+381 64 812 51 81
Naslovna » Društvo » Srećan Božić

Srećan Božić

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici, danas slave najradosniji hrišćanski praznik, rođenje Hristovo – Božić

O Božiću ljudi se, umesto uobičajenog pozdrava, pozdravljaju sa „Hristos se rodi“ i „Vaistinu se rodi“.

Ni jedan praznik nema više narodnih običaja nego Božić, koji se održavaju i dan danas. Najčešći običaji su: polaganje badnjaka, zastiranje domova slamom, kvocanje i pijukanje, mešenje česnice, pečenje pečenice, položajnik, a ima i mnogih drugih verovanja, gatanja, izreka i poslovica.

Misli se da je kod starih, mnogobožačkih Srba, postojao neki bog Badnja, čiji je kip bio deljan od drveta. Primivši hrišćanstvo, u oči dana kada se novi Bog rodio, Srbi su svog starog Badnju bacili u vatru, a pošto im je on bio vrlo drag, taj običaj ponavljaju na svako Badnje veče, a badnja na jednom kraju namažu medom, koji deca ližu, da bi time pokazali kako im je badnjak sladak i drag.

Crkva je badnjaku dala novi smisao: grejući se oko badnjaka, ukućani se zagrevaju ljubavlju, iskrenošću i slogom, a svetlošću njegovom razgone mrak neznanja i praznoverja, i ozaruju se i obasipaju radošću i miljem, zdravljem i obiljem.

Ranije, dok su ljudi više živeli na selu, a ponegde i danas, na Badnji dan, pre nego što se sunce rodi, jedan od ukućana ode u zabran (šumu) i izabere drvo, koje mora biti mlado i cerovo. Pre nego što zamahne sekirom, pospe drvo žitom i nazove mu: „Dobro jutro i čestiti ti Badnji dan“. Zatim zaseče na dva mesta da ispadne iver, i taj iver uzme sa sobom. Odsečeno drvo okreše, odnese kući i uveče naloži na vatru. Kad pregori, donji se kraj nosi oko torova i štala, a drugi, gornji kraj ostavlja se za položajnika. Zbog toga što se na taj dan pali badnjak, i dan se zove Badnji dan.

Danas se, naravno, badnjak u gradovima kupuje na pijaci od seljaka, ali mu je simbolika ista, a ritual skraćen, ili se badnjak jednostavno samo drži u kući.

Uoči Božića slamom se posipa pod u kući, čime se dom pretvara u onu pećinu vitlejemsku, u kojoj se rodio Hristos, i u kojoj se prostirala slama radi ležanja stoke. U seoskim kućama slama na podu leži i po tri dana, a u gradovima ova je simbolika svedena na rukovet slame koja se postavlja na badnjak.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici, danas slave najradosniji hrišćanski praznik, rođenje Hristovo - Božić O Božiću ljudi se, umesto uobičajenog pozdrava, pozdravljaju sa "Hristos se rodi" i "Vaistinu se rodi". Ni jedan praznik nema više narodnih običaja nego Božić, koji se održavaju i dan danas. Najčešći običaji su: polaganje badnjaka, zastiranje domova slamom, kvocanje i pijukanje, mešenje česnice, pečenje pečenice, položajnik, a ima i mnogih drugih verovanja, gatanja, izreka i poslovica. Misli se da je kod starih, mnogobožačkih Srba, postojao neki bog Badnja, čiji je kip bio deljan od drveta. Primivši hrišćanstvo, u oči dana kada se novi Bog…

Review Overview

Rejting korisnika Budite prvi !
x

Proveri i

“Patrolne šape” stižu u Kruševac!

U subotu, 23. novembra u 12 h u bioskopu Kruševac “ Mašino pozorište“ iz Beograda odigraće dečiju hit predstavu „Patrolne ...

Roda fest u našem gradu

Peti po redu Roda fest u Kruševcu okupio je mališane kruševačkoh vrtića i umetničkih školica. Oni su na sceni Kruševačkog ...

Deset godina “Romani cikne”

Kroz programe “Romani cikne”, jedinog  ženskog romskog udruženja u Rasinskom okrugu,  do sada je prošlo više od 3.000 pripadnika romske ...

Tribina opozicije u Kruševcu povodom godišnjice napada na Borka Stefanovića 

U Mesnoj zajednici Rasadnik će u subotu, 23. novembra, godinu dana od kada se desio napad na tadašnjeg lidera Levice ...

Tribina o učešću građana u donošenju političkih odluka 

Načini na koje građani mogu da učestvuju u procesu donošenja odluka na lokalnom nivou predstavljeni su na prezentaciji u kruševačkoj ...