+381 64 812 51 81
Naslovna » Društvo » Romkinja Milica Petrović usmerila decu na školovanje: Obrazovanje imaju, posao izostaje – E Romni Milica Petrovi sikada phe čhaven po sićope: Obrazovanje silen, bući najlen

Romkinja Milica Petrović usmerila decu na školovanje: Obrazovanje imaju, posao izostaje – E Romni Milica Petrovi sikada phe čhaven po sićope: Obrazovanje silen, bući najlen

Mada nije obrazovana Romkinja Milica Petrović (42) odlučila je da školuje svoju decu. Najstarija Tamara (25) je završila Visoku strukovnu školu za vaspitače, a privodi kraju specijalističke studije za rad sa decom iz društveno osetljivih kategorija. Nikola (23) je završio za kuvara, a najmlađi sin Aleksandar je upisao srednju školu, smer za vozača motornih vozila. Iako imaju završenu školu Tamara i Nikola ne uspevaju da nađu stalni posao

Rasla je, kako kaže, u siromašnoj porodici. Majka je nju i osam godina starijeg brata sama odgajala. Uspela je da završi šest razreda osnovne škole, rano se udala, rodila decu. U jednom periodu je o njima sama brinula. Osnovno obrazovanje dovršila je u školi za odrasle, u vreme kada su njena deca kretala u školu. Shvatila je koliko je školovanje bitno i potrudila se da se njena deca obrazuju. Danas, kada ni ona ni oni ne mogu da nađu stalni posao Romkinja Milica Petrović (42) se pita da li su njeni napori da izađe iz okvira u kojima se većina njenih sunarodnika kreće bili uzaludni.

– Naravno da se se nikada nisam pokajala što sam decu učila da treba da se obrazuju. Diplome koje su oni stekli su nešto najviše što sam mogla da im pružim. Obrazovanje je nešto što niko ne može da im uzme, ono je sa njima gde god da odu. Ipak, mislim da bi bilo dobro kada bi država obezbedila podsticaje za romske porodice koje školuju decu, koje su se potrudile da izađu iz uobičajenih okvira. Možda bi jedan od podsticaja bio da pomognu pri zapošljavanju jednog člana iz takvih porodica.  Na taj način bi poslali poruku ostalim pripadnicima romske zajednice da školovanje nije uzaludno – kaže u razgovoru za GRAD Milica Petrović.

Objašnjava da je, neretko, nailazila na nerazumevanje i podsmeh sunarodnika zato što je za svoju porodicu izabrala drugačiji put.

– Ponekad se osećam kao da moja porodica ne pripada nigde. Romi mi kažu da iako nisu školovani više zarađuju i bolje prolaze kroz život od moje dece. Sa druge strane više puta smo nailazili na zid kada tražimo posao – priča ona.

Uvek je radila povremene poslove, prodavala robu na pijaci, pomagala u kući, nije odbijala ni „muške“ poslove, utovarala je i istovarala robu. Od 2007. godine aktivna je u nevladinom sektoru. Najpre je bila korisnica programa namenjenog Romkinjama, potom se uključila u rad nevladinih organizacija i kroz brojne seminare, radionice i obuke stekla značajno neformalno obrazovanje. Povremeno je kroz određene projekte angažovana u udruženjima žena Romani cikna i Peščanik, u kojima takođe radi i volonterski.

Trenutno je bez posla. Do nedavno je bila na radnom angažovanju preko Centra za socijalni rad, na šta ima pravo tokom tri meseca godišnje. Sada ponovo pokušava da nađe bilo kakav posao. Napominje da je u međuvremenu završila i kurs za bolničarku te da je bila na praksi u Bolnici.

– Iako sam radila privremeno na više mesta, iako svi znaju da sam vredna, nikada nisam uspela da se zaposlim za stalno. Najteže mi je bilo kada sam jednom prilikom ušla u kinesku radnju, na kojoj je pisalo da traže radnicu. Bila sam sa rođakom koja je svetle puti. Poslodavac, Kinez, je najpre rekao da mu treba radnica, misleći da ona traži posao, a kada je shvatio da je to za mene brzo je rekao da mu ne treba. Užasno sam se osećala jer me je u mojoj zemlji diskriminisao poslodavac koji je došao iz druge države – kaže Milica.

