Sa gerontodomaćicom u poseti – susreti puni emocija
Postavljeno: 11.10.2016
Šezdesetšestogodišnja Blagorodna Milićević iz Koševa jedina je korisnica usluge gerontodomaćice u tom selu. Anu Antonijević, gerontodomaćicu koja je posećuje dva puta nedeljno, svaki put dočekuje na pragu kuće, smešeći se iz invalidskih kolica
Zbog komplikacija nastalih usled zakrečenja glavne arterije Blagorodni je prošle godine amputirana noga, da bi pre pet meseci ostala i bez druge.
Veruje da će ponovo prohodati uz pomoć proteza
– Živim sa suprugom koji ima 71 godinu i dijabetičar je i sa majkom koja je jako stara i otežano se kreće nakon operacije kuka. Kada sam ostala i bez druge noge, u trenutku mi se srušio ceo svet. Do tada sam ja brinula o njima, a sada je meni pomoć potrebna – sa tugom u glasu počinje svoju životnu priču.
Uslugu gerontodomaćice kao socijalnu kategoriju, na teritoriji kruševačke opštine trenutno koristi 156 lica, od čega 68 sa seoskog područja. U Gerontološkom centru u u okviru koga se i realizuju aktivnosti pomoći u kući starim licima kažu da su realne potrebe za ovom uslugom mnogo veće.
Prema istraživanju koje su novine GRAD sprovele u saradnji i uz podršku Grada, a u okviru projekta “Mapiranje potreba mesnih zajednica na području Grada Kruševca”, usluga gerontodomaćice dostupna je u 16 od ukupno 26 seoskih mesnih zajednica.
Podaci sa terena pokazuju i da u svakoj mesnoj zajednici ima između 15 i 20 samačkih staračkih domaćinstava, što znači da ovu uslugu ne koristi oko 500 starih lica. Pored povećanja broja korisnika pre svega u ruralnim sredinama, u četvorogodišnjem planu Službe “Pomoć u kući” je i poboljšanje kvaliteta života starih lica kroz aktivnije učešće u društvenom životu zajednice, te uvođenje medicinskih usluga. U timu koji obilazi staračka domaćinstva od nedavno je i socijalni radnik, koji zajedno sa gerontodomaćicama odlazi na teren.
Blagorodna je bez razmišljanja pristala da ugosti novinarsku ekipu i ispriča kako joj se i u kojoj meri život promenio na bolje od dana je na njena vrata prvi put ušla gerontodomaćica .
– Veliki broj starih ljudi, posebno u seoskim sredinama, uopšte ne zna da postoji ova usluga i zato je dobro da se što više govori o tome, da mi koji smo korisnici javno kažemo i pokažemo koliko gerontodomaćice olakšavaju život starim i bolesnim ljudima – kaže ona, dodajući da ni sama, dok joj pomoć nije zatrebala, nije znala da u Kruševcu postoji Služba koja na taj način brine o staračkim domaćinstvima.
Blagorodna sa predstavnicima Službe „Pomoć u kući“
Da na neki način odmah potvrdi koliko joj ta pomoć znači, Blagorodna je uz kafu dobrodošlice, “dragu Anu”, kako inače zove svoju gerontodomaćicu, zamolila da na sto iznese kolače koje je za tu priliku sama pripremila.
– Ana je napravila takav raspored u kuhinji da mi sve bude na dohvat ruke, pa kad ona nije tu, ja mogu , kao što vidite, i kolače da napravim – objašnjava Blagorodna dok nas nudi rolatom.
Rad gerontodomaćica na terenu prati socijalni radnik. U dogovoru sa korisnikom, formira se individualan plan usluga, organizuje se i prati rad gerontodomaćica, te ispituje zadovoljstvo korisnika pruženim uslugama. U skladu sa pomenutim aktivnostima, preduzimaju se i određene mere za unapređe kvaliteta usluga
– Nisu potrebe svih korisnika iste, nekome je pomoć potrebna svakodnevno, nekome dva do tri puta nedeljno. Akcenat je na samačkim staračim domaćinstvima, na njihovom poboljšanju kvaliteta života. Usluga je usmerena i na odrasla lica sa invaliditetom, kao i na ona sa psihičkim problemima. To su osetljive kategorije koje zahtevaju poseban tretman, pa se u skladu sa njihovim potrebama pravi i indivudulani plan usluga – kaže Stefan Vidojević, socijalni radnik, koji zajedno sa gerontodomaćicama obilazi stračka domaćinstva , korisnike usluge koju sprovodi ovdašnja Služba “Pomoć u kući”.
Ističe da su korisnici uglavnom zadovoljni uslugom gerontodomaćica, (što pored saznanja na samom terenu pokazuju i ankete koje se među korisnicima sprovode jednom godišnje), te da im je pored pomoći u kući, podjednako važan razgovor i topla reč.
– U dogovoru i prema potrebama korisnika, gerontodomaćice održavaju higijenu stana, peru i prostiru veš, pripremaju lake obroke i serviraju hranu, peru sudove, pomažu im u održavanju lične higijene, nabavljaju potrepštine, plaćaju račune, pomažu u zagrevanju prostora… Većina korisnika kaže da im je, pored pomoći u kući, podjednako važan i međusobni odnos. Oni se uglavnom emotivno vezuju za gerontodomaćice i koliko god se mi trudili da sve ostane na novou profesionalnog, takav odnos u većini slučajeva je obostran – ističe on.
