Predstavljenje knjiga Jane Aleksić

U Legatu Milića od Mačve održano je književno veče pod nazivom „Na kulturnoj svetlosti: Isidora Sekulić, Milan Kašanin i poetska prinošenja“, na kome su predstavljene knjige dr Jane Aleksić u kojima se bavila stvaralaštvom i kulturnim radom ove dve izuzetne ličnosti sa početka dvadestog veka. Pored autorke o knjizi su govorili i dr Slađana Ilić i prof. dr Slobodan Antonić.

-Kašanin je bio i istoričar književnosti i umetnosti, likovni i umetnički kritičar, književnik, upravnik dva muzeja u Beogradu. Govorio je pet jezika, studirao na Sorboni, doprineo je popularizovanju srpske srednjovekovne umetnosti u svetu, a itekako je imao svest o tome i znao je koja je pozicija intelektualca u onom kontekstu služenja i odgovornosti,a ne privilegovnosti. To se može videti čak i ako se samo površno pogledaju njegovi radovi-kaže dr Jana Aleksić.

Kašanin je, kao i Isidora Sekulić, neumorno radio na emancipaciji javne svesti.

-Modernost i modernizacija je i danas i nekada pogrešno shvaćena kao raskid ili problematizacija tradicije, a upravo je suprotno. Modernizacija podrazumeva jedan osvrt, jedan širi dijalog sa tradicijom ili u smislu rehabilitacije, ili odabiranja tokova koji mogu da budu uključeni u modernizacijske procese. Ono što su Isidora Sekulić i Milan Kašanin radili tokom svog života je upravo taj vid modernizacije, emancipacije javne stvesti-objašnjava autorka.

Književna kritičarka dr Slažana Ilić pohvalila je knjige ove autorke koje su proizašle iz doktorske disertacije „Milan Kašanin kao tumač nove srpske književnosti“.

-U knjizi „Kulturna ideologija Milana Kašanina“, Jana Aleksić je analizirala književni postupak, estetičke i književno-istorijske ideje ovog autora čije je mesto u našoj kulturi nakon društveno političkih turbulencija svake vrste konačno upravo njenom disertacijom utvrđeno. Ona je tome doprinela ne samo ovom knjigom koja je deo njene doktorske disertacije već i knjigom „Književna misao Milana Kašanina“ koja je takođe, deo njenog važnog i obimnog doktorata-istakla Ilićka.

U ovoj knjizi autorka je sistematizovala Kašaninov opus i uobličila njegovu književnu misao i istakla neke od najvažnijih načela koji treba i danas da budu putokaz u savremenoj, aktuelnoj književnoj kritici i književnosti, ali i u kulturi uopšte.

-Kašaninovo stanovište nacionalno je utemeljeno, ali i kospomolitski razmaknuto konstantuje Jana Aleksić, a ono je rezultat Kašaninovog poniranja u stvaralačke i duhovne vode kao i razumevanja dinamičnog odnosa između duha naroda i duha epohe, ali i poznavanje inostranih kulturnih prilika. Prateći delikatnu metodologiju Milana Kašanina ona je registrovala konstantnu osetljivost i protivrečnost pitanja kulturnog obrasca-navodi ona.

U knjizi se pored kulturnih i stvaralačkih nastojanja i dometa Milana Kašanina upoznajemo i sa očekivanim karakteristikama kulturne elite.

-Ti segmetni knjige nam znače jer na osnovu njih možemo da zaključimo šta elita jeste, i šta je nekad bila, a šta je sada, a svi smo svedoci da je potpuno devastirala neke nasleđene kulturne tekovine-istakla je Ilićka.

Profesor dr Slobodan Antonić osvrnuo se na knjigu „Stopama Hristovim“ u kojoj je Aleksićka analizirala religiozne eseje Isidore Sekulić.

-Za ovu knjigu je Jana Aleksić napisala dobar predgovor i to nije čudno imajući u vidu da postoje određene strukturalne sličnosti kada je reč o profilu Isidore Sekulić i nje. Isidora je bila i književnica i mislilac, lirski filozof, ali to je i Jana, pa je mogla da prepozna prave linije koje su bitne za Isidorinu misao. Jedna od tih linija je nastojanje Isidore Sekulić da poredi umetnika na jednoj strani i mistika, sveca, na drugoj strani, i ono što je njima zajedničko a to je traganje za smislom. Kada čitamo ovakve knjige mnogo bolje razumemo naš današnji istorijski položaj, to su važni orjentiri koji nam omogućavaju da pronađemo neku vrstu istine, smisla i utehe, kada je reč o našem životu i našim sudbinama-navodi Antonić.

M.S.

O autorki

Jana Aleksić je rođena 10. juna 1984. godine u Kragujevcu. Završila je osnovne, master i doktorske studije na Filološkom fakultetu u Beogradu, na studijskom programu Srpska književnost i jezik sa opštom književnošću. Zaposlena je u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu. Radi na projektu Kulturološke književne teorije i srpska književna kritika. Poeziju, kritiku i esejistiku objavljuje u književnoj periodici i zbornicima.