+381 64 812 51 81
Naslovna » Društvo » Održivi razvoj – put koji treba utabati

Održivi razvoj – put koji treba utabati

U viziji Opštine  „Varvarin za budućnost – budućnost je Varvarin“ se kaže: „Varvarin je ekološki čista opština, funkcionalna i uređena u saobraćaju, zdravstvu i školstvu. Bogata, dobro organizovana i napredna sredina sa negovanom kulturom i tradicijom. Ekonomski razvijen, tradicionalno poljoprivredno -turistički kraj, sa mladim ljudima koji ostaju da žive i rade u njemu. Temnić – vazdušna banja sa puno zelenila i cveća, uređenih parkova i trgova“. To je veliki i odgovoran posao, a Varvarin je spreman da sa odgovarajućom projektnom dokumentacijom konkuriše i kod ministarstava i kod evropskih fondova, kako bi obezbedio potrebna sredstva za stvaranje baš ovakvog životnog ambijenta za svoje građane, kaže za GRAD predsednik Pavić

varvarin-5

Vojkan Pavić, predsednik Opštine Varvarin

 –Da očistimo reke, da dovedemo zdravu pijaću vodu za ceo Varvarin,  da izgradimo kanalizacione mreže i postrojenja za prežišćavanje otpadnih voda, da uklonimo smeća sa divljih smetlišta i rećimo pitanje deponije, da izgradimo zaštitne bedeme i sprečimo izlivanje reka i, naravno, da nastavimo ka novim i konkretnim unapređenjima u oblasti energetske efikasnosti. To su naši prioriteti u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja – precizan je predsednik Opštine, Vojkan Pavić.

-Svi ovi problemi iziskuju velika sredstva. Varvarin raspolaže malim budžetom od oko 470 miliona, pa smo usmerili snage na stvaranje preduslova za projektno finansiranje i korišćenje svih raspoloživih republičkih i evropskih fondova – objašnjava.

Za svaku od navedenih oblasti ima i konkretne pokazatelje stanja i do sada preduzetih aktivnosti. Kada je reč o snabdevanju vodom za piće, navodi:

Mi imamo naše arteske bunare iz kojih sada napajamo grad Varvarin i još neka mesta. Lokalna vodovodna mreža za sada je zadovoljavajuća, ali nam se jedan arterski bunar zatvorio i moramo da, za svaki slučaj, obezbedimo još neki alternativni izvor vodosnabdevanja.

Naravno, konačno i dugoročno rešenje je regionalni vodovod koji se radi već više od 20 godina u saradnji sa Ćićevcom i Gradom Kruševcom. Sada smo u fazi ispiranja magistralnog cevovoda i otklanjanja nekih manjih nedostataka, tako da se nadam da će ovaj vodovod uskoro biti u funkciji. 

varvarin-1 Veliki i sveobuhvatan posao je i izgradnja kanalizacionog sistema. Taj posao je, kaže Pavić, negde započet, a negde je još u fazi izrade projektne dokumentacije.  Projektima je obuhvaćeno više većih naselja u Opštini, zapravo pet velikih pravaca na kojima se grade ili su već izgrađeni kolektori za prikupljanje otpadnih voda, a trenutno se radi na obezbeđivanju sredstava za ugradnju sistema za njihovo prečišćavanje.

Konkurisali smo za izradu projektne dokumentacije za separatore za prečišćavanje otpadnih voda. Planiramo da  pet separatora postavimo na kolektore u selu Varvarin, gradu Varvarinu, Gornjem i Donjem Katunu i Obrežu. Projektnu dokumentaciju radimo da bismo mogli da konkurišemo kod evropskih fondova. Očekujemo da ćemo to i uspeti – kaže prvi čovek Opštine Varvarin.

 

Rekultivacija dve deponije na obalama velike Morave, jedne koju trenutno koriste i Opština Varvarin i Opština ćićevac i druge u selu Obrež, kao i uklanjanje manjih smetlišta kojih ima svuda duž vodotokova, posao je koji se mora neodložno započeti, jer, kako kaže, Pavić, navika da se smetlišta prave na obalama reka višestruko je štetna i opasna.

U planu je da uredimo smetlišta na Velikoj Moravi, da se rekultiviše lokalna deponija koju koriste i Varvarin i Ćićevac, kao i deponija u Obrežu, takođe na obali Velike Morave. Projektom je zamišljeno da se ove deponije rekultivišu, a da se izgradi savremena regionalna deponija koju ćemo koristiti u skladu sa evropskim standardima. Kod nas je veliki problem što se sva smetlišta lociraju pored reke. Kad krenemo Kalenićkom rekom, u svakom selu je na obali deponija. Pokušavamo sada i da to rešavamo kroz organizovano iznošenje smeća sa Javnnim komunalnim preduzećem.

