Mladi u Gradu – Sa povodom sa dr Tijanom Milićević, dobitnicom stipendije u programu „Za žene u nauci“

Višestruko nagrađivana Kruševljanka Tijana Milićević dobitnica je Nacionalne stipendije u okviru svetskog programa L’Oréal – Unesko „Za žene u nauci“, koji više od dvadeset godina podržava najtalentovanije naučnice širom sveta. Dobitnica aktivno sarađuje sa brojnim istraživačkim grupama iz zemlje i inostranstva i učesnica je brojnih međunarodnih i nacionalnih projekata. Kako kaže, veliku podršku joj pružaju kolege, koje su joj značajan „putokaz” na naučnom putu. 

Zvanje doktora nauka stekla je na Hemijskom fakultetu u Beogradu, na Katedri za primenjenu hemiju ─ Hemija životne sredine, a završila je i studije za inovaciju (specijalizaciju) znanja iz oblasti Ekološko pravo na beogradskom Pravnom fakultetu. Od 2015. godine zaposlena je u Laboratoriji za fiziku životne sredine Instituta za fiziku u Beogradu, a trenutno je u zvanju naučni saradnik.

Pred međunarodnom komisijom, 2018. godine je odbranila doktorsku disertaciju pod nazivom „Integrisani pristup istraživanju potencijalno toksičnih elemenata i magnetnih čestica u sistemu zemljište-biljka-vazduh: biodostupnost i biomonitoring”. Napisala ju je i branila na engleskom jeziku.

– Deo istraživanja, u okviru doktorata, radila sam na Departmanu za Bioinženjerstvo u Antverpenu u Belgiji, a učestvovala sam i u izradi biomonitora kvaliteta vazduha na Objedinjenom institutu za nuklearna istraživanja u Dubni u Rusiji. Dobitnik sam granta Švajcarske nacionalne fondacije za razvoj nauke koji sam iskoristila za prezentovanje naučnih rezultata na ETH Univerzitetu u Cirihu i Erasmus+ granta za izradu dela doktorske disertacije u Belgiji. Moja disertacija je nagrađena dva puta kao jedna od najboljih doktorskih disertacija na univerzitetima u Srbiji. Prva nagrada je Specijalno priznanje fondacije „Docent doktor Milena Dalmacija“, za disertaciju koja je dala najveći naučni doprinos u oblasti hemije životne sredine, a druga je Nagrada Privredne komore Srbije za najbolju doktorsku disertaciju čija su rešenja primenljiva u privredi i doprinose razvoju nauke, ekonomije i društva u celini – kaže za KrusevacGrad Tijana Milićević.

Bila je stipendista Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za postdoktorsko usavršavanje na Institutu za medicinska istraživanja i medicinu rada u Zagrebu, a učestvovala je na 15 međunarodnih i nacionalnih projekata, od kojih je pet i dalje aktivno.  Tokom 2022. godine postala je stipendista francuske Vlade te je boravila na Univerzitetu u Loreni. Bila je mentor ili član komisije u izradi 26 master i diplomskih radova, a rukovodi i izradom jedne doktorske disertacije.

– Do sada sam publikovala 14 naučnih radova u vrhunskim međunarodnim časopisima, 5 poglavlja u knjigama, 34 rada na naučnim konferencijama. Održala sam nekoliko predavanja po pozivu. Moja istraživanja su citirana 220 puta i recenzirala sam 46 naučnih radova u 19 međunarodnih naučnih časopisa – navodi ona.

Kao predmet, hemija joj je oduvek bila jasna i logična. Njene čari predočio joj je profesor Stanko Vaskovardžić iz Kruševca, inače prijatelj njene porodice.

– Volela bih da svojim studentima, makar delom, sa toliko entuzijazma kao on pričam o nauci. Kako se u mojoj porodici niko nije bavio nekom sličnom oblašču, mislim da nisam bila svesna u šta se upuštam prilikom izbora fakulteta, ali se nisam pokajala i uživam u onome što radim. Podrška porodice, da se bavim naukom, nije izostala. Ponekad mojim roditeljima nije jasno zašto sedim vikendom i radim neke recenzije naučnih radova i zašto to radim volonterski i kako nemam radno vreme kao svi ostali ljudi.

