Raspored bogosluženja u kruševačkim hramovima

Rođenje Bogomladenca najavila je zvezda, kojom su se rukovodili mudraci. Sveti Teofilakt Ohridski veli: „Kada iđahu mudraci, iđaše i zvezda, kada oni odmaraše, ona stajaše.“ Dolazak mudraca sa istoka samo je dokaz da su Mesiju očekivali svi narodi i da je Mesija došao da spase sve ljude o čemu govori psalmopojac David, proroci Isaija i Mihej, kao i apostol Pavle u poslanici Rimljanima

Roždestvo Gospoda našeg Isusa Hrista najveće je čudo Neba i Zemlje, istorije i večnosti. Svoju ljubav prema nama Bog je pokazao poslavši Sina svog Jedinorodnog u ovaj svet, te tako predvečni Sin Božiji postao je istorijski Sin Čovečiji, da nâs ljude, koji smo do Njegovog dolaska sedeli u tami i senci smrtnoj, učini sinovima Božijim. U 16. Besedi na Roždestvo Hristovo veliki sveti i bogonosni Grigorije Palama veli: „Ovaploćenje Boga Logosa donelo je nama ljudima neiskazana blaga, pa i sâmo Carstvo Nebesko. Koliko je do ovaploćenja i očovečenja Boga Logosa nebo bilo daleko od zemlje, toliko je daleko bilo od nas Carstvo Nebeskoˮ. Druga pak litijska stihira praznika jasno i slikovito opisuje da se rođenjem Hristovim nebo i zemlja sjedinjuju i postaju jedno:

„Nebo i zemlja danas su sjedinjeni jer se Hristos rodio. Danas se Bog na zemlji javio, a čovek se do nebesa uzdigao. Danas je, zbog čoveka, vidljiv u telu Onaj koji je po prirodi nevidljiv. Stoga Mu i mi odajmo slavu Angelskim usklikom:

„Slava na visini Bogu i na zemlji mir, među ljudima dobra volja“ (Lk 2, 14)

Između dvanaest velikih Gospodnjih praznika značajno mesto zauzima praznik Rođenja Gospoda našeg Isusa Hrista kao izvor i temelj svih praznikâ.

Po svedočanstvu profesora Lazara Mirkovića, praznik Roždestva Hristovog zasebno je počeo da se proslavlja najranije na zapadu u Rimu. Na istoku najranije zasebno proslavljanje uveo je Sveti Grigorije Bogoslov u Carigradu. Praznovanje Roždestva Hristovog u Kapadokiji uveo je Sveti Vasilije Veliki, a u Antiohiji Sveti Jovan Zlatosti, koji je praznik Roždestva Hristovog nazvao majkom svih praznika: „Dolazi praznik koji kod svih izaziva veliko strahopoštovanje i sveti strah, koji se sa slobodom može nazvati: majkom svih praznika. Koji je to praznik? Telesno rođenje Hristovo. Jer iz njega su proizašli praznici Bogojavljenja, Vaskrsenja, Vaznesenja, Duhova. Da se Hristos nije rodio telom, On ne bi bio kršten, ne bi stradao i vaskrsao, ne bi poslao Duha utešitelja. Iz ovog praznika telesnog rođenja Hristovog kao reke teku svi ostali praznici“.

Tvojim Rođenjem Hriste Bože naš, zasija svetu svetlost Bogopoznanja, jer se u toj svetlosti zvezdom učahu oni koji zvezdama služe, da se klanjaju Tebi, Suncu Pravde, i da poznaju Tebe sa visine Istoka, Gospode, slava Ti! (tropar praznika)

O. M.