Radimo na tome da smetlišta sklonimo sa obala, kao  i na tome da iz što više sela organizovano prikupljamo otpad, ali je problem u tome što još uvek nemamo regionalnu deponiju i nemamo gde da odlažemo smeće, pa moramo opet da koristimo iste deponije. Očekujemo da će se pitanje gradnje regionalne deponije rešiti što pre, jer je to ključ kako zaštite životne sredine, tako i razvoja, pogotovo za pretežno poljoprivredne opštine kakva je Varvarin – ocenjuje Pavić, dodajući da je Varvarin pre svega poznat kao povrtarski, a sve više i voćarski kraj, te da Opština budžetskim sredstvima stimuliše te oblasti.

varvarin-3

On podseća i da je Varvarin ove godine zajedno sa Opštinom Paraćin konkurisao kod evropskih fondova da zajednički izgrade odbrambeni bedem od Varvarina do Trešnjevca u opštni Paraćin, čime bi se zaštitila leva obala Velike Morave od izlivanja.

Da bismo mogli da obezbedimo zdrav i kvalitetan život za naše građane moramo sve to da uradimo, a da bismo sve to odradili potrebno je da tesno sarađujemo sa mesnim zajednicama. Zato od početka septembra krećemo u seriju sastanaka sa predstavicima mesnih zajednica da vidimo šta je za njih proirotet za narednu godinu, kako bismo mogli da predvidimo sredstva za te radove.  Naredne godine treba da uradimo i novu Strategiju održivog razvoja Opštine u narednih deset godina, pa će nam ovi sastanci biti dragoceni i za taj strateški dokument. Vodićemo računa da Strategija bude sveobuhvatna i realna i da sve što njome predvidimo i realizujemo – zaključuje Pavić.

varvarin-2

Demografija kao izazov

Varvarin se od 2014. godine ne vodi kao devastirano područje, sada je u četvrtoj grupi i vodi se kao nerazvijeno područje. Zato, kaže predsednik Pavić, Opština nije mogla da učestvuje na nekim konkursima za sredstva, jer sada ima obavezu da obezbedi sopstveno učešće, a to nije bilo predviđeno u prethodnim budžetima. O stanju u Opštini, njen predsednik još navodi: -Nemamo još uvek sređenu situaciju oko opštinske i republičke imovine. To pokušavamo sada da sredimo, da bismo spremno dočekali potencijalne investitore i znali šta nam je na raspolaganju i šta im nudimo. To je važno za budućnost Opštine jer, imamo dosta dece koja su završila fakultete i nemaju gde da rade, pa odlaze iz Varvarina. U ovom trenutku imamo samo jednu fabriku za proizvodnju peleta, i ona zapošljava pedesetak radnika. Prosečna starost našeg stanovništva je 45 godina. Prema popisu iz 2011. imamo 17.966 stanovnika, ali po statistici iz 2015-te imamo ih 17086, što znači da je oko 800 stanovnika više umrlo nego što se rodilo. 2.500 naših stanovnika je u inostranstvu i oni sada vode i svoju decu tamo. To je sve važno za naš održivi razvoj i to su teme kojima ćemo u narednom periodu morati detaljno da se bavimo.

 

Ovaj tekst je deo projakta „Varvarin ka standardima održivog razvoja“ koji novine GRAD realizuju uz podršku Opštine Varvarin. Projekat ima za cilj da javnosti predstavi nesporna postignuća Opštine Varvarin u prethodnom periodu, naročito u oblasti energetske efikasnosti, kao i da skrene pažnju šire društvene zajednice na preostale probleme u zaštiti životne sredine i održivom razvoju koji bi se, uz podršku odgovarajućih fondova mogli rešiti.
U viziji Opštine  „Varvarin za budućnost – budućnost je Varvarin“ se kaže: „Varvarin je ekološki čista opština, funkcionalna i uređena u saobraćaju, zdravstvu i školstvu. Bogata, dobro organizovana i napredna sredina sa negovanom kulturom i tradicijom. Ekonomski razvijen, tradicionalno poljoprivredno -turistički kraj, sa mladim ljudima koji ostaju da žive i rade u njemu. Temnić – vazdušna banja sa puno zelenila i cveća, uređenih parkova i trgova“. To je veliki i odgovoran posao, a Varvarin je spreman da sa odgovarajućom projektnom dokumentacijom konkuriše i kod ministarstava i kod evropskih fondova, kako bi obezbedio potrebna sredstva za stvaranje baš ovakvog životnog ambijenta…

Review Overview

Rejting korisnika Budite prvi !
x

Proveri i

SNS Kruševac:  Još jednom o infrastrukturi

Radovi  na kanalizacionoj mreži u okviru projekta prikupljanja i prerade otpadnih voda, bili su tema još jedne redovne konferenciji za ...

Radovan Beli Marković ovogodišnji dobitnik Belovodske rozete

Cvet u kamenu, tradicionalno priznanje kulturne manifestacije “Belovodska rozeta” ovoga leta pripao je velikanu savremene srpske književnosti, Radovanu Belom Markoviću. ...

IN MEMORIAM: Preminuo dr Goran Marković

U Minhenu je posle duže i teške bolesti, u 56. godini preminuo dr Goran Marković, koji je duži niz godina ...

Na Bagdali otvoren košarkaški teren posvećen Gagiju Milosavljeviću

U okviru akcije kompanije „Mozzart“ – „Sto terena za jednu igru“, svečano je otvoren rekonstruisan košarkaški teren na Bagdali, posvećen ...

Poziv umetnicima za oktobarsku izložbu

Tradicionalna godišnja Oktobarska izložba, čija je ovogodišnja tema „Tragovi“,  održaće se od 11. do 31. Oktobra u Umetničkoj galeriji u ...