Sveti apostol i jevanđelist Matej

Apostol Matej (starojevr. Matitjahu, dar Jahvea, odgovara srpskom imenu Božidar) jedan je od dvanaestorice apostola. Pre krštenja zvao se Levije

Bio je Jevrejin, u službi Rimljana kao carinik u Kapernaumu. U tom vremenu carinik je bio ono što je danas poreznik. Porez je naplaćivao u zakupljenoj oblasti, pa se carinik (mitar) starao da skupi što više poreza ne bi li i njemu što više ostalo. Otuda Birviš govori o ljudima koji su ubirali dažbine, (Mt 9,10).

Po Svetom pismu kada ga je Isus Hristos pozvao da mu bude učenik (apostol) ostavio je sve i pošao za Njim, primivši Svetog Duha Matej je propovedao Jevanđelje u Partiji, Midiji i Etiopiji. U Etiopiji ga je pogubio knez čiju je ženi i sina krstio, no pokajavši se posle vađenja olovnog kovčega sa telom apostola Mateja iz mora, knez se i sam krstio i primio ime Mateja. Po smrti episkopa Platona, koga je apostol Matej postavio, Mateja se (posle sna u kome mu se javio apostol Matej) primio za novog episkopa u Etiopiji.

Prema predanju, Sv. apostol Matej je napisao (redosledom u Svetom pismu Novoga zaveta) prvo jevanđelje, Sveto jevanđelje po Mateju, te se naziva i jevanđelist Matej.

Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog jevanđelistu i apostola Mateja 16. novembra (po Julijanskom kalendaru), odnosno, 29. novembra po Gregorijanskom kalendaru.

Sveti apostol i jevanđelist Matej Beše Matej, sin Alfejev, najpre carinik (tj. zakupac i skupljač poreza, mitar), i kao takvoga vide ga Gospod u Kapernaumu i pozva: hajde za mnom. I ustavši otide za njim (Mat. 9, 9). Potom Matej priredi doček Gospodu u svojoj kući i tu dade povod, da Gospod iskaže nekolike velike istine o svome dolasku na zemlju. Po prijemu Sv. Duha Sv.Matej propovedaše Jevanđelje u Partiji, Midiji i Etiopiji, zemlji crnačkoj. U Etiopiji postavi za episkopa nekoga Platona, sledbenika svoga, a on se povuče u molitvenu samoću u goru, gde mu se Gospod javi. Krsti ženu i sina kneza te zemlje, zbog čega se knez veoma rasrdi, i posla jednu stražu da dovede Mateja k njemu na sud. Vojnici odoše i vratiše se knezu govoreći, da čuše glas Matejev ali ga nikako ne mogoše očima videti. Tada knez posla drugu stražu. Kada se i ova straža približi apostolu, ovoga oblista svetlost nebeska, tako silna, da vojnici ne mogoše u njega gledati, no ispunjeni strahom baciše oružje i vratiše se. Tada knez sam pođe. Približivši se sv. Mateju, zasija od ovoga takav blesak, da knez oslepi. No apostol sveti beše milostiva srca: on se pomoli Bogu, i knez progleda, – nažalost, progleda samo telesnim očima ali ne i duhovnim. On uhvati Sv. Mateja i stavi ga na ljute muke. U dva maha ložaše veliki oganj na prsima njegovim. No sila Gospodnja sačuva ga živa i nepovređena. Tada se apostol pomoli Bogu i predade duh svoj Bogu. Knez naredi te i telo mučenikovo položiše u olovni sanduk i baciše u more. Svetitelj se javi episkopu Platonu i reče mu o svome telu i sanduku, gde se nalazi. Episkop ode i iznese sanduk sa telom Matejevim. Videvši ovo novo čudo knez se krsti i primi ime Mateja. Zatim ostavi knez svu sujetu svetsku i primi čin prezviterski, i bogougodno posluži crkvi. Kada umre Platon, javi se ovome Mateju apostol Matej i usavetova ga da se primi episkopstva. I tako on se primi episkopstva i bi pastir dobri mnoge godine, dok ga Gospod ne pozva u carstvo Svoje besmrtno. Sv. Matej apostol napisao je Jevanđelje na jevrejskom jeziku, koje je ubrzo prevedeno na grčki, i na grčkom do nas došlo, dok se ono na jevrejskom izgubilo. Za ovoga Jevanđelista kaže se, da nikada nije jeo meso, nego se hranio povrćem i voćem.

U vremenu starog Kruševca: Vozić i dečije igralište u Pionirskom parku