Ima Višu školu, a kuva kafu i čisti

Milicina ćerka, Tamara Asković (25) je završila Visoku strukovnu školu za vaspitače, a privodi kraju specijalističke studije za rad sa decom iz društveno osetljivih kategorija. Planira da, ukoliko skupi novac, upiše i master na tom smeru.

Godinu dana je radila u struci, bila je zamena u Predškolskoj ustanovi „Nata Veljković“. Kaže da je ostavila dobar utisak, da su deca plakala kada je odlazila, da je sa roditeljima uspostavila dobru saradnju te da ni u jednom momnetu nije imala problem zbog toga što je Romkinja.

Tamara je radila i kao nastavnica romskog jezika u SOŠO „Veselin Nikolić“ u okviru projekta Ministarstva prosvete.

– To je bio projekat u kome je romski jezik bio izborni predmet. U nekim gradovima je zaživeo, u Kruševcu nije. To je šteta jer mladi Romi kroz učenje jezika uče i svoju istoriju, kulturu, poreklo.  Tokom rada u toj školi osetila sam od dela koletiva da sam višak, pitali su se šta ja to radim, zbog čega, kao da nisam potrebna – priča Tamara.

Ona je takođe aktivna u nevladinom sektoru u okviru koga je angažovana još od srednjoškolskih dana. Učestvovala je u više projekata, stekla veliko iskustvo i znanje. Ipak, do stalnog posla ne uspeva da dođe.

Bilo je perioda kada je prodavala jabuke na pijaci. Trenutno je na radnom anagažovanju preko Centra za socijalni rad. Konkretno, radi u Centru za stručno usavršavanje kao kafe kuvarica i čistačica. Ništa joj nije teško, njen cilj je da se i dalje obrazuje. Ipak, lakše bi bilo, kaže, kada bi te napore nadležni prepoznali.

– Imala sam sreću što sam imala podršku u porodici i što je moja majka znala koliko je obrazovanje važno. Mislim da to treba i država da prepozna kako bismo mogli da pošaljemo pravu poruku svojim sunarodnicima. ^esto mi kažu da sam gubila vreme što sam se školovala. Ponekad se zapitam ko je pravi primer mladima u romskom naselju, da li devojčica koja se sa 15 godina udala, otišla u inostranstvo i sada u skupim kolima dolazi kući ili ja, koja sam se školovala i ne mogu da se zaposlim – pita se Tamara napominjući da zna da je izabrala pravi put, ali da mnogima on, nažalost, izgleda pogrešan.

Tamnoputi kuvar – nepoželjan

Milica priča da je sin, Nikola (23), imao problem pri traženju posla. Završio je za kuvara, svi njegovi drugovi su počeli po negde da rade.

– Dešavalo se da ga drugovi pozovi jer ima posla u određenom restoranu. Međutim, poslodavac se, čim vidi da je tamnoput, predomisli – kaže Milica.

On, međutim, ne odustaje, ima radnu naviku, nije mu bilo teško ni da kopa kanale. Trenutno privodi kraju frizerski zanat, na kome je dve godine. Uči kod rođake, ali nije siguran šta će dalje jer na tom poslu ne može dovoljno da zaradi.

Milicu posebno zaboli kada joj sin ponekad prigovori da je trebalo da ga ostavi na nauči „da se snalazi kroz život“ umesto što je išao u školu.

Tekst je deo projekta „Romski grad pravo na obrazovanje i rad – Romano foro hakaj po sićope bućaripe“. Projekat sufinansiraju Ministarstvo kulture i informisanja i Grad Kruševac. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva

I ako najla obrazovanje e Romni Milica petrović (42) mangla the školujil phe čhaven. Majpurani Tamara (25) završosada Uči strukovno sikavni za vaspitača, a akana završol specijalističke studije save si bućipe sa e čhara thare društveno osteljivo grupa. Rade(23)  završosada za kuvari, anan si po zanota za frizeri, a majteno Aleksandar upisosada srednjo šlola , smero vozači thare motorne vozila. Ako silen završome sikavne e Tamara the o Rade našti the araken stalno posla.

