i to 4.869, a najmanje prijava je u Zemunu – 1.522. Sledi Novi Sad sa 2.993 milionera, a prvi sledeći grad u Srbiji sa najviše građana koji su se prijavili za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak je Niš – 884.

Posle Niša najviše milionera imaju Kragujevac – 633, Pančevo – 417, Zrenjanin – 395, Subotica – 356, Čačak – 342, Užice – 305, Sremska Mitrovica – 268, Kruševac – 225, Jagodina – 204, Zaječar – 215 i Leskovac – 179.

Poreska uprava podeća da su obavezu prijavljivanja godišnjeg poreza na dohodak imali građani koji su u 2019. godini ostvarili dohodak veći od 2.729.304 dinara, odnosno veći od trostruke prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Srbiji u toj godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.

Izvor: BIZlife
Foto: pixabay

Članak U Srbiji 28 hiljada milionera, u Kruševcu 225 se pojavljuje prvo na KruševacGrad.

Prema saopštenju Vlade, cilj ovih mera je takođe ublažavanje ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19, a omenute mere počeće da se sprovode odmah, tako da će prvih 155 evra biti uplaćeno na poseban kovid račun poslodavaca do 10. avgusta, dok će druga isplata biti u septembru. Reč je o približno milion i pedeset hiljada zaposlenih u 235.000 privrednih subjekata.

Svi kojima su isplaćena direktna davanja u julu, a spadaju u grupu mikro, malih i srednjih preduzeća, biće automatski prijavljeni za isplatu direktnih davanja.

Preduzeća koja su osnovana između16. marta i 20. jula, treba da se prijave za korišćenje mera, s obzirom na to da nisu imali pravo na prvi paket pomoći. Njima će jednokratno biti ispaćena direktna davanja u septembru u visini od 120 odsto minimalne zarade po zaposlenom. Sve što je potrebno jeste da do 15. septembra podnesu PPP – PD obrazac na kome će kao datum dospeća poreza i doprinosa staviti 5. januar 2021. godine.

Što se tiče novih privrednih subjekata koji su registrovani kao preduzetnici, koji u skladu sa odgovarajućim poreskim propisima ne podnose PPP-PD obrazac, njima će direktna davanja biti isplaćena jednokratno u septembru bez ikakvog dodatnog angažovanja.

Kada je reč o uslovima za korišćenje mera, poslodavci imaju obavezu da ne smanjuju broj zaposlenih za više od 10 odsto u periodu od tri meseca od isplate poslednjeg direktnog davanja, dakle najkasnije do kraja godine.

Ukoliko privredni subjekti ne žele da koriste ova sredstva, odnosno nisu u mogućnosti da ispune obaveze koje proizilaze po osnovu ovih davanja, ne moraju ih trošiti i ona će na kraju ovog ciklusa mera biti sa namenskog računa vraćena u budžet države.

Kada je reč o velikim pravnim licima, koja su tako razvrstana po finansijskim izveštajima za 2018. godinu, njima će biti isplaćena direktna davanja ukoliko do 15. avgusta dostave spisak lica za koja se ostvaruje pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava za jun i jul. Na njih se primenjuju ista pravila kao i do sada – dobiće 50 odsto minimalne zarade po zaposlenom koji je imao prekid rada od najmanje 15 radnih dana u junu i julu.

Isplata će se izvršiti na već otvoreni kovid račun i direktna davanja se mogu koristiti isključivo za isplate zarada i naknade zarada zaposlenima. Za novoosnovane privredne subjekte koji žele da koriste mere pomoći biće otvoreni posebni namenski računi.

Prreduzeća su u obavezi da primljena sredstva iskoriste najkasnije do 31. oktobra ove godine, a nakon isteka ovog roka, namenski računi biće ugašeni, a neutrošena sredstva vraćena u budžet.

Članak Drugi paket ekonomskih mera – dva puta po 60 odsto minimalca i odlaganje poreza i doprinosa za jedan mesec do 5. januara se pojavljuje prvo na KruševacGrad.

Obveznici poreza na imovinu su građani, preduzetnici i preduzeća, a prikupljaju ga lokalne samouprave. Porez na imovinu se plaća u četiri rate – prva do 15. februara, druga do 15. maja, treća do 15. avgusta, a poslednja do 15. novembra.

Članak Platite porez, da ne plaćate kazne! se pojavljuje prvo na KruševacGrad.

Direktor Centra za motorna vozila AMSS-a Milan Božić smatra da bi ovakvo rešenje bilo mnogo bolje od postojećeg.

– Sada imate prilično nepravedan sistem, da vozila sa istom zapreminom plaćaju isti porez. Naoko to izgleda dobro, ali nije. U najvišoj kategoriji, gde su vozila koja imaju više od 3.000 kubika, najjeftiniji automobil u katalogu je 600.000 a dinara, a najskuplji 62 miliona dinara. Taj prvi platiće porez oko 2.000 evra, a sam taj auto, koji je starije proizvodnje, ne vredi ni približno toliko – ističe Božić u izjavi za Tanjug.

On objašnjava da se u slučaju kada se procenjuje po katalogu, odnosno po kriterijumu vrednosti vozila na tržištu, odnos tržišne i kataloške cene vozila stalno prati, te postoji analiza cena u katalogu i onoga što je realno. On ne isključuje da će i u tom slučaju biti nezadovoljnih vlasnika, odnosno korisnika kataloga.

– Na primer, ako plaćate porez, reći ćete da je cena previsoka, da treba da bude mnogo manja, a ako isti čovek sutradan ima štetu i treba da je naplati u osiguravajućoj kući, reći će da je cena mnogo niska. Dakle, sve dok se i jedni i drugi bune, mi znamo da smo sa kataloškom cenom tu negde. Ako se samo jedni bune, onda ne valja. Pratimo tu cenu, ima određenih odstupanja naravno, ne postoji na svetu savršen katalog – kazao je on.

U katalogu AMSS-a cene su prosečne, pa se može pojaviti automobil koji je prešao tri puta više ili tri puta manje kilometara od onoga što je normirano, odnosno da može biti i šest puta veća razlika u kilometraži, a mogu postojati i oštećenja.

Božić navodi primer „fijat punta 1.3 turbodizel multidžet”, proizvedenog 2008. godine. Putem veb-aplikacije, na koju se oslanja i Poreska uprava prilikom procene vozila kod kupoprodajnih ugovora, procenjuje njegovu vrednost na 334.872 dinara, dok, za to vozilo, cena u oglasima, zavisno od stanja i opreme, varira od 2.200 do 4.000 evra.

Dva puta godišnje, 1. januara i 1. jula izlazi štampano izdanje Kataloga AMSS, međutim, u poslednjih nekoliko godina postoji veb-aplikacija, koju koristi Poreska uprava i koja se ažurira praktično na dnevnom nivou, te se sve što je aktuelno ubacuje kako bi Poreska uprava „imala komfor u radu i vrlo precizne podatke, kaže on i dodaje da se u katalogu koriste cene koje se dobiju od domaćih uvoznika.

U katalogu AMSS nalazi se više od 80.000 tipova i modela automobila, u odnosu na, recimo, nemački „Švake” katalog, koji je najprodavaniji u Evropi, a ima dvadesetak hiljada tipova vozila.

Članak Vrednost vozila kao osnovica za porez se pojavljuje prvo na KruševacGrad.