Dodaje da među starim licima, posebno u ruralnim sredinama, ima dosta onih koji nisu upućeni da imaju prava na određenu vrstu socijalnih davanja.
-Dešava se da imaju pravo na socijalnu pomoć ili na naknadu za tuđu negu i pomoć, a da uopšte to ne znaju. Mi smo tu da ih informišemo, da ih usmerimo i kažemo šta im je sve potrebno da bi ta prava ostvarili – kaže Vidojević, dodajući da ih prilikom posete informišu o ovim i svim drugim pravima koje mogu da ostvare u institucijma sistema.
Ipak, spisak onog što ne može sama da uradi, mnogo je duži. Pomoć gerontodomaćice joj je dragocena, počev od održavanje kuće, pa do zadovoljenja nekih osnovnih životnih potreba.
– Ana obriše prašinu, usisa, prostre veš, opere sudove, sredi kuhinju, oriba kupatilo, jednom rečju, uradi sve ono što ja ne mogu. Kada ode, kuća mi blista, sve je čisto i na svom mestu. Pomaže mi i kod održavanje lične higijene i skuva ručak. Uopšte ne znam šta bih radila bez nje, ona mi je zamena za noge koje nemam – kaže Blagorodna.
Anu opisuje kao “vrednu, dobru , odgovornu i blagu osobu” koju je zavolela kao svoje dete, pa su joj i dani do njenog sledećeg dolaska dugi.
– Koliko mi znači ta pomoć u kući, toliko mi znači i razgovor sa njom. Čim dođe ona bi da krene sa radom, a meni je draže da prvo popijemo jutarnju kafu, da popričamo. Pošto retko izlazim iz kuće, njeno društvo mi mnogo prija i svaki put kad je vidim na vratima prorade mi emocije. Sa Anom pričam o svemu, volim da joj se pohvalim ali i da joj se izjadam kad mi je teško. Jednom rečju, ona je za mene mnogo više od pomoći u kući – priča Blagorodna,malo sa suzama, a malo i sa osmehom koji joj se svaki put pojavi na licu kad pogleda u Anu.
Zahvaljujući Ani sve je na svom mestu
Gerontodomaćice ističu da nije moguće ne vezivati se emotivno za korisnike, koliko god to pravila Službe nalagala.
-To su obično usamljeni ljudi, posebno u seoskim sredinama gde ima i takvih domaćinstava gde smo mi i bukvalno jedine osobe koje im ulaze u kuću. Ponekad mi se čini da se nisu ni pomerili od mog poslednjeg dolaska, da me čekaju sedeći na istom mestu, sa pogledom uperenim ka vratima. Toliko se obraduju kad me vide, uz komentar da ni sa kim nisu popričali od našeg poslednjeg susreta i da bi rado prvo popili kafu u društvu, a tek onda sve ostalo – kaže jedna od gerontodomaćica.
Dodaje da ovaj posao kvalitetno može da obavlja samo onaj ko voli stare ljude i ko razume njihove potrebe.
– Mnogo puta smo do sada moje kolegenice i ja sebi rekle da bi onog trenutka kada završimo teren i zatvorimo vrata njihove kuće, kako bi sebe zaštitile, trebalo da zaboravimo na njih do sledećeg dolaska. Jasno vam je da je to nemoguće, da ne možete da ne mislite o nekome ko zavisi od vaše pomoći i raduje se vašem dolasku kao svom najmilijem. Takav odnos nas dodatno motiveše da svoj posao radimo najbolje što možemo – kaže ona.
S obzirom na to da je usamljenost i prepoznata kao jedan od problema sa kojim se suočavaju stara lica, u ovom programu podrške samačkim domaćinstvima razgovor i jeste naveden kao deo te usluge. U opisu posla gerontodomaćice nije emotivno vezivanje za korisnike, ali se ono nameće kao nešto što se ne može izbeći.
Sada kada joj se život delimično vratio u normalne tokove, za šta je pored ljubavi koju joj pruža porodica zaslužna i podrška Službe “Pomoć u kući”, odlučila je da se ne predaje.
Blagorodna spremila rolat za goste
– Radni vek provela sam u fabrici gde sam dosta vremena provodila sa kolegama i kolegenicama, a i mimo posla sam uvek volela da se družim. Kada mi je amputirana noga vrlo brzo sam počela da se krećem uz pomoć proteze, nastavila sam da živim kao da se ništa nije dogodilo. Ali kada sam i drugu nogu izgubila, bila sam očajna i nisam verovala da ću imati snage da nastavim dalje. To se sada promenilo. Zbog svoje dece, unučadi, majke i supruga, trudiću se svim silama da uz pomoć proteza ponovo prohodam i da ja budem ta koja će pomagati svojim ukućanima. Inspirarciju nalazim u motivacionim govorima Nika Vujičića i čvrsto verujem da ću uspeti da ostvarim svoje namere – poručuje ova hrabra žena.
Kako nas je na vratima dočekala sa osmehom na licu, tako nas je i ispratila, uz obećanje da će nas sledeći put umesto na pragu kuće sačekati na kapiji svog dvorišta. Sa istim osmehom, ali bez invalidskih kolica.
D.P.
KPU konkurs 2024