Barili sar phenel , ane čhori familija. E de barada la i laće phrale savo sasa ohto breš majpurano latar. Završosada šov razredura thare osnovno sikavni, rano udajisalji i bijanda čhaven. An jek periodo korore pazisadalen. O osnovno obrazovanje završosada ane sikavni za bare, ano vreme kana laće čhara počnisade the đan ane sikavni. Shvatisada kozom si o sićipe  bitno i odlučisada the laće čhave obrazujinpe. Ađe kana ni vijda, ni laće čhave našti the araken stalno osla e Romni Milica petrović (42) pučelpe dal laće naora the inkhjel thare okvira an save laće sunarodnikura živin, sesa uzaludne.

Nikad pokajisajlem golese kaj mor čhaven sikadem the obrazujinpe. E dilome save von steknisade si majbut so šajsadem the pruživlenđe. Lengo obrazovanje si kova so niko našti the lelenđe, goda si lenca kaj god the đan. Ali misliv kaj bi vela fino kana bi e država obezbedila posticajura za romane porodice save školujin phe čhaven , save potrudisalje the inkljen thare uobičajne okvira. O posticaji bi šaj te avel the zaposlin jek člano thar gasave porodice. Pe goda načino bi phenena aver Romenđe kaj o sićope najsasa uzaludno. –phenel za o Foro e Milica Petrović

Phenel kaj but droma aver Roma nirazmisadela i asanalaće golese kaj za familija mangla majdrugačije drom.

Ponekad osetima sago kaj mor familija ni pripadil nigde. E Roma henen maj kaj i paša goda kaj ni školuisalje majbut zaradin i majlačhe naken thar mor čhave. Sa aver strane but droma araklam po zido kana rodam posla. –motol vojda.

Ceda povremeno bući, bićinela roba po pijaco, pe ćhera, ni odbisada ni „mrušane“ buća, utovarisada roba. Thare 2007 . breš si aktivno ano nevladino sektoro. Vo sasa jek thare korisnica thare programura save sesa za Romnja , napal uključisalji ano rado thare nevladine organizacije i kroz e brojne seminarura, radionice i obuke sićili neformalno obrazovanje. Povremeno si angažujime ane projketura tharo udruženje Romani cikna i Peščanik, ane save ćerel bući sago volonterka.

Akana si najla bući. Sasa angazujime preko o Centar za socijalni rad pe savo sila pravo trin masi ano breš. Akana pale rodel bilo sbući. Phenel akj završosada i kurs za bolničarka i sasa pe praksa ane bolnica.

Ćerde bući privremeno pe majbut thana, a ngla goda kaj savore đanen kaj sem vredno , ni usisadem the zaoslima za stalno. Majphare sasamaj kana jekare dijem an jek kinesko radnja , pe savi piosada kaj trubulen radnica. Sema sa jek rodjaka savi si parni, o oslodavco Kinezo, phenda kaj trubulen radnica golese kaj mislisada kaj vojda role posla, kana dikla kaj meda rodav, phendakaj ni trubule. But sasa maj phare golese kaj an mori phuv diskriminisadama o poslodavco savo avilo thare aver država. Phenel e Milica

Sila uči sikvni, a ćiravel kafava the čistol

E Milicaći čhe, Tamara Asković (25) završosada uči sikavni za vaspitača i akana završol specijalističke studije save si za bući sa e čhara thare dtruštveno osetljivo grupa. Mangel, ako sakupil pare the uisol i master studije pe gova smero.

Jek breš radisada ane struka pe zamena ane Predškolsko ustanova „Nata Veljković“. Henel kaj mukla lačho utisko, e čhara rovde kana đelitar i kaj sa e roditeljura sasala lačhi saradnja ikaj ni an jek momento ni sasala problemo golese kaj si Romni.

E Tamara radisada sago i nastavnica thare romani čhima ane SOSO  „Veselin Nikolić“ ano okviro projekto tharo Ministarstvo prosvete.

Goda sasa projekto an savo e romani čhib sasa izborno predmeto. An nesave forura goda đivdilo ali ano Kruševco na. Goda si šteta golese kaj e Trene Roma kroz e čhib sićon i pi istorija, i nkultura, katar aven. Kana ćerdem bući an goj sikavni osetisadm kaj najsem deo tharo kolektivo, pučlema so me goda ćerav, sose, sago kaj najsem potrebno inća-penel e Tamara.

Vojda si aktivno i ano nevladino sektoro an savo počnisada još dok sasa ane srednjo sikavni. Sasa deo thare but projektura i sićili baro đanglippe i iskustvo, pa paša goda našti arakel stalno posla.

Sasa periodo kana radisada o ijaco, bićinela phabaja. Kana radil preko o Centar za socijalni rad, ano Centro za stručno usavrsavanje sago kafe kuvarica i čistačica. Ništa najlaće phare, lako ciljo si the dalje obrazujilpe. Ali phenel kaj bi vela majloćeste kana bi laće napra e nadlezne dikhena.

E  bah sesa kaj sasama podrška thar mor familija i kaj mor de đangla kozom si o obrazovanje važno. Misliv kaj i e država bi trubula goda the dikel the bi šaj aver Romenđe phenasa goda. Phenenmaj kaj hasardem mor vreme golese kaj obrazujisaljem. Pučama ko ka vel majlačho primer ane romani mala, koja cikni savi udajilpe sa 15 breš i avel tharo inostranstvo sa kuč vordon ili meda savi obrazujisaljem, a najma posla– Pučelpe e Tamara i phenela kaj đanale kaj ila majlačho drom, ali butenđe goda si pogrešno.  

Kalo Kuvari –namanglo

E Milica phenel kaj o čhavo Rade (23), sasale problemo kana roda bući. Završsada za kuvari sa lese amala arakle bući

Desilape the akharenle e amala i phenen kaj an nesavo restorano si posla. Ali kana o poslodavco dikel kaj si kalo, predomislilpe – phenel e Milica

Ali vovda ni odustajil, sile radno navika, najsasale se phare ni te aravel kanalura. Akana završol frizersko zanato, pe savo đal već duj breš. Sićol ka jek rodjaka , ali naj sigurno so ka ćerel dalje jer našti but the zaradil-

E Milica zadukhal kana lako čhavo nekad phenel kaj trubuja the mukele the korkore slazilpe kroz o životo umesto kaj đelo ane sikavni.

O projekto „Romski Grad, pravo na obrazovanje i rad – Romano foro, hakaj po sićope thaj bućaripe“ si sufinancirime andar o budzeto thare Republika Srbije – o Ministarstvo andar e kultura thaj o informisanje. E stavova khaj si inkhalde andar o podržime medijasko projekto, naj nužne the mothon o stavo thare organura save dije podrška za kava projekto.

J.B.

Mada nije obrazovana Romkinja Milica Petrović (42) odlučila je da školuje svoju decu. Najstarija Tamara (25) je završila Visoku strukovnu školu za vaspitače, a privodi kraju specijalističke studije za rad sa decom iz društveno osetljivih kategorija. Nikola (23) je završio za kuvara, a najmlađi sin Aleksandar je upisao srednju školu, smer za vozača motornih vozila. Iako imaju završenu školu Tamara i Nikola ne uspevaju da nađu stalni posao Rasla je, kako kaže, u siromašnoj porodici. Majka je nju i osam godina starijeg brata sama odgajala. Uspela je da završi šest razreda osnovne škole, rano se udala, rodila decu. U jednom…

Review Overview

Rejting korisnika Budite prvi !
x

Proveri i

Mozaik Grb kneza Lazara od danas na Trgu kosovskih junaka

Mozaik Grb kneza Lazara, poklon umetnice Jelene Borovčanin svom rodnom gradu za Vidovdan, danas je svečano otkriven na zidu zgrade ...

Pomoćnik ministra poljoprivrede u Kruševcu: Ključ uspeha je u informaciji, edukaciji i udruživanju

Uz subvencije, stručnu pomoć i praćenje trendova, za unapređenje poljoprivrede ključno je udruživanje proizvođača, rekao je Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra ...

Osmaci ispred Gradske uprave tražili poništavanje završnog ispita

Tridesetak osmaka iz kruševačkih osnovnih škola okupilo se popodne ispred Gradske uprave. Oni su zatražili da ne polažu preostala dva ...

Test iz matematike „procureo“, polaganje odloženo za četvrtak, kombinovani sutra

Polaganje testa iz matematike u okviru završnog ispita za učenike osmih razreda, koje je prvobitno trebalo da se održi danas, ...

Američki ambasador na otvaranju vrtića u Obrežu – stradanje civila u Varvarinu jedna od najvećih grešaka bombardovanja 1999. godine

Američki ambasador Kajl Skot presekao je vrpcu i  označio početak rada vrtića u Obrežu, najvećem selu u varvarinskoj opštini. Izgradnju ...