Na fakultetu se prvi put susrela sa naučno-istraživačkim radom, gde je morala samostalno da postavi ciljeve i gde je čitav ishod eksperimenta zavisio od nje:

– Lepote izrade naučnog rada sam spoznala prilikom izrade diplomskog i master rada. Mislim da je to bio prelomni momenat da shvatim da je bavljenje naukom veoma dinamičan i zanimljiv posao, gde novi dan neće biti isti kao juče i gde svakog dana moraš biti spreman da izađeš iz zone komfora i da radiš nešto drugačije i novo. Svakako, ne bih imala takvo mišljenje da od početka svog naučno-istraživačkog rada nisam imala potpunu podršku profesora dr Aleksadra Popovića, koji je bio moj mentor na svim nivoima studija i profesorke dr Dubravke Relić, koja je bila član komisije za odbranu mojih radova. Oni su me podržavali i svaki njihov komentar i savet mi je bio dobar „putokaz” da ne zalutam na ovom naučnom putu.

Veliku podršku ima i od Instituta za fiziku, ali i od kolega iz drugih institucija u zemlji i inostranstvu, koji je svojim predlozima i saradnjama motivišu da veruje da se u Srbiji mogu napraviti dobri timovi naučnika, koji će biti konkurentni na svetskoj naučnoj sceni.

Inače, Tijana se bavi ispitivanjem toksičnih i kancerogenih elemenata i jedninjenja (pesticida i polihlorovanih bifenila) u uzorcima iz životne sredine i hrane, sa posebnim fokusom na poljoprivredne sredine.

– Veliki broj eksperimenata sam realizovala u vinogradima. Primenjujem različite ekstrakcione procedure da bih procenila biodostupnost potencijalno toksičnih elemenata i jedinjenja iz zemljišta do različitih delova biljke. Koristim in vitro modele za procenu bioraspoloživosti zagađujućih supstanci u čovekovom organizmu, procenjujem rizik po zdravlje radnika u poljoprivrednim sredinama, stanovništva i konzumenata proizvoda. Primenjujem različite modele, koji simuliraju bioraspoloživost toksičnih i kancerogenih elemenata i jedinjenja iz zemljišta i poljoprivrednih proizvoda u čovekovom gastrointestinalnom traktu, ali i bioraspoloživost zagađujućih supstanci iz čestica zemljišta u plućima – objašnjava ona.

Poseban fokus njenog istraživanja će biti na validaciji metode za procenu bioraspoloživosti organskih zagađujućih supstanci.

– Pored naučnog aspekta (razvoja inovativnih metoda i pristupa), primenom ovih istraživanja dugoročno možemo dati konkretne izveštaje i smernice poljoprivrednim proizvođačima, konzumentima proizvoda i lokalnoj zajednici. Moja istraživanja mogu biti značajna poljoprivrednim proizvođačima prilikom doziranja pesticida i drugih agrohemikalija.

Milićevićka je jedna od tri dobitnice Nacionalnih stipendija u okviru svetskog programa „L’Oréal – Unesko „Za žene u nauci“ (L’Oréal – UNESCO For Women in Science), koji već duže od dvadeset godina pruža podršku najtalentovanijim naučnicama širom sveta. Stipendije, u vrednosti od po pet hiljada evra, namenjene su za realizaciju njihovih naučnih istraživanja. Osim Tijane, osvojile su je dr Jovana Despotović i dr Alena Stupar.

– Veoma sam se obradovala, ali sam se potajno nadala tom pozivu. Dodela priznanja i način na koji su to predstavnici L’Oreal Balkan grupe organizovali za nas, bili su veoma lepi, svi su se trudili da nam ulepšaju taj dan. Kod nas se ovaj program već 12 godina realizuje u saradnji sa Ministarstvom nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Veoma sam počastvovana što je Komisija prepoznala moje istraživanje i dosadašnji rad kao značajan, inovativan.

Od ove prestižne i globalno prepoznate nagrade, naša laureatkinja očekuje dosta benefita.

– Stipendija će svakako doprineti realizaciji nekog segmenta planiranih istraživanja. Naučna istraživanja su veoma skupa, uzimajući u obzir cene uređaja, održavanja, materijala, hemikalija, pa i promocije rezultata i studijskih putovanja. Pomoću stipendije ću moći da organizujem nekoliko predstavljanja rezultata predloženog istraživanja na naučnim konferencijama u inostranstvu, da organizujem neka nova uzorkovanja, da nabavim hemikalije, neki materijal za eksperiment ili da organizujem studijski boravak u nekoj od inostranih laboratorija.

Foto: L’Oréal PR

Tijana smatra da su danas žene u nauci prilično ravnopravne sa muškarcima.

– Kada čitam o poteškoćama sa kojima su se susretale žene, koje su želele da se školuju tokom 19. i 20. veka, postajem svesna da tim ženama dugujemo veliku zahvalnost, pošto su nam njihove borbe omogućile da danas ne budemo polno diskriminisane. Prema statističkim podacima, u svetu se među naučnicima nalazi oko 33 odsto žena. Kod nas je ta statistika značajno bolja jer su na naučnim institutima u Srbiji ravnopravno zatupljene žene i muškarci. Do disbalansa dolazi kod rukovodećih pozicija. Verujem da to dosta zavisi od pojedinaca, poznajem puno žena iz oblasti nauke koje vode uspešno projekte, publikuju radove, na rukovodećim su pozicijama i uspešno balansiraju između privatanog i poslovnog života.

U slobodno vreme obožava da putuje, sklapa prijateljstva i upoznaje različite ljude.

– Posao naučnika je takav da zahteva da kontinuirano učite, radite na sebi i da puno putujete.  Posetila sam puno zemalja i upoznala veliki broj naučnika iz različitih delova sveta. Lep je osećaj kada negde odete da prezentujete svoje naučne rezultate i stojite rame uz rame sa svetski poznatim naučnicima, možete da komunicirate, uspostavite saradnju i prijateljstvo sa njima. Privatno veoma rado provodim slobodne dane obilazeći nove destinacije, upoznajući različite kulture i istoriju. Mislim da je čovek bogat onoliko koliko različitih zemalja obiđe, upozna istoriju i kulturu drugih naroda, uvidi različitosti i na taj način nauči da ih poštuje, ali i shvati koliko je srećan zbog svega što ima.

Voli da pešači, skija i planinari. Nezaobilazno mesto, u svakom novom gradu, su istorijski i arheološki muzeji.

– Volim da čitam o istoriji, moj izbor uglavnom budu istorijski romani sa nekim zanimljivim činjenjicama. Volim i muzičke festivale i pozorište. Prvenstveno uživam u mjuziklima i zaista se divim kako umetnici pokazuju multitalente glume, igre i pevanja u jednom. Takođe, uživam u komedijama, ali volim da pogledam i ostale žanrove.

U 2023. godini očekuje je realizacija velikog broja poslovnih planova i ideja. Pored započetih istraživanja, planira da aplicira za nekoliko međunarodnih projektnih poziva, kako bi obezbedila više sredstava za istraživanja i infrastrukturu, te uključila više mladih istraživača.

– Volela bih da moja istraživanja pronađu primenu na nacionalnom nivou. Kako sam tokom pandemije imala više vremena za planiranje nekih budućih projekata i eksperimenata, volela bih da uskoro publikujem istraživanje koje sam sprovela u vinogradima u okolini Kruševca. Takođe, uzorkovala sam vode u Kruševcu i okolini da bih procenila rizik po zdravlje ljudi na osnovu koncentracija hemijskih elemenata u tim vodama. Volela bih da u budućnosti naučna istraživanja i ideje imaju veću podršku nacionalnih fondova i lokalnih zajednica. Naučni rezultati nisu uslužna merenja koja vršimo, nego doprinose nekim novim saznanjima, razvoju novih metoda i inovativnih pristupa koji dugoročno mogu imati velike pogodnosti za društvo.

Razvojem novih naučnih pristupa i metoda, poljoprivredni proizvođači i proizvođači hrane, kao i lokalne zajednice, mogu dugoročno imati velike benefite.

– Kod nas komunikacija između nauke i privrede nije na zavidnom nivou. Podržavanjem, privrednici bi bili vidljivi globalno kroz zahvalnice za podršku naučnim radovima koje prezentujemo na naučnim skupovima, gde veoma često učestvuje od 50 do 100 zemalja i preko 200 institucija, među kojima i predstavnici multinacionalnih kompanija – zaključuje naša sagovornica.

J. Aksentijević

Naslovna foto: L’Oréal PR

________________________________________________________________________________________________

Ponosni na rad Kluba „Mladi u Gradu“

Tekst je nastao kao rezultat rada našeg Kluba „Mladi u Gradu“, koji okuplja mlade sugrađane koji predlažu teme, kojima će se naši mediji baviti, a ukoliko žele, učestvuju u kreiranju tekstova.

Cilj nam je da se na ovaj način čuje glas mladih, da oni postanu oni koji primećuju, ali i utiču na dešavanja u svom okruženju!

Mladi, ukoliko želite da nam se pridružite to možete učiniti slanjem poruke na mejl [email protected], ili preko društvenih mreža, fejsbuk stranice KrusevacGrad i instagram profila novinegrad.