Pitali smo za vas: Rad od kuće u vreme korone nije „plaćeno odsustvo“!

Građanima koji se zbog zaražavanja korona virusom ili kontakta sa obolelom osobom nalaze u samoizolaciji, pripada naknada zarade prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, izuzev ako prekrše ili na bilo koji drugi način zloupotrebe samoizolaciju. Oni koji rade od kuće imaju pravo na istu zaradu kao i oni koji rade na svom radnom mestu, ali bez naknade troškova prevoza – rečeno je portalu krusevacgrad u Minsitarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

Nakon proglašenja pandemije korona virusa, onde gde to priroda posla dozvoljava, za radnike je organizovan rad od kuće. Iako rade puno radno vreme ali u kućnim uslovima, prema svedočenju brojnih sugrađana, mnogima se zarada ne isplaćuje u punom iznosu. 

Kako je portalu kruševacgrad rečeno u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijlana pitanja, zaposleni koji rade od kuće imaju isto pravo na zaradu, kao i zaposleni koji rade na svom radnom mestu.

– Jedina razlika je što zaposleni koji rade od kuće nemaju pravo na naknadu troškova prevoza kao zaposleni koji dolaze u poslovne prostorije poslodavca, kao ni na naknadu drugih troškova u vezi sa organizacijom  rada na ovakav način- navode u tom ministarstvu, dodajući da rad od kuće nije “plaćeno odsustvo”, već organizacija rada u kojoj zaposleni svoje radne obaveze izvršava od kuće i za to ostvaruje zaradu. 

Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, pravo na naknadu zarade imaju i zaposleni  koji su u samoizolaciji ili karantinu,  zbog zaražavanja korona virusom ili direktog kontakta sa obolelom osobom. Prvih 30 dana odsustva plaća poslodavac, a od 31. dana RFZO.

U minsitarstvu kažu da je obaveza zaposlenog koji je u samoizolaciji ili karantinu, da se telefonom ili putem mejla javi svom poslodavcu, te da mu prosledi slikan ili skeniran dokument kojim se potvrđuje da se nalazi u samoizolaciji, odnosno, karantinu. S druge strane, oni koji prekše samoizolaciju ili na bilo koji drugi način zloupotrebe pravo na korišćenje odsustva , izgubiće  pravo na naknadu zarade koja im inače priparada prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju. 

O vremenu korišćenja godišnjeg odmora, nevezano od epidemije i vanredne situacije, odlučuje poslodavac uz prethodnu konsulatciju sa zaposlenim. Tokom korišćenja godišnjeg , donosno, kolektivnog odmora, zaposleni ima pravo na naknadu zarade, u visini prosečne ostvarene zarade u predthodnih 12 meseci. 

Ukoliko poslodavac ima smanjen obim posla ili u potpunosti prekine rad, zaposleni se mogu poslati na prinudni godišnji domor u trajanju od 45 dana i duže, u skladu sa Zakonom i u tom slučaju zaposleni ima pravo na naknadu najmanje u visini 60 odsto prosečne zarade u rpethodnih godinu dana, s tim da se može utvrditi i veći iznos nakande zarade od utvrđene zakonom.

Zaposleni koji smatraju da im je na bilo koji način povređeno pravo iz radnog odnosa iIi po osnovu rada, mogu se obratiti Inspektoratu za rad. Kontak mejlovi su [email protected] i [email protected], a mogu se obratiti i putem telefona 0800 300 307.

